"TO VIŠE NIJE BILA MOJA MAMA, PLAŠILI SMO SE..." Branka Katić na duši nosi veliku bol: "Prestala je da jede, da priča, da se kupa"

Glumica Branka Katić smogla je svojevremeno snage da progovori o bolnoj temi - odrastanju sa majkom koja je bolovala od bipolarnog poremećaja.

Kako je opisala, majka se osetila toliko umorno „kao da je svet iscedio sve što je imala u sebi“.

„Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali šta se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek“, počela je Branka svoju ispovest.

„Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakva lepa osećanja. Plašila sam se hoće li ikada uspeti da se vrati i opet bude ona moja mama koju volim i znam“, dodala je glumica.

Kaže da je primećivala nagle promene ličnosti kod svoje majke.

„U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi".

Sa druge strane, tu su bile i faze neverovatne energije i ushićenja.

„U plus fazama je umela da bude jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može da obuzda. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju ćerke u Beogradu“, nastavila je ona priču.

„Moja sestra Maja je požrtvovano uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško da prihvati tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno…“, iskreno je ispričala glumica.

"Osetila sam njenu tugu"

Kako kaže, iako je bila veoma mala kada je njena majka ispoljila prve simptome bipolarnog poremećaja, učila je da na nju ne treba da se ljuti.

„Znala sam da osetim tu njenu tugu, da razumem da svet može da izgleda i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim. Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to“, istakla je Branka.

(Kurir.rs// Telegram.hr/ Blic/T.B.)

Bonus video: