Hipnoterapeut otkriva bizarne božićne fobije koje su stvarne - od straha od Deda Mraza ili ljubljenja ispod imele, do onih koji se boje rodbine.
Meleagrisfobija je strah od ćurke, dok ekclesiofobija predstavlja strah od crkve. Kisanofobija - strah od ljubljenja ispod imele, može biti strah od intimnosti.
"To su apsolutno stvarni strahovi"
Škotski hipnoterapeut Malkolm Straters kaže da su strahovi "apsolutno stvarni" i mogu da budu "duboko iscrpljujući".
Božić je jedan od najradosnijih perioda u godini, koji se provodi u krugu porodice, period darivanja i primanja poklona i jedenja obilne hrane. Ali za mali deo stanovništva to može biti strašno. Neki imaju opravdanu fobiju od božićnih tradicija.
Santafobija je strah od Deda Mraza i obično počinje nakon lošeg iskustva iz detinjstva s lažnim Deda Mrazom. U međuvremenu, selafobija je strah od bljeskanja božićnih lampica.
Teško je znati koliko tačno pojedinaca ima određenu fobiju, ali prema klinici Cleveland, otprilike jedna od 10 odraslih osoba i jedan od pet tinejdžera u Americi će se suočiti s određenim fobičnim poremećajem u nekom trenutku svog života. Specifične fobije mogu se jednostavno i brzo lečiti terapijom. Hipnoterapeut vas može voditi kroz terapiju izlaganja. Stratersove tehnike uključuju navođenje nekoga da ponovi prvi put kada se seća da je doživeo fobiju na imaginarnom bioskopskom platnu, gde je gleda iz daljine. Zatim razgovarate kroz iskustvo i menjate ga, pokušavajući da oduzmete snagu doživljaju.
Hristougenijatikofobija je strah od Božića generalno. Verovali ili ne, strah od Božića postoji.
- Božić nije uvek prijatno vreme za neke - rekao je Straters. Ako Božić nekom nije bio naročito srećan trenutak kad je bio dete, sigurno će biti asocijacija na to.
Dodaje i da stvari poput žalosti, raspada porodice i svađa oko Božića mogu kod nekoga izazvati osećaj neprijatnosti u to doba godine, donosi Daily Mail.
- Ako ste prilično mladi i vidite članove porodice koji se svađaju, lako biste mogli da vidite kako bi to onda moglo da postane negativna asocijacija. Božić nije uvek prijatno vreme. Lako je shvatiti kako to možete da ponesete u odraslo doba, a da to onda postane više iracionalna fobija, gde postoji povezanost na nesvesnom nivou, pa čak i na svesnom, između Božića i negativnih stvari iz prošlosti. Iako možete svesno da kažete da te dve stvari nisu povezane, deo vas u pozadini možda još uvek stvara tu asocijaciju. Možete je prekinuti vrlo brzo i lako, ali lako se formira i to postane vrlo jaka asocijacija. Neki se možda ni ne sećaju događaja koji je pokrenuo njihovu fobiju od Božića - ističe Straters.
Singenesofobija je strah od rodbine. Mnogi će možda žaliti za malim razgovorom s dalekim rođacima tokom prazničnog perioda, ali neki će se osećati krajnje nelagodno i mogu da pate od napada anksioznosti u blizini određenih rođaka, čak i onih s kojima su u bliskom odnosu. Strah bi čak mogao da se proširi i na tuđu rodbinu, rekao je Straters.
- Ta vrsta udruživanja može postati prilično nebulozna. Naši mozgovi su "smešni". Stvaraju čudne asocijacije. Ne mora uvek imati smisla za druge, nema smisla čak ni za nas same. To bi mogli da budu rođaci drugih ljudi ili druge situacije koje su potpuno nepovezane s podsticanjem incidenta, ali i dalje izaziva taj strah, tu paniku - objašnjava.
Fobija može poticati iz detinjstva iz lošeg odnosa s nekim rođakom. Ako je incident u detinjstvu nešto tako ozbiljno poput zlostavljanja, to bi verovatno išlo dalje od fobije i prešlo u posttraumatski stresni poremećaj, rekao je Straters.
Selafobija je strah od blještavih svetala, odnosno kad je novogodišnja jelka iza svakog ćoška, a kuće prekrivene svetlucavim bajkovitim svetlima, fobija od blještavila prouzrokovaće strah.
Straters je imao klijenta u 30-im koji se ceo život bojao blještavih svetala. Uprkos hipnoterapiji, nikada nije otkrio temeljni uzrok fobije.
- Klijent je bio vrlo svestan da se boji blještavih svetala. On je to znao, ali je još uvek imao tu reakciju na one sajmove, božićne, svetlucave. Zna da je to iracionalno, ali u isto vreme i dalje ima tu reakciju. Zaobišli smo tu reakciju, menjajući način na koji percipira svetla na nesvesnom nivou, jer je tu okidač bio ugrađen. Blještava svetla su samo u pozadini. Mnogi pokušavaju da izbegnu situacije koje izazivaju strah. Ali vrlo je teško to učiniti u vreme Božića, kada su trepereća svetla svuda - pojasnio je hipnoterapeut, ali naglašava kako bi moglo da dođe do tačke u kojoj potpuno izbegavate društvenu interakciju, odlaske u prodavnice, sve stvari koje bi drugi smatrali normalnim da pokušate da izbegnete situaciju u kojoj imate takvu reakciju.
Kisanofobija, odnosno strah od ljubljenja ispod imele je kada vas pomisao na poljubac ispod imele natera da pobegnete u suprotnom smeru. Ali nekima to može uzrokovati bolnu teskobu. Tradicija je započela u staroj Grčkoj, a u rimsko doba čak su i ratni neprijatelji koji bi se sreli ispod imele sklapali primirje i mirili se.
Fobije se mogu razviti nakon nekog neprijatnog događaja
- Mogu da zamislim da vas kao dete, tetka ili neko postidi, a onda se nosite s tim u odraslom dobu, pa na kraju počnete toga da se bojite. Nekima je malo neprijatno zbog takvih stvari, pogotovo deci. Takav neprijatan događaj u detinjstvu može lako stvoriti fobiju. Nisam siguran koliko bi to imalo uticaja kasnije u životu - kaže on.
Ljubljenje pod imelom nije nešto što se tako često pojavljuje, ali Malkom pretpostavlja da uz to idu i drugi povezani strahovi. Zabrinutost oko imele mogla bi se generalno odnositi na strah od intimnosti, rekao je, što je prilično uobičajeno. Strah od intimnosti malo je drugačiji i u većini slučajeva verovatno više od fobije, dodao je.
Santafobija - strah od Deda Mraza
Čuli ste za strah od klovnova, ali postoje i oni koji se boje Deda Mraza. Verovatno je to proizašlo iz interakcije u detinjstvu. Mala deca koja su povedena, "bačena" na kolena Deda Mraza, kada je sve to sasvim novo i verovatno prilično neodoljivo, mogla bi da stvori tu asocijaciju, rekao je Straters.
- Svi ih gledaju, čekaju odgovor, očekujući da će biti srećni. Svi smo videli te slike male dece na kolenima Deda Mraza kako plaču - dodaje te ističe kako neki od onih starih Deda Mrazova nisu bili najsjajniji. Izgledali su prilično zastrašujuće.
Radi se o potencijalno prilično zastrašujućem događaju za malo dete i lako je shvatiti kako možete da povežete traumatičan događaj s Deda Mrazom koji je okidač za taj strah; i onda kasnije u životu shvatite da to zapravo i nije nešto posebno strašno, ali i dalje nosite tu fobiju napred, još uvek je to ukorenjeno.
- Strah od Deda Mraza verovatno je malo ređi od, na primer, straha od klovnova, ali pretpostavljam da bi za mnoge to bio vrlo sličan razlog iza vrlo slične reakcije. Onima koji se boje klovnova, slika klovna može biti vrlo zastrašujuća. Klovnovi i Deda, zanimljivo, danas se koriste da plaše ljude. Ove prethodno radosne slike su korišćene za horor filmove i za reprodukciju na te teme - pojašnjava.
Eklesiofobija je fobija od crkava, a povezana je s dva različita straha - strahom od same zgrade ili strahom od onoga što crkva predstavlja. To bi moglo da bude posledica negativnog iskustva u crkvi ili neprijatnosti povezane s idejom kažnjavanja zbog nevođenja verski moralnog života.
Obično fobije proizlaze iz iskustava i mesta, a između to dvoje se brzo mogu stvoriti jake asocijacije.
- Onda to postaje neproporcionalno, tako da ako ste imali negativno iskustvo u crkvi, lako biste mogli da se bojite crkava. To nekako ima smisla. Ali u isto vreme, racionalno, to nema smisla. Ono što se dogodilo čak i ne mora biti nešto posebno izrazito traumatično. To čak može biti krštenje i polivanje vodom, ili stvarno dosadno venčanje na kom su bili. I odjednom se s vremenom razvije strah od crkava - ističe Malkolm.
Crkve mogu biti uznemirujuća mesta za decu. Postoji očekivanje da ćute, što nije prirodno mnogim mališanima. Ako dete nije tiho i onda ga zbog toga grde i odbijaju, onda ono preuzima tu emociju i povezuje je s tim mestom, objašnjava Straters. Takođe se može očekivati da deca učestvuju u pevanju i govoru u crkvama u božićno vreme.
- Pevanje u horu moglo bi da uzrokuje napetost u to vreme, ali ono s čime se zapravo povezujete je crkva, a ne pevanje. Javni nastup u bilo kom dobu izaziva veliku teskobu kod mnogih. A u mladom dobu, ako slave nešto u crkvi, šta god to već bilo, i zapravo to nije posebno prijatno iskustvo, onda je prilično lako videti kako ta asocijacija može da se stvori - ističe.
Za neke manje religiozne porodice Božić je jedno od retkih doba godine u koje će otići u crkvu.
- Lako biste mogli da izbegavate odlazak u crkvu značajan deo svog života, ali onda odete na venčanje ili sahranu ili u vreme Božića, te tad shvatite da možda niste ni primetili fobiju dok niste ponovo na tom mestu - rekao je Straters.
Postoji i meleagrisfobija, odnosno strah od ćurana.
Velika pečena ćurka centralno je mesto na mnogim božićnim stolovima, ali osoba s ovom fobijom teško će je pojesti. Nekima odgovara kuvana ćuretina, ali neće prići ni blizu živoj.
- Vrlo je specifično. Ali opet, životinje izazivaju mnogo fobija. Ptice su generalno prilično česte - kaže Malkolm.
(Kurir.rs/ Daily Mail/ 24sata.hr/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
