“Kada bi me pitali koji mi je omiljeni grad u Turskoj, bez razmišljanja bih rekao - Čanakale”, rekao je turistički vodič Bariš Toktaš dok smo prelazili preko Dardanelskog mosta, najdužeg visećeg mosta na svetu koji se proteže preko moreuza Dardaneli i zvanično je otvoren 18. marta 2022. godine.
Bariš za to ima dva dobra razloga:
"S jedne strane, tu je kulturno i istorijsko bogatstvo, a sa druge divni ljudi. Tri puta sam ovde gubio novčanik i sva tri puta mi je vraćen", objasnio je.
I tako je, u saradnji sa Ministarstvom za kulturu i turizam Turske, počelo naše upoznavanje regije Severnog Egeja u Turskoj, koja je turistički biser ove zemlje, a možda čak i nedovoljno otkriven od strane srpskih turista.
Četvorodnevno putovanje kroz ovu regiju vratilo nas je u daleku prošlost, drevnu istoriju, upoznalo nas sa bogatom arheologijom, mitologijom i kulturom, ali i neizostavnom ovdašnjom gastronomijom.
Čanakale
Polazna tačka putešestvija bio je centar grada Čanakale i poseta autentičnom, dobro poznatom Trojanskom konju iz filma "Troja", a priča o tome kako je on završio baš tu je posebno zanimljiva.
Naime, Trojanski konj iz "Troje", gde su između ostalih glavni glumci Bred Pit i Orlando Blum, poklon je produkcije filma Čanakaleu. Ipak, film nije snimljen na autentičnim lokacijama, kako je prvobitno želeo reditelj Volfgang Petersen.
Prema rečima našeg vodiča Bariša, kada je produkcija filma "Troja" uputila upit turskim vlastima, odgovora nije bilo dve godine, nakon čega su oni odlučili da film ipak snime na drugoj lokaciji. Po završetku projekta, konj je poslat kao poklon ovom gradu i tako postao turistička atrakcija.
Što reče koleginica iz Banjaluke, ovo najbliže što ćemo ikada biti Bredu Pitu.
Troja
Iz sadašnjosti putujemo oko 3.600 godina pre nove ere, u posetu drevnoj Troji, koja predstvalja svedočanstvo postojanja najpoznatijeg drevnog grada iz grčke mitologije.
S obzirom na svoju dugu istoriju, Troja je više puta rušena i ponovo građena, te se na ovom mestu nalaze čak devet nivoa naselja, a koliko je ovaj lokalitet privlačan turistima svedoči i to što posetioci iz raznih krajeva sveta ovde neprestano cirkulišu u želji da vizualizuju sve ono o čemu su tokom godina formalnog, ali i neformalnog obrazovanja slušali i učili.
Osim neopisivog mira i grandioznosti koju osećate kada kročite na tlo drevne Troje, ovde svaki kamen, svaki bedem, svedoči o antičkom dobu, ali i umetnosti.
Pored ostataka drevnog grada, tu je i muzej posvećen Troji, koji pomaže da stvorite celokupnu sliku bogate i duge istorije. Muzej datira iz 2018. godine i čuva oko 2.000 artefakata, a osim autentičnih eksponata, tu su i svedočanstva o umetnosti tog doba.
Zevsov oltar
U poslednjem poglavlju u ovoj našoj priči o Troji dolazimo do čuvenog Zevsovog oltara, odakle je, prema Homerovom epu "Ilijada", Zevs posmatrao Trojanski rat.
Zevsov oltar se nalazi na brdu u blizini sela Adatepe, odakle pogled puca na more i zaliv Edermit. Nije ni čudo što je Zevs baš ovo mesto izabrao za praćenje rata, pregled je zaista odličan.
Tako smo sliku o kapitalnom "Ilijada" mogli sasvim da zaokružimo i ove nezaboravne prizore i lokalitete zabeležimo u sećanje.
Adatepe i muzej posvećen maslinovom ulju
Čini se da Njeno veličanstvo maslina nigde nije cenjeno kao u ovom delu Turske. Ovde se s posebnom pažnjom i poštovanjem pristupa svemu što ima veze s ovim drvetom i njegovim plodovima. Čak toliko da postoji i muzej posvećen maslinovom ulju, gde smo imali priliku da vidimo kako se maslinovo ulje pravilo u dalekoj prošlosti. Tome svedoče tradicionalni alati i mašine koji su se koristili u preradi masline. Još jedan od edukativnih momenata u ovom muzeju su i plakati na njegovim zidovima koji pokazuju faze sazrevanja masline kroz mesece u godini.
U okviru kompleksa muzeja postoji i prodavnica, u kojoj se, osim maslinovog ulja, mogu naći i razni prirodni kozmetički proizvodi na njegovoj bazi - od šampona i balzama za kosu, preko raznih krema, pa sve do raznih mirisa.
Fabrika "Ozgun"
Iz istorije pravljenja maslinovog ulja došli smo i do sadašnjosti i njegovog modernog načina dobijanja.
Poseta fabrici "Ozgun" bila je posebno iskustvo. Naši domaćini su se potrudili da nam obezbede celokupan doživljaj puta od berbe do dobijanja maslinovog ulja, te su nas odveli direktno na plantažu, gde smo s lokalnim meštanima, koji ovde rade, brali masline. Zatekli smo ih tokom pauze za ručak, ali čim su nas ugledali, iako ne govorimo istim jezikom, svi su momenatlno skočili na noge i pomogli nam da se upoznamo s njihovim poslom.
Svako od nas je dobio svoju korpicu koja je morala da bude puna do vrha. Nama nije bilo teško, s obzirom na to da smo imali sreće da treba da naberemo male količine, ali njima sigurno nije lako.
Kad smo napunili svoje korpice do vrha, vratili smo se u fabriku, gde smo sadržaj korpica izručili na gomilu maslina, koje potom ulaze u proces proizvodnje.
Nakon pranja, od njih se pravi takozvana pasta, od koje se potom ceđenjem dobija maslinovo ulje, koje su nam na licu mesta sipali u flaše i dali na poklon.
“Proces proizvodnje traje od septembra do decembra. U ovoj regiji ima oko 2,3 miliona drveća masline, od čega se od oko 1,7 miliona pravi ulje. Neka stabla su stara i do hiljadu godina, ali njihovi plodovi nisu za proizvodnju. Za proizvodnju maslinovog ulja najbolje drvo koje je staro između 80 i 100 godina. Septembar i oktobar je vreme berbe”, rekli su nam tokom posete fabrici "Ozgun".
Iz fabrike smo otišli pravo u prodavnicu u okviru fabričkog kompleksa, gde smo degustirali razne vrste maslina, ali i neke specijalitete koje nikad dosad nismo, na primer, džem od maslina. Oni to zovu džem, a mi bismo to pre nazvali slatko od maslina. Odlično je.
Zašto je maslina toliko važna u ovom kraju?
Odgovor, naravno, leži u mitologiji. Priča kaže da su se Atina i Posejdon nadmetali u tome ko će biti zaštitnik grada. Sudija je, naravno, bio Zevs, koji je rekao da će titulu dodeliti onome ko ljudima donese najkorisniji poklon. Posejdonov poklon je bio konj koji će ljudima olakšati posao i omogućiti im da putuju, dok je mudra Atina donela maslinovu granu, koja ima tri funkcije - daje ukusan plod, od ukusnog ploda može se dobiti tekućina uz pomoć koje se mogu praviti razni proizvodi, a stablo masline ljudima pruža hlad. I tako je Atina pobedila Posejdona...
Farma Idamera
Ono što je još jedna svojevrsna atrakcija ovog dela Turske je i način života lokalaca ovdašnjih sela. Tako smo upoznali bračni par koji je u selu Haciarslanlar u blizini Edermita napravio pravo poljoprivredno carstvo.
Austrijanka Gudrun Vagner se nakon studija u Beču udala za kolegu s fakulteta, Ferita Uzunoglua i s njim osnovala porodičnu farmu, gde uzgajaju voće, povrće, začinsko bilje, a proizvode i sir.
Gudrun i Ferit se proizvodnjom bave po principima ekološke i cirkularne poljoprivrede. To bi na jednostavnom primeru izgledalo ovako: tokom berbe maslina, oni svoje krave i ovce hrane lišćem, a potom đubrivo od svojih životinja koriste za gajenje maslina.
"Prvo sam htela da idem u Italiju ili Grčku kako bih učila o procesu proizvodnje maslinovog ulja kako ono nastaje od ploda na drvetu, pa do krajnjeg proizvoda. Onda mi je jedan naš prijatelj s fakulteta koji smo zajedno pohađali u Beču rekao da će on ići u Tursku i pitao me da krenem s njim. Pomislila sam - zašto da ne. Tako smo seli na voz iz Beča i 11 godina kasnije to što sam sela u taj voz bila je najbolja odluka", rekla nam je Gudrun.
Ono što je posebno zanimljivo je to što Gudrun i Ferit uglavnom sve na svojoj farmi rade sami, uz povremenu pomoć volontera.
Njihov moto, kada je posao u pitanju, jeste - kvalitet iznad kvantiteta.
Ajvalik i ostrvo Džunda
Grad Ajvalik je još jedna bitna tačka ovog dela Turske. Nalazi se na obali Egejskog mora, a s druge strane je grčko ostrvo Lezbos. Grad je pozicioniran u zalivu, te se oko njega nalazi veliki broj ostrva, a sa nekoliko njih Ajvalik je povezan putevima i mostovima. Tako se deo Ajvalika nalazi na ostrvu Džunda.
Zahvaljujući neprestanim ulaganjima, Ajvalik je postao značajan turistički centar koji je sve privlačniji pre svega stanovnicima Turske, a posebno turistima iz Evrope, kojih je ovde sve više.
Iako je u vreme naše posete turistička sezona bila na izmaku, naš utisak nije bio baš takav, s obzirom na nezanemarljivu gužvu i užurbanost. Možemo samo da zamislimo koliko je tek živo tokom letnjih meseci.
Dolazimo do ostrva Džunda, na kome van sezone, prema rečima našeg vodiča Bariša, živi oko 6.000 stanovnika. Ovde možete osetiti pravi duh Turske i videti lokalne meštane koji sede u baštama ugostiteljskih lokala, a jedna od upečatljivijih scena je grupica od trojice penzionera koji sede za stolom, dok jedan od njih naglas čita novine, a ostala dvojica pažljivo slušaju.
Na Džundi su posebno zanimljive građevine, koje su karakteristične za grčki stil. Kuće su sazidane od kamena roze boje po imenu "galik", a osim boje, poseban je i po tome što je u kućama koje su od njega sagrađene leti hladno, a zimi toplo.
Ulice su ovde uglavnom kaldrmisane, a iako je mesto malo i odiše starim duhom, poprilično je urbanizovano, mnogo je ugostiteljskih lokala i prodavnica suvenira, a osim gužve na ulicama, možete sresti i mnoštvo automobila. Sreli smo čak i filmsku ekipu koja je ovde snimala.
Kažu nam da niko ne može da napusti Džundu, a da ne proba njihov čuveni sladoled. Nije nam bilo teško da se "žrtvujemo" i nismo se pokajali. Za svaku je preporuku.
Turistička atrakcija Džunde je i Muzej Rahmija Koče, koji je smešten u objektu koji je nekada bio pravoslavna crkva posvećena Svetom Nikoli. Rahmi Koč je jedan od najbogatijih Turaka, koji je ovde izložio svoju privatnu kolekciju predmeta, na osnovu kojih se može zaključiti da je veliki ljubitelj automobila.
"Godinama se u ovoj crkvi ništa nije nalazilo, te je objekat vremenom počeo da propada. Rahmi Koč ju je onda 2.000 godine kupio, restaurirao i pretvorio je u mezej. Većinu eksponata čine predmeti iz njegove lične kolekcije. Na zidovima je specifična ikonografija, koja je svojevremeno bila zabranjena, zbog čega su sveci oslikani bez očiju. Sveci na zidovima u rukama drže Bibliju i tri prsta kao simbol Svetog Trojstva", rekli su nam tokom posete muzeju.
Ako ste razmišljali koju biste sledeću destinaciju mogli da posetite i usput nešto naučite i doživite stvari koje nigde drugde nećete, Severni Egej definitivno treba da se nađe na vašoj mapi.
(Kurir.rs/ L.S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
