Ekipa emisije 300 čuda posetila je porodicu koja se bavi zaista neobičnim zanimanjem.
Porodica Mančić iz Gadžinog hana dosetila se da otvori pogon za proizvodnju mobilnih crkava. Naprave crkvu u svojoj hali, natovare je na kamionsku prikolicu i onda crkva putuje gradovima, magistralama, putevima. Svi se krste kad vide putujuću crkvu!
- Mobilne crkve isporučujemo po Srbiji, a i šire, po želji kupaca. Proizvode se na jednom mestu, a montiraju se na mestu gde kupac želi. Od granice do granice u svakom delu zemlje imamo po jednu crkvu - kaže Goran Mančić.
Njegov otac Svetislav Mančić koji je idejni tvorac izgradnje mobilnih crkava kaže da je na ideju za ovaj posao došao kada je video da se ruše crkve na Kosovu i Metohiji.
- Dugo sam radio na Kosovu i Metohiji, nekih 20 godina, i poznavao sam dobro sva naša sela. Kad sam video da se tamo ruše crkve, ja sam došao na ideju da našim ljudima poklonim neku svetinju koja može preko noći da se doveze u njihovo selo i da sveštenik može već sutra da vrši službe. To je bila početna ideja - rekao je Svetislav i dodao da su se on i njegova porodica konsultovali sa srpskom pravoslavnom crkvom i dobili blagoslov. U crkvi su im rekli da je to što rade odlična ideja!
Posao se potom širio. Najpre su isporučivali crkve kasarnama, potom i bolniciama, hotelima, staračkim domovima, a crkve naručuju i pojedinci.
- Recimo ljudi koji su uspeli u poslu i otišli u inostranstvo hoće svom selu gde žive njihovi roditelji da poklone jednu crkvu - kaže Svetislav Macić.
Ljubinka iz okoline Gdžinog Hana naručila je crkvu od Mančića jer joj se u snu ukazao interesantan prozor.
- Jednom sam sanjala veliki krst koji se pojavio na zemljištu u blizini kuće gde ranije nije bilo crkve. Ispričala sam to svešteniku i pitala ga šta to znači, na šta mi je on rekao: "Pa vi morate u selu da pravite crkvu!" Čula sam za te noseće crkve i dogovorili smo se oko izgradnje - kaže Ljubinka.
Od momenta naručivanja crkve budu gotove najkasnije za tri meseca najviše i to za mnogo manju cenu nego da se crkva gradi na licu mesta.
- Jako je treško da se danas crkva gradi iz temelja. Jako je skupo, predugo traje i zahteva angažovanje velikog broja ljudi. Mi smo došli na ideju da tako kažem da skratimo taj proces. Sve se odvija ovde u radionici i crkva dođe gde treba, spremna za službu - kaže Goran Mančić.
Crkve se oslikavaju, takođe, u hali. Freskopisac Bratislav Marinković tvrdi je mobilnu crkvu jednostavnije oslikati jer je manjih dimenzija, a slika se strogo po crkvenim kanonima.
Kada se završe građevinski radovi kreće se sa najdelikatnijim poslom, a to je utovar i istovar crkve. U zavisnosti od veličine crkve utovar se vrši sa jednim do tri viljuškara.
Najveća crkva koja je izašla iz hale porodica Mančić imala je 50 kvadrata i transportovana je na dva šlepera, a cena zavisi od materijala.
- Klasični modeli koštaju otprilike kao "alfa romeo" i srednje klase, ali cena zavisi od želja kupaca i od mnogih detalja u toku izgradnje koji mogu da utiču na cenu. Raspon cena varira, otprilike od 5.000 do 50.000 - rekao je Mančić.
Jelena Kuzmanović Cvetković, arheolog tvrdi da je ova ideja znak srpkse dovitljivosti.
- Nekad su se crkve zidale tako da je to trajalo godinama. Danas prisustvujemo čudu. To je rezultat srpske dovitljovisti, rezultat muke, i rezultat vremena u kojem živemo. Ove crkve su sjajan rezultat vremenskih uslova i želje da se u njima čuva vera koliko god je to moguće - zaljučila je Kuzmanović Cvetković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
