DA LI LEKOVI TREBA DA SE PIJU PRE ILI POSLE JELA? Stručnjaci odgovorili na neka od najvećiš pitanja: Smete li da ih GNJEČITE?

Kada odemo kod lekara neretko se vratimo kući sa spiskom lekova koje treba da konzumiramo nekoliko puta dnevno ne bi li smo što pre ozdravili. Mnogi se tada zapitaju da li su sve dobro upamtili i da li ima još nešto što treba da znaju.

Mnogi ne znaju zašto je veoma važno da lekove koristimo tačno u određeno vreme. Na primer, lekovi za snižavanje holesterola se često preporučuju da se uzmu pre nego što osoba ode u krevet, jer su tada najefikasniji.

Ishrana može da bude vrlo važna u odnosu na to kako određeni lekovi deluju jer hrana može da utiče na apsorpciju. Neki lekovi se uzimaju na prazan stomak, pre jela, što se uvek naglašava pacijentu. Ako hrana ne utiče na to kako se lek apsorbuje, verovatno nije ni važno da li se uzima sa ili bez hrane. Ponekad se dešava da lekar predloži da se lekovi uzimaju sa hranom jer to može da pomogne u sprečavanju neželjenih efekata.

Postoji mnogo aspekata o kojima treba razmišljati kako bi se izbegle neželjene interakcije. Starost, težina, pol, zdravstveno stanje, doza leka, drugi lekovi, vitamini i biljni suplementi mogu da utiču na bilo koji lek koji se uzima. Neki lekovi mogu brže da deluju, sporije, bolje ili lošije na prazan stomak, dok će drugi poremetiti prazan stomak. Alkohol takođe ima značajan uticaj na upotrebu lekova. Konzumiranje alkohola tokom uzimanja lekova, ili pre i posle leka, može da utiče na to kako lek deluje u telu.

Interakcija između hrane i lekova

Kada hrana utiče na lekove u telu, to se naziva interakcija između hrane i lekova. Hrana može sprečiti lek da funkcioniše onako kako bi trebalo i može da izazove poboljšanje ili pogoršanje neželjenih efekata lekova i/ili da izazove pojavu novih neželjenih efekata. Lekovi takođe mogu da promene način na koji telo koristi hranu. Postoji niz interakcija sa hranom i lekovima do kojih može doći, ali evo male liste uobičajenih lekova i načina na koji hrana utiče na način na koji se koriste u telu.

1. Zeleno, lisnato povrće, bogato vitaminom K, može da smanji koliko dobro aspirin razređuje krv. Konzumiranje iste količine zelenog lisnatog povrća svakog dana smanjiće ovu interakciju.
2. Sok od grejpfruta menja način na koji telo apsorbuje statine (lekove za snižavanje holesterola). To može dovesti do toga da se ovi lekovi apsorbuju u količinama većim od normalnih, što dovodi do većeg rizika od neželjenih efekata. Blokatori kalcijumskih kanala se propisuju za visok krvni pritisak, a i na njih utiče i sok od grejpfruta. Sok od grejpfruta menja način na koji se ovaj lek razlaže u telu i može da izazove previsok nivo leka u krvi, povećavajući rizik od neželjenih efekata.
3. Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt i sir smanjuju apsorpciju antibiotika. Pokušajte da jedete obroke jedan do dva sata pre nego što ih uzmete kako biste izbegli ovu interakciju.
4. Alkohol utiče na insulin ili oralne tablete za dijabetes, produžava dejstvo ovih lekova, što dovodi do niskog nivoa šećera u krvi. Umerene lekove protiv bolova sa acetaminofenom ne treba uzimati sa alkoholom jer su veće šanse da izazove ozbiljno oštećenje jetre. Antihistaminike ne treba uzimati sa alkoholom jerće izazvati povećanu pospanost.

Mnogi se pitaju da li je u redu u da iseku, podele ili zgnječe lek, a iako je za neke lekove to moguće, postoje oni koji su napravljeni na određeni način kako bi se osiguralo da pravilno isporučuju lekovita jedinjenja. Na primer, pilule sa vremenskim otpuštanjem ili dugotrajnim dejstvom moraju da se uzimati onakve kako su zapakovane, ne mogu da se zgnječe ili podele. Ako imate tabletu sa crtom, to obično znači da je bezbedno da se podeli ako je potrebno da se doza smanji ili ako neko ima poteškoća da proguta veliku tabletu. Naravno, uvek je dobro posavetovati sa lekarom ili farmaceutom pre nego što se promeni propisan način uzimanja leka.

(Kurir.rs/Telegraf)

Bonus video: