Većina ljudi se brzo oporavi, ali ponekad bolest može da prouzrokuje ozbiljne komplikacije. Preduzmite mere, ne dozvolite da vaš život i životi vaših najmilijih budu ugroženi
Influenca, odnosno grip, akutno je virusno oboljenje respiratornog trakta (gornjih i/ili donjih respiratornih puteva) prouzrokovano influenca virusom, obično tipom A ili B. Virusi se stalno menjaju i različiti podtipovi cirkulišu širom planete svake godine, pa je i mogućnost da opet obolimo, iako smo grip, eventualno, preležali prošle zime - velika.
Kako bolest ne bi prouzrokovala komplikacije koje mogu da ugroze život, svakako bi trebalo da se vakcinišemo, preporučuje čitaocima Lene prim. dr Dragana Dimitrijević, šef Odeljenja za epidemiološki nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Grip se prenosi s osobe na osobu uglavnom kašljanjem, kijanjem i bliskim kontaktom i - niko nije pošteđen. Svaka osoba bilo kog uzrasta može da se zarazi.
Koji su simptomi? - Javljaju se nakon 18-72 sata od infekcije. Oboljenje je praćeno povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u grlu, mišićima, zglobovima i kašljem. Kašalj je često težak i produžen, a ostale manifestacije bolesti se same povlače i do ozdravljenja dolazi posle dva do sedam dana.
Koliko traje infektivni period? - Kod odraslih pacijenata je od tri do pet dana od pojave simptoma, a kod dece je duži i može da potraje i do sedam dana.
Da li su moguće komplikacije? - Tokom sezone gripa često se javljaju bakterijske infekcije: upale pluća (pneumonije), upale srednjeg uha (otitis medija) i upale sinusa izazvane raznim bakterijama. Grip može i da pogorša postojeće zdravstvene probleme, posebno oboljenja srca i pluća.
Kašalj, izgleda, najviše muči. - Posle prestanka simptoma gripa, bez iskašljavanja sekreta, kašalj može da traje nekoliko nedelja ili meseci. Ovo oboljenje respiratornog trakta utiče na svakodnevne aktivnosti: odsustvo iz škole, s posla, uzrokuje komplikacije kao što je upala pluća, koja zahteva hospitalizaciju, utiče na sve druge aspekte svakodnevnih aktivnosti osoba i društva u celini. Pad kvaliteta života, izmenjena priroda virusa, kao i opasnosti od komplikacija koje mogu da ugroze život doprinose da se grip smatra ozbiljnim javno zdravstvenim problemom.
Koja je najefikasnija mera prevencije? - Najefikasnija mera prevencije svakako je vakcinacija.
Kome se preporučuje? - Vakcina se preporučuje osobama s hroničnim poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, kao i metaboličkim poremećajima (uključujući, pre svega, šećernu bolest), poremećajima rada bubrega, osobama s oslabljenim imunitetom itd.
Koga još treba obuhvatiti vakcinacijom? - Pored navedenih, potrebno je obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost. Preporučena je primena ove vakcine i kod osoba starijih od 65 godina, kao i kod zaposlenih u javnim službama koje su u riziku.
Koliko je vakcina efikasna? - Vakcina će pružiti zaštitu protiv gripa samo ukoliko je uzrokovan jednim od tri soja virusa sadržanih u vakcini ili drugim sojevima koji su im slični. Vakcina neće sprečiti grip ukoliko se osoba pre vakcinacije već nalazi u fazi inkubacije ili ukoliko je izazvan drugim virusom.
Kako se kod njih manifestuje? - Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama kod kojih se primenjuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku. Kod navedenih kategorija stanovništva u povećanom riziku, bolest može imati za posledicu i smrtni ishod zbog sekundarno nastalih komplikacija (najčešće zapaljenja pluća) ili pogoršanja osnovne bolesti.
Kad stičemo imunitet? - Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi od šest do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone.
Kako postupati s najmlađima? - Vakcina se preporučuje deci starijoj od šest meseci.
Šta još savetujete? - Kao i kod mnogih virusnih oboljenja, lečenje treba početi što pre. Terapija je simptomatska, lekovi za sniženje telesne temperature, protiv bolova u mišićima i glavobolje. Antiviralna terapija se ne preporučuje bez konsultacije sa ordinirajućim lekarom.
Poslušajte savete lekara Važno je znati da infekcije rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusom (RSV), adenovirusima i parainfluenca virusima mogu izazvati oboljenja slična gripu sa sličnim simptomima. Lekar će najbolje uočiti razliku i uputiti nas na pravilno lečenje.
Vakcina i za trudnice Primena kod trudnica se razmatra od drugog trimestra trudnoće uz konsultaciju sa nadležnim ginekologom, dok se onima koje su u povećanom riziku od pratećih komplikacija usled gripa preporučuje vakcinacija, bez obzira na stadijum trudnoće, takođe uz konsultaciju s nadležnim ginekologom.
Opšte mere prevencije Držanje odstojanja od najmanje jednog metra od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija. Osobama s blagim oblikom bolesti preporučiti izolaciju i negu kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
