Za vreme najvećeg osvajanja, srpska država se prostirala na teritorijama današnje Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Grčke, Albanije, delovima Hrvatske, BiH i, naravno, Srbije - na preko 250.000 km2. Njom je uspešno vladao Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, krunisan za cara 16. aprila 1346. u Skoplju. Ali i njime i carstvom dirigovala je jedna žena - Dušanova supruga Jelena.
Bio je odličan vojnik, hrabar, uvek dostojan loze Nemanjića. Ali i razlikovao se od svojih predaka...
Najveći papučar
Vladimir Ćorović u „Istoriji Srba“ piše: „Taj silni car, gospodar na Balkanu, neobično je popustljiv prema Jeleni, koja je, više nego ijedna druga vladarka pre nje, uticala na državne poslove i na cara lično...“
Jelena Šišman je bila sestra bugarskog cara Jovana Aleksandra. Imala je 21 godinu kad se 1332. udala za dve godine starijeg Dušana. Iako je brak sklopljen iz političkih razloga, ostaće zajedno naredne tri decenije, sve do Dušanove smrti.
Istoričari nemaju visoko mišljenje o Jeleninoj naravi i karakteru, ali joj je Dušan verovao preko svake mere.
Ni posle četiri godine po venčanju nije zatrudnela. Na nagovor zainteresovanih za nastavak loze „kako bi se očuvala stabilnost u državi“, Dušan je pristao da se ponovo oženi, ćerkom nemačkog kralja Fridriha Lepog. Jelena je odmah požurila da rodi - muško dete! Većina istoričara se slaže da je „na vrlo sumnjiv način“ dobila sina Uroša.
Zbog lepe Jelene Dušan je bio spreman da se suprotstavi svima - i samoj Crkvi. Popustio je upornoj Jeleni i 1347. poveo je na Svetu goru, prekršivši vekovima staro pravilo da tamo ne sme da kroči ženska noga! Delom zbog ovog, a delom što je radio na uniji s katolicima, Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca.
Pristala za titulu
Kad ju je upoznao u bugarskoj delegaciji na svom dvoru u Svrčinu i odlučio da je zaprosi, pouzdanog i pronicljivog komandanta najamničke garde, nemačkog viteza Palmana fon Brahta upitao je kakvi su mu utisci:
- Veoma je načitana i dobro upoznata s prilikama na Balkanu i šire, gospodaru. Veoma je impresionirana vašim uspesima i na bojnom polju i u državništvu kojim vodite svoje kraljevstvo. Po spoljašnjosti je stasita i lepa, a po temperamentu sasvim pristala za titulu koja će joj pripasti.
Oni koji su kasnije cenili njeno „dirigovanje“ iz kraljevskih odaja kao primer navode Jeleninu ulogu u pregovorima između Dušana i vizantijskog konkurenta za presto Jovana Kantakuzina 1342. u dvorcu Pauni kod Prištine. Kad je u razgovoru, vođenom u četiri oka, došlo do tačke gde se nisu mogli složiti o veličini srpske nagrade, Fon Braht je naveo:
Inicijativu je preuzela Jelena, koja je na skupu 24 najuglednija velikaša, bez prisustva muža, obrazložila zašto i bez posebnih dodatnih uslova treba pomoći Kantakuzinu. Dušan je pristao da Jovanu pruži vojnu pomoć u borbi za carski presto, zadovoljavajući se priznanjem poseda koje je osvojio.
„Perverzna dama“
Neki su je podržavali, neki su je se i plašili. Bila je verna i smerna žena koja je pratila muža u ratnim pohodima. Katolici joj nisu bili naklonjeni. Mavro Orbin ju je nazvao „perverznom damom, neprijateljem katolika“. Dušan ju je cenio kao „hristoljubivu“ i „blagodarovnu“. Mnogo je čitala, a takva osoba, govorio je, ne može da bude ohola.
Posle iznenadne smrti cara, neki su odahnuli. Nakratko. Shodno običajima, Jelena se zamonašila, ali nije htela da napusti politiku. Za život je odabrala tvrđavu Ser na jugu Makedonije, a upravnik poseda je bio vlastelin Uglješa Mrnjavčević. Podrška sinu bila je od prvostepene važnosti: učestvovala je i u radu Sabora u Skoplju (1357), kad je vlastela podržala Uroša V za cara u njegovom sukobu s Dušanovim polubratom Sinišom.
Pomogla je Vukašinu Mrnjavčeviću da 1365. bude krunisan za kralja i Uroševog savladara, njegov brat Uglješa dobio je titulu despota. To se pokazalo pogubnim: Uglješa je caricu primorao da se povuče u manastir i konačno siđe sa srpske političke scene..
MISTERIJA VISOKIH DEČANA
Istorija beleži da je car Dušan imao samo jedno dete - sina Uroša, koji ga je nasledio, ali nije uspeo da sačuva očevu veliku državu. Neki tvrde da je Silni imao i ćerku. Freska u manastiru Visoki Dečani možda krije ovu još uvek nerazjašnjenu tajnu. Na fresci su prikazani carica Jelena, mladi carević Uroš, ali i još jedna nepoznata figura, viša od Uroša, svakako još mlada. Nepoznata ženska osoba na glavi jedina nema venac, a natpis pored nje je uništen tako da ju je nemoguće identifikovati. Pojedini istoričari veruju da je misteriozna figura zapravo princeza - careva ćerka. Ako je zaista postojala, zvala se navodno Teodora, isto kao Dušanova majka.
PREKRŠEN ZAVET
Snagu ogromnog političkog i svakog drugog uticaja carice Jelene na Dušana Silnog i srpski dvor potvrđuje i činjenica da je ona s mužem u vreme evropske najezde kuge 1347. uspela da nekoliko meseci provede na Svetoj gori i pored vekovnog pravila da na tlo te svetinje ne sme da kroči ženska noga, što je dotle od hrišćana na Balkanu bilo poštovano.
Da bi se objasnila ova careva popustljivost ženi, neki istoričari Dušana pravdaju željom da "ženu na Svetu goru skloni od epidemije kuge".
Delom zbog ovog, a delom zbog toga što je jedno vreme radio na uniji s katolicima, Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca posle smrti.
Piše B. Mitrović, M. Petrović
Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
