Srpski kandidat za 93. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke Oskar, ostvarenje "Dara iz Jasenovca", suočava se s novim turbulencijama, i to baš na dan početka njegove distribucije u Americi. Neosnovana tvrdnja Džeja Vajsberga u časopisu Varajeti da je film srpska propaganda objavljena je neposredno pred glasanje za nominacije za Zlatni globus, a nova kritika u LA tajmsu kao da nedvosmisleno predstavlja opstrukciju nominacije za Oskara. Kao protivteža tome, "Dara" je praćena brojnim pozitivnim kritikama i isplivava kao edukativno ostvarenje koje na umetnički način osvetljava važan deo istorije.
Kontroverze su od koristi
"Dara iz Jasenovca" je kandidat Srbije za ovogodišnjeg Oskara za najbolji međunarodni film i nalazi se na spisku od 93 kandidata, a da li će ući u širu selekciju od 15 nominovanih filmova, znaće se 9. februara. Do tada, film će se gledati širom Amerike, dok ga beogradska premijera očekuje 22. aprila.
- Juče je počelo prikazivanje filma u devet gradova, a od sledeće nedelje videće se u još deset, pa onda dalje. Iako su zbog pandemije neki nama važni gradovi trenutno zatvoreni, kao Njujork, Los Anđeles i Vašington, čim se otvore bioskopi, videće se film i tamo. Ovo je jedinstveni momenat, jer najteža stvar je dobiti širu američku distribuciju za bilo koji film, srpski pogotovo. Jednostavno, distributeri znaju da sredstva koja ulože u reklamu filma moraju i da vrate, što je veoma teško, ali su ovoga puta procenili da će "Dara" imati publiku i veruju u ovo ostvarenje, koje je izuzetno snažno - kaže Antonijević za Kurir.
Ovaj čuveni reditelj upustio se u stvaranje filma o srpskim žrtvama s jasnim ciljem da se o toj istini daleko čuje. Prepreke su na tom putu izgleda neminovne. Nakon tvrdnje Džeja Vajsberga u časopisu Varajeti da je film srpska propaganda, u američkom listu LA tajms pojavila se nova žustra kritika tematike ovog filma. Navodi se da je "najciničnije što je kandidat za Oskara, da je još jedan žalostan znak što za neke ljude put do nagrade i uglednosti - i naizgled, efikasne poruke protiv komšija - ide preko Holokausta. I tu se kritičar ne zaustavlja, već navodi da je logor bio za Jevreje, a da je reditelj isforsirao uništavanje Srba kao stvarni cilj logora, kao i to da su deca imala svoj sopstveni logor.
- Kontroverza da li je film srpska propaganda ili nije u krajnjoj liniji je sa stanovišta distribucije i od koristi. Iako je za Zlatni globus sve to bilo koletaralna šteta za film, nije važno. Važno je da se glas jasenovačkih žrtava što dalje čuje, a mislim da smo taj posao završili jer kada sam nedavno video da su turske novine pisale o filmu, ona mi je jasno bilo da smo uspeli - siguran je reditelj.
Svetla strana medalje
Uprkos turbulencijama, filmom su se na veoma posvećen i pozitivan način bavili brojni eminentni sajtovi specijalizovani za film. Tako Disapointment medija "Daru" naziva "brutalnim ostvarenjem" i ističe značaj filma koji, kako navodi, "priča priču koja se ne priča često", podvlačeći njegov edukativni karakter i "prefinjenu i samouverenu režiju". S druge strane, za Nokturnal "Dara" se pridružila mnoštvu filmova o Holokaustu i zverstvima izvedenim u logorima smrti.
- Ponosna sam na film i apsolutno je veliki uspeh što je počelo njegovo prikazivanje u Americi. Nijedan srpski film nije imao takvu distribuciju, sreća sam zbog svega što se dešava i čast mi je što smo dovde dogurali. A najvažnije je da smo film završili, jer je bilo teško snimiti ga. Puna sam optimizma. Tužno je to što se pisalo da je reč o srpskoj propagandi, počevši od nesrećnog lista Varajeti, gde se nisu potrudili ni da saznaju činjenice. Ali ni to nije tragično, čak je motivisalo neke koji inače ne bi videli film da ga ipak pogledaju - kaže Nataša Drakulić, scenarista.
Najvažniji je sud publike
I pored oprečnih komentara, čeka se sud publike, a reditelj Antonijević i te kako poznaje tamošnji mentalitet.
- Sve projekcije koje su do sada održane, a bilo ih je deset pre nego što su počeli da distribuiraju film, pokazale su da ljudi izuzetno pozitivno reaguju na njega jer je emotivan, a naracija mu je takva da američka publika to razume. Trideset godina pravim filmove u Americi, nije mi taj teren stran. Ovo je težak film za gledanje i veoma je teško poslati publiku u bioskope da gledaju, a pogotovo u vreme korone. Ali kada ga vidi, publika nedvosmisleno reaguje na njega. Imao sam situaciju da je na jednom novinarskom panelu moderatorka gledala film, a potom je pričajući o scenama iz njega tri-četiri puta zaplakala. Reč je o Amerikanki, koja nema nikakve veze s nama. To vam govori kakva je situacija - zaključio je Antonijević.
Kurir/ Jasmina Antonijević Milošević, foto: Aleksandar Letić
NE PROPUSTITE
