Doktor King ubijen je u 39. godini, ali je autopsija pokazala da je u mladom telu kucalo srce čoveka od 60! To je bila cena njegove borbe za građanska prava crne rase u Sjedinjenim Državama. Gde god neko izgovori: "Imam san", svi znaju da se dešava zlo.
Senka Martina Lutera Kinga lebdi nad Amerikom. Od njegove smrti prošlo je više od pola veka, a njegovo ime i lik su još uvek prisutni u američkoj svesti. Pre dve godine, smrt Afroamerikanca Džordža Flojda pod kolenom belog policajca u Mineapolisu, koja je dovela do talasa demonstracija protiv rasizma i policijske brutalnosti širom zemlje, ponovo je vratila u globalnu svest legendarnog borca za građanska prava iz 20. veka koji je govorio da je "nepravda bilo gde pretnja pravdi svuda". Kingov san o slobodi i jednakosti svih ljudi u SAD još nije ispunjen i bitka koju je započeo pre više od 60 godina, i u kojoj je stradao, tek treba da bude završena. "Ne dozvolite da utolimo svoju žeđ za slobodom tako što ćemo piti iz čaše gorčine i mržnje", poručio je tokom Marša na Vašington 1963.
ČUDNO VOĆE
U Americi je ropstvo ukinuto posle građanskog rata 1865. Crnci su bili zvanično slobodni, ali su u stvarnosti i dalje bili građani drugog reda. U državama na jugu, gde je živela većina Afroamerikanaca, crnci i belci su po rasnom sistemu Džim Krou i dalje bili razdvojeni - išli su u različite škole, stanovali u odvojenim delovima grada i sedeli zasebno u autobusima i kafanama. Čak su i javne česme imale posebne slavine za jedne i druge. Uz sve to, crnci su redovno bili na meti zloglasne rasističke organizacije Kju kluks klan, koja ih je zlostavljala i linčovala. Crna tela bila su ono "čudno voće" koje visi sa drveća u istoimenoj pesmi Bili Holidej. Takva je bila Amerika u kojoj se 15. februara 1929. rodio Majkl King junior, sin baptističkog sveštenika Majkla i Alberte Vilijams, kome će otac kasnije promeniti ime u Martin Luter, u čast nemačkog luteranskog sveštenika. Sa šest godina je saznao da postoji segregacija jer su najboljem drugu, belcu, roditelji zabranili da se i dalje druži s njim. U školi je bio blistav đak i preskočio dva razreda. Na koledž je krenuo već sa 15, a zatim je upisao bogosloviju i doktorirao na Bostonskom univerzitetu. U međuvremenu je dobio i parohiju u Montgomeriju u Alabami.
Na fakultetu je upoznao studentkinju muzike na Konzervatorijumu Nove Engleske Koretu Skot. Venčali su se u bašti njenih roditelja u Alabami 1953. U narednih deset godina dobili su četvoro dece: Martina III, Dekstera, Jolandu i Bernis. Koreta je nastavila borbu svoga muža i umrla 2006. Ćerka Jolanda nadživela je majku samo godinu dana.
GANDIJEVSKI OTPOR
King se na fakultetu prvi put susreo sa učenjem Mahatme Gandija i doktrinom o nenasilnom otporu koja je pomogla Indijcima da se oslobode britanske kolonijalne vlasti. Budući sveštenik je shvatio da bi i crnci na sličan način mogli da promene zakone na jugu. Do prekretnice je došlo 1955, kada je odbijanje dve mlade žene u Montgomeriju da ustanu i ustupe mesto belcima u autobusima dovelo do bojkota javnog prevoza dugog 385 dana. Protest je predvodio King kao lider pokreta za građanska prava afroameričke zajednice. Tada je prvi put uhapšen - u životu će to doživeti ukupno 29 puta - ali je bojkot predstavljao i prvu pobedu jer je sud doneo odluku kojom je okončana segregacija u javnom prevozu u Montgomeriju. King je postao nacionalno poznat.
Borci za građanska prava su 1957. osnovali Konferenciju južnjačkog hrišćanskog vođstva, na čijem će se čelu King nalaziti do smrti i koja se zalagala za nenasilne metode borbe do ukidanja segregacije na jugu Amerike. U narednim godinama Konferencija je bila deo mnogobrojnih mirnih protesta i marševa u borbi za prava crnaca. U Birmingemu u Alabami pokazivali su građansku neposlušnost i kršili zakone tako što su ulazili na mesta rezervisana samo za belce. Policija je protiv njih koristila vodene topove, a King je opet uhapšen. - Bolno iskustvo nas uči da ugnjetač nikada dobrovoljno ne daje slobodu. Ugnjeteni mora da je zahteva - poručio je u pismu iz zatvora u Birmingemu. Na kraju je izašao kao pobednik.
"IMAM SAN"
U leto 1963. došlo je do legendarnog Marša na Vašington, u kome je učestvovalo 250.000 ljudi. U govoru ispred Linkolnovog spomenika King je izrekao svoju čuvenu rečenicu "Imam san" (I have a dream): "Imam san da će jednog dana, na crvenim brdima Džordžije, sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika moći da sede zajedno za stolom bratstva. Imam san da će čak i država Misisipi, država u kojoj vladaju nepravda i ugnjetavanje, postati oaza slobode i pravde. Imam san da će četvoro moje male dece jednoga dana živeti u zemlji u kojoj ih neće vrednovati po boji kože, već po karakteru", delić je ovog govora. Kingovi metodi borbe bili su prihvatljivi i za liberalne belce, pa je harizmatični sveštenik imao javnu podršku predsednika Džona Kenedija, kao i medija. Za razliku od njega, drugi borac za prava crnaca Malkom Eks verovao je da je nenasilje dobro samo dok daje rezultate.
Naredne, 1964. godine, najzad je donet Zakon o građanskim pravima, kojim je zabranjena diskriminacija, a crnci su dobili pravo glasa. Kingu je dodeljena Nobelova nagrada za mir. - Danas prihvatam ovu nagradu sa trajnom verom u Ameriku i smelom verom u budućnost čovečanstva. Odbijam da prihvatim da ljudska priroda čini čoveka moralno nesposobnim da dostigne ono što bi trebalo da bude - rekao je na dodeli nagrade.
ODLAZAK U LEGENDU
Aprila 1968, dan nakon što je održao govor na Maršu siromašnih u Memfisu, na Kinga je izvršen atentat. Ustreljen je na balkonu svoje motelske sobe. Metak je ispalio sitni kriminalac Džejms Erl Rej, koji će kasnije biti osuđen na 99 godina. Neke naknadne istrage su ukazivale da je ubistvo bilo deo zavere u koju je umešana i država, ali do danas za to nema zvanične potvrde.
King je povredama podlegao u bolnici, a njegov biograf je zapisao da je autopsija pokazala da je, iako mu je bilo 39 godina, "imao srce šezdesetogodišnjaka". Nakon njegove smrti došlo je do talasa demonstracija širom Amerike. Predsednik Lindon Džonson je 7. april proglasio danom žalosti. Kasnije će Kingov rođendan postati federalni praznik koji se obeležava trećeg ponedeljka u februaru. Hiljade škola, ulica i javnih zgrada nose njegovo ime, uključujući i memorijalni centar u Vašingtonu.
MLK i danas predstavlja inspiraciju za sve potlačene ljude, a onima koji se danas na ulicama Amerike bore protiv rasizma verovatno bi poručio, kao i onda pred Nobelovim komitetom: "Prebrodićemo to". Ali na njegovom grobu u Atlanti piše: "Konačno slobodan".
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
