Ima li nešto u životu za čime žalite? Nešto što ste propustili učiniti ili nešto što ste učinili, a voleli biste da niste?
Prema američkom autoru sedam knjiga, od kojih je pet bilo bestseler Njujork Tajmsa, producentu serija iz oblasti područja društvenih nauka na "National Geographic", Danijelu H. Pinku, svi za nečim žalimo.
Nije to proizvoljna subjektivna izjava, Pink je napravio globalno istraživanje i skupio čak 16.000 izjava osoba iz 105 zemalja o njihovim najvećim žaljenjima. Bez obzira gde žive na planeti i kojoj kulturi pripadaju ljudi žale zbog sličnih događaja u svojim životima. Pink ih je stoga svrstao u četiri grupe koje je različito nazvao.
Bazična žaljenja: Da sam se barem potrudio
To su ona koja su povezana sa situacijama u kojima su ljudi trebali osigurati neku bazu i stabilnost u životu. Ljudi žale što nisu zaradili novac, štedeli, što nisu posvetili više vremena školovanju i slično. Pink kaže da je ova vrsta žaljenja odlično ilustrirovana pričom o mravu i skakavcu: dok je mrav naporno radio za zimu, skakavac je svirao.
Žaljenja povezana s kontaktom: Da sam se barem javio
Ova je vrsta žaljenja najbrojnija i Pink kaže da je iz nje najviše naučio. Tiče se postojećih odnosa ili onih koji su se trebali dogoditi. I to se ne odnosi samo na partnerske odnose, nego se tiču roditelja, dece, braće i sestara, prijatelja, kolega… Autor je otkrio da se razilaženja često ne dogode zbog nekog velikog prijelomnog događaja nego se samo postupno izgubi kontakt.
Ljudi koji zbog toga žale, međutim, ne pokušavaju uspostaviti kontakt jer se boje da će to biti čudno i nelagodno i da će biti odbačeni tj. da ljudima neće biti stalo. No, kaže, niti bude čudno i obično od druge strane dobiju pozitivnu reakciju. "Ako ste došli do tog raskršća u životu da se pitate treba li uspostaviti kontakt ili ne, onda je odgovor jasan - trebate", kaže Pink. On je sam iz ovoga naučio da uvek treba pružiti ruku.
Žaljenja povezana s odvažnošću: Da sam barem rizikovao
Pink kaže da su ta žaljenja povezana s time što ljudi nisu imali hrabrosti učiniti nešto što su želeli. U njegovoj je zbirci, kaže, pregršt opisa o tome kako ljudi nisu imali hrabrosti prići nekoj osobi koja im se sviđala i da su za tim žalili godinama nakon. Ova vrsta žaljenja odnosi se i na manjak hrabrosti da ljudi pokrenu posao, promene ga, presele, zauzmu se za sebe i slično. Pinkova statistika pokazuje da oni koji jesu rizikovali, ali nisu dobili ono što su hteli, manje žale nego oni koji nisu ni probali.
Moralna žaljenja: Da sam barem učinio pravu stvar
Pink kaže da je iz ovog skupa žaljenja shvatio da su ljudi bazično dobri i da žele postupati ispravno. Mnogi su žalili decenijama zbog malih prestupa poput krađe slatkiša u radnji. No kaju se i zbog ozbiljnih stvari, recimo zbog toga što su nekoga zlostavljali, što su bili neverni u braku i slično.
Pink takođe kaže da naša žaljenja ne trebaju biti razlog za samosažaljenje ili samoosudu, nego naprotiv, "alat za razmišljanje". Ta žaljenja treba da budu putokaz šta trebamo učiniti kad se ponovo nađemo u sličnoj situaciji. Ona nam mogu pomoći da donosimo bolje odluke, da bolje planiramo, da negujemo dublje odnose.
Predlaže i sledeću vježbu: kad se nađemo u situaciji koja nalikuje na onu zbog koje žalimo, sugeriše da se zamislimo pet godina u budućnosti i pogledamo na osobu koja smo sad i pitamo se što bismo iz te buduće pozicije voleli da smo učinili. Osim toga, možemo se zapitati što bismo savetovali najboljem prijatelju da napravi u situaciji koja nalikuje na onu zbog koje smo zažalili. Ovakav pristup će nam dati osećaj smisla i povezati nas jer je ljudska čežnja zapravo vrlo univerzalan pojam. U dnu srca, svi zapravo želimo slične stvari.
Sa druge strane, medicinska sestra iz staračkog doma u SAD otkrila je što je naučila tokom brige za ljude koji umiru. Rekla je da, prema njenom iskustvu, mnogi ljudi jednako žale za životom kada im se vreme na ovoj zemlji bliži kraju.
Inače, ova medicinska sestra, poznata samo kao Džuli, koristi svoj TikTok profil kako bi edukovala ljude o smrti razbijanjem uobičajenih mitova i deljenjem iskustava koja je imala na poslu, a postala je medicinska sestra u staračkom domu nakon što je devet godina radila na intenzivnoj nezi.
U jednom TikTok videu ona je otkrila zbog čega su njeni pacijenti najčešće žalili pred smrt.
Objavljivanjem tog videa je zapravo želela da ljudi razmisle o nekim stvarima kako ne bi imali ista žaljenja jednom kada se osvrnu na svoje živote.
U videu je odgovorila na pitanje koje je glasilo: "Kakvo žaljenje najčešće čujete? Imam osećaj kao da svi na kraju zažale na neki način".
Džuli je objasnila da postoji čak pet najvećih žaljenja koje ljudi često imaju kada im se bliži smrt.
- Većina ljudi na kraju svog života žali što nisu cenili svoje zdravlje. Takođe i to što nisu cenili što su živi i one male stvari u životu. Isto kao i to što nisu provodili više vremena sa porodicom i što su radili daleko od kuće - rekla je.
Iz priznanja svoje pacijentknije, Džuli je naučila: "Budite u trenutku, živite sada, budite zahvalni, ne uzimajte zdravo za gotovo svoje zdravlje i male stvari u životu. Nemojte odbaciti svoj život ako ne morate i nešto preduzmite. Život je jedan. Provodite vreme s onima koje volite, ne nužno sa porodicom, već s onima koje volite i zbog kojih se osećate voljeno".
Gledaoci videa bili su zahvalni na savetima, a u jednom komentaru je pisalo: "Hvala ti, morala sam ovo čuti."
- Gospođo, ovo je bilo jako inspirativno. Hvala vam što ste podelili svoje znanje. To se ceni - komentarisao je drugi. Treći je dodao: "Morao sam ovo čuti danas. hvala ti, Džuli", piše New York Post.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
