Ove godine kultni film "Ko to tamo peva" puni 40 godina od nastanka i premijere, a ne tako davno, govoreći o ovom svom čuvenom ostvarenju, reditelj Slobodan Šijan je, između ostalog, rekao da je sve počelo kada je zazvonio telefon.
"Zvao me Fića David, u to vreme urednik dramskog programa na televiziji, na kojoj sam već radio nekoliko drama. I kaže - Imam neki tekst, možda će tebi biti zanimljiv."
Mija Aleksić je, inače, trebalo da igra starca koga u filmu glumi Mića Tomić.
"U prvoj verziji to je bila glavna uloga jer je bila priča o starom čoveku koji ide da poseti sina u Beograd, vozi se autobusom gradskog saobraćajnog, hoće da kupi zimski kaput, ali ne rade radnje… Isprva, to je trebalo da bude televizijska drama od oko pedeset minuta. Uzmem da čitam i oduševim se raznim duhovitim stvarima, valj’o sam se od smeha dok sam čitao… Jednostavno, prepoznao sam komiku i duhovitost s kojima bih mogao rediteljski da se bavim. Tada nisam poznavao Duška."
NE PROPUSTITE
"...Posle je, naravno, bilo još nekoliko ruku scenarija. Recimo, u početku su autobus vozila dva brata, pa smo promenili da to budu otac i sin, pri čemu je najveći broj replika pripao samo ocu… Scenario je imao zaista lijep i dobar razvoj, ali nekako smo lutali kad je u pitanju kraj. Onda Duško kaže kako je čitao izvijestan tekst o nekom autobusu koji je pogođen u vrijeme bombardovanja u Drugom svjetskom ratu… Ali to je značilo i da će poskupiti čitav film jer ga treba premjestiti u taj period… Kažem, ma nije to tako strašno, malo kostim prilagodimo, a nekako ćemo već ubijediti producente. E, to je jedan od ključnih momenata. Kad smo to promijenili i kad je Duško donio taj kraj sa autobusom i bombardovanjem, koji smo poslje radili u dvije varijante, sve je krenulo da se slaže, likovi se posložili, zaokružili… Kao kockice."
Kada je o muzikantima reč, kaže Šijan - na početku nešto nije štimalo.
"I onda Duško predloži da napravimo muzikante Rome, a da kao vrstu muzičkog kontrapunkta uvedemo šlager pevača. Saglasimo se da zovem Vokija Kostića, a tad još nismo znali da li će muzikanti da prežive na kraju ili ne. Čak smo snimili dva kraja. A tekstove songova je Duško pisao kad smo već počeli da radimo i oduševljavao nas. Ovaj mlađi Rom, Neša, nije pevao. U stvari, obojica su samo otvarali usta na već snimljene pesme koje peva ovaj stariji, tj. Lepi Mića i jedan drugi dečak. Bilo je nekih kojima se tokom rada ti songovi nisu dopadali, čak i kad je film prikazan na festivalu u Puli Vuksan Lukovac me ubeđivao da izbacim te songove jer kao zaustavljaju, usporavaju film… Naravno da nije dolazilo u obzir. Meni se to dopadalo i mislim da je to vrlo bitan moment za film."
Paja Vuisić - glavni lik
"Ja sam to tako video mada se smatra da je u 'Ko to tamo peva' glavna uloga grupna, tj. svi iz autobusa. A svi su me plašili za Paju; te on je težak, te ovakav je, onakav je… Međutim, nikakvih problema nisam imao. Naprotiv! Uvijek među prvima na snimanju, spreman, zna tekst…"
"Zvaću decu"
"Tog čika Stanojla sam našao kad sam radio film 'Najlepša soba za televiziju'. Inače, ne znam da l’ ste primetili, likovi iz autobusa su profesionalni glumci, a svi koje oni usput sreću su naturščici. Čika Stanojlo je bio baš dobar, inače je bio po struci limar. Vrlo inteligentan, pamtio tekst fenomenalno… A kad smo snimali tu scenu koju vi zovete - zvaću decu, on krene da se dernja: 'Deco!' Pitam ga što viče o, pa o, pa o, odvojeno uzvikuje... Kaže on meni: 'Tako piše'. Rekoh - super, ostavi tako."
Kurir.rs, M.G/Blic/Foto: Printscreen
NE PROPUSTITE
