Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišica, smanjena snaga
Svi znamo da nepravilno i dugotrajno sedenje na neodgovarajućim stolicama često uzrokuju bol u leđima, vratu, ramenima i kičmi. Ovi problemi kod nas su veoma rasprostranjeni, ali nikako da ih se rešimo. Razlog je što malo ko zna šta njegovoj kičmi stvarno prija, a šta joj škodi.
- Naša leđa su aparat za kretanje i nisu stvorena da bismo satima sedeli. Da bi se sprečili bolovi u leđima, neophodno je da kretanje u većoj meri postane sastavni deo dana. Ovo se, pre svega, odnosi na decu. Takođe, kod dece postoji i nasledni genetski faktor, gde su određeni delovi tela slabiji i uslovljavaju pojavu deformiteta. U takvim slučajevima treba preventivno ojačati te delove tela i sprečiti problem - upozorava dr sc. med.
Goran Galetić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. Lekari tvrde da je bol u leđima jedan od najčešćih razloga zašto im se pacijenti javljaju.
- Zbog toga, a i zbog bolova u vratu. Iako su u anatomskom smislu odvojeni, vrat i leđa su funkcionalno povezani. Bol može da bude izuzetno dugotrajan, pa je važno na vreme se javiti lekaru i terapijom poboljšati kvalitet života. Na Klinici za neorohirurgiju VMA operacije zbog bola u leđima čine najmanje polovinu zahvata, verujem da ova brojka može da se smanji.
Šta su uzroci bola u leđima, vratu i ramenima?
- Dugotrajno sedenje ispred kompjutera i uopšte vreme koje provedemo sedeći na poslu i u kući može da izazove relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom. Ona nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog, tj. neprirodnog položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti, a sve ih je više.
KLONITE SE RIZIKA
- Loš položaj tela je veliki rizik, ali i upotreba kompjutera više od četiri sata dnevno, izbegavanje pauza tokom rada, izbegavanje vežbi, nedovoljno spavanje, stres.
Šta se dešava dok nepravilno sedimo?
- To dovodi do neravnomernog, prekomernog opterećenja pojedinih leđnih mišića, zbog čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima prati nas umeren, prolazan bol u leđima i vratu. U težim se razvija miofascijalni sindrom - dugotrajna bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.
Da li može da pomogne stajanje?
Neka istraživanja pokazuju da stojeći položaj smanjuje bol u leđima, ali ni to nije potpuno tačno. A i kako u većini slučajeva nije moguće provesti veći deo vremena stojeći, treba optimizovati radni prostor. Monitor treba da je udaljen otprilike jednu dužinu ruke, prilikom sedenja kičma mora da stoji pravo, stopala treba cela da budu na podlozi, a ruke u laktovima savijene pod uglom oko 90 stepeni, položene na sto. To pomaže pri smanjenju pojave bola u leđima, vratu, ramenima i zglobovima ruku.
PRAVITE PAUZE
- Treba praviti više kratkih pauza. Promena položaja pomaže da se opterećeni delovi opuste. Zapamtite, ako vaš posao zahteva dugotrajno sedenje, pravite pauze svakih sat ili dva, prošetajte, razmrdajte se.
Kada je neophodna stručna pomoć?
- Ako bol duže traje i remeti kvalitet života. Naravno, nije uputno pokušavati popraviti stanje sa "uradi sam" metodama ili vežbama. Lekar će svakom pacijentu pojedinačno, jer nismo svi isti, najbolje definisati tretmane i režim rada.
OVO MOŽE DA VAM POMOGNE
- Obezbedite podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja
- Ispravite leđa i menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
- Optimalnom težinom smanjićete opterećenje na mišiće leđa
- Bavite se fizičkim aktivnostima, vežbajte
- Ne podižite velike terete
- Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
(Branka Mitrović, Foto: Shuterstock)
NE PROPUSTITE
