Mladu glumicu Isidoru Janković gledali smo u serijama "Junaci našeg doba" i "Slučaj porodice Bošković", a trenutno je u bioskopima film "Jorgovani" reditelja Siniše Cvetića i scenariste Davida Jakovljevića, u kom igra Danijelu. Za TV Ekran dramska umetnica se priseća svojih početaka s Denisom Murićem u priči "Ničije dete", ali i govori kakav je položaj mladih umetnika u Srbiji.
Čime ste se vodili prilikom građenja lika Danijele?
- S obzirom na to da je ona diplomirana glumica, jasno mi je bilo da ne treba da podseća na voditeljke koje gledamo na vestima svaki dan. Ona se radije ne bi bavila tim poslom, zbog čega ima i doze cinizama u njenom liku. Scenario je savršeno napisan i sve što mi je bilo potrebno da znam da bi napravila lik krilo se u tekstu, ali jesam gledala i Jovanu Joksimović na Jutjubu za referencu voditeljke.
Da li film realno prikazuje položaj mladog glumca u Srbiji?
- Gluma je veoma zahtevan i težak posao za koji je potrebna vera u sebe. Ona dolazi iz samopouzdanja, samopouzdanje dolazi iz iskustva, a iskustvo se stiče radom, i to je jedan paradoks u kom živimo. Ne verujem da neko od mojih kolega nosi diplomu u nogavici od pantalona, kao Danijela u filmu. Naravno, ima situacija kada glumci moraju da rade druge poslove da bi plaćali račune.
Slažete li se da je najteže igrati u komediji?
- Svakako. "Jorgovani" je subverzivna komedija i to jeste možda najteže za igru, tanka je nit između karikiranja i uverljivog naglašavanja. Značilo mi je što je Siniša Cvetić od početka bio otvoren za naše ideje i predloge, i ta vrsta slobode uvek pomaže glumcu da se najefektivnije izrazi.
Imali ste još kao mali zapaženu ulogu u filmu "Ničije dete". Kako danas gledate na svoje početke i tu saradnju s Denisom Murićem i Pavlom Čemerikićem, s kojima ste radili i na "Jorgovanima"?
- Zauvek ću biti ponosna na film "Ničije dete". To snimanje je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu. Mnogo mi je bilo drago da ponovo sarađujem s Pavlom na istom projektu, iako nismo imali mnogo zajedničkih scena. Volela bih da jednog dana sve troje ponovo sarađujemo, mislim da su izvanredno talentovani i da se razvijaju u divne glumce.
Roditelji su vam ljudi iz sveta filma, otac Zoran producent, a majka Jasna kostimograf. Šta je bilo presudno da se zaljubite u glumu?
- Definitivno je to bila ljubav na prvi pogled. Ne mogu da kažem da je njihova profesija bila presudni faktor, jer je gluma nešto što sam oduvek nosila u sebi, ali mi je znanje oca i majke o filmu i filmskom svetu dodatno potvrdilo taj osećaj. Odmalena sam gledala kultne domaće filmove i pred televizorom oponašala omiljene scene. Moji roditelji su već tada, pre mene, znali da će gluma biti moja profesija.
Pre mnogo godina ste rekli da vam je glumački uzor Meril Strip. Šta danas kažete?
- Tu se ništa nije promenilo. Što sam starija, sve više je poštujem i često se okrenem njenim filmovima zarad inspiracije i glumačkog nadahnuća. Neke od njenih filmova gledam iznova i iznova, i svaki put uočim nešto što prošli put nisam. Volela bih, doduše, i da dobijem priliku da igram uloge kakve često dobija Helena Bonam Karter. Ona je čista suprotnost Meril Strip po stilu, ali jednako perfektna i tačna i izuzetno je cenim.
Igrate i u mnogim serijama. Šta vas očekuje do kraja godine?
- Trenutno snimam seriju "Krunska 11" u produkciji "Zilion filma". Film Lordana Zafranovića radnog naziva "Djeca Kozare" je u montaži i očekujemo ga do kraja godine. Volim i da se pojavim u ponekom muzičkom spotu kad me pozovu, poznajem dosta muzičara i to su uvek neobavezne i lepe saradnje.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
