Perdasdefogu na prvi pogled izgleda kao bilo koje drugo selo na Sardiniji, sa šarmantnim, malim prodavnicama, centralnim trgom i crkvom u stilu preromanike. Ima sve što vam treba, ai izgleda prilično neupadljivo i ne skreće pažnju na sebe, bar dok ne shvatite da je ovo selo u kome živi više stogodišnjaka nego bilo gde na svetu!
Ovo selo može da se pohvali čak i svojim mestom u Ginisivoj knjizi rekorda, iako ništa osim jedne ploče na ulazu u samo mesto ne pokazuje tragove svetske slave.
Do Perdasdefogua vodi uzak, krivudav put koji vijuga kroz krševite planine na italijanskom ostrvu, a ne možemo da ne pomenemo i simbolično ime jednog od trgova - Piazza Longevita, što, sasvim prigodno, znači "dug život".
U selu živi 1.780 ljudi, a njih 9 ima preko 100 godina, što znači da je broj stogodišnjaka ovde 13 puta veći od nacionalnog proseka. Nije samo ovo selo fenomen, cela Sardinija poznata je po dugovečnosti - na ostrvu živi oko 534 ljudi sa 100 ili više godina, odnosno to znači 33, 6 njih na 100.000 stanovnika, piše "The Guardian".
Sprovedena su brojna istraživanja zašto je to tako, ali naučnici i gerontolozi nemaju precizan odgovor šta je to "fontana mladosti" na Sardiniji. No, navode nekoliko važnih faktora koji doprinose vitalnosti ljudi na ovom italijanskom ostrvu.
Na primer, ishrana dugovečnih ljudi sastoji se uglavnom od pasulja, pekorino sira, voća, povrća iz njihove bašte, ceih žitarica, dok je meso rezrvisano za nedeljni ručak i posebne prilike. Stanovnici, takođe, svakodnevno pešače planinskim terenom ostrva, a život su proveli obavljajući intezivne poslove - bili su pretežno farmeri ili ribari.
Stariji ljudi na Sardiniji i dalje žive veoma aktivnim životom - rade u svojim baštama i mnogo vremena provode u kuhinji. Kao još jednu prednost naučnici navode i činjenicu da se većina njih trudi da ne dopusti stresu da prodre u njihovu svakodnevicu.
Istraživači su zaključili i da genetika svakako igra veliku ulogu, ali ukazuju i na istorijske događaje kao što je Drugi svetski rat kada su na Sardiniji bili primorani na duže periode gladovanja zbog nedostatka hrane.
"Tu su, naravno, svež vazduh i dobra hrana, ali verujem da je jedan od razloga njihove dugovečnosti i njihov pristup stresu. Oni su rođeni pre 100 godina i sigurno nisu imali lak život - bilo je rata i gladi. Ali su oni ljudi koji su uspeli da se prilagode - ako postoji problem, oni ga brzo rešavaju", ističe Luisa Saris, profesorka demografije na Univerzitetu u Kaljariju.
Jedan od ovih stogodišnjaka, Adolfo Melis, uveren je da je tajna dugovečnosti u ishrani: "Sve što smo jeli došlo je iz naše bašte. Ono što stavljate u stomak je veoma, veoma važno - ako ga "mučite" neadekvatnom hranom, on se neće opirati .Trik je u tome da jedete malo, ali pravu hranu".
(Kurir.rs/Blic žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
