Na veliko zadovoljstvo novindžija serbskih suočenih sa dolaskom letnje sezone tokom koje zbog bodrijarovskog „štrajka događaja“ ne znaju šta da pišu - iako ne znaju šta pišu ni kad ima o čemu da se piše - iskrsnula je afera „Petnica“. I to kakva? Najgolicavija. Seksualno-zlostavljačka. Šta drugi reći nego bingo.
Kao prononsirani matori matori pokvarenjak, momentalno sam se odao istraživačkom novinarstvu, ali rezultati istraživanja nisu dali bogzna kakve rezultate. Razabrao sam tek toliko da je seksualni predator, za sada poznat samo po inicijalima, petničkim polaznicama držao mrsomudno-filosofske govorancije o smislu života, navraćao ih da slušaju muziku, puše (cigarete, honni soit qui mal y pense) i piju vino i onda ih - ako bi uspeo da ih nagovori - slikao gole.
Čim je po uhodanoj matrici pukla bruka i izbila moralna panika, po istoj matrici se pronela i vest da su - „to godinama svi znali“. Ne očekujte sada od mene da postavim otrcano novindžijsko pitanje - „a zašto su ćutali“. Umesto njega ću postaviti drugo, škakljivije - „zašto su se, ako su godinama znali, toliko iznenadili“. Nešto slično se zapitao i junak romana Filipa Rota kad mu je umro jedan prijatelj. „Ljudi stalno umiru“ - konstatovao je Junak - „a mi nikako da se naviknemo na to.“
I tako smo došli do grma u kome se krije zec naše današnje kolumne, tj. odbijanje (ili nemogućnost) Srbalja (svih boja) da se pomire sa činjenicom da se u životu - i to svugde u svetu, ne samo u Srbiji - svakodnevno događaju raznorazna sranja, gnusobe i odvratnosti.
Napred rečeno uopšte ne znači da se sa svim tim gnusobama i napasništvima treba pomiriti i prihvatiti ih kao nešto neizbežno, iako suštinski jeste neizbežno jer je svijet ovaj tirjan tirjaninu... Znate priču. Naprotiv, protiv svega toga se treba boriti svim raspoloživim sredstvima i službama, iako ni od tih sredstava i službi ne treba očekivati čuda. To što vatrogasne brigade postoje - i što su vazdan u pripravnosti - ne znači da nikad neće biti požara.
Takođe, ne očekujte da ospem drvlje i kamenje na građane Valjeva (a i šire) koji su „sve to znali“, godinama „ćutali“, a nisu prijavili policiji. Policija je to - ako je ostala verna drevnom sloganu „Ozna sve dozna“ - naprosto morala znati. Siguran sam i da je znala. Ako je sedamdesetih godina užička milicija u rekordnom roku saznala ko po Užicu seče konopce za sušenje veša i krade pegle - ovo nije zajebancija, zaista se dogodilo - nemoguće je da valjevska policija nije znala ko u Petnici slika gole devojke. I to u najmanju ruku. Ko zna čega je još tu bilo.
Dalji tok afere se takođe odvijao sledeći uhodane matrice. Krenulo je masovno zgražavanje, ibretenije i pranje ruku na koje bi mogla pasti makar i senka sumnje za odgovornost. Nemam dokaza, ali smem se opkladiti da po opozicionim mutlacima krenuli da istražuju nije li petnički zlostavljač nekim slučajem član SNS, pa da odgovornost svale na Vučića, koji se takođe oglasio porukom da odgovornost za seksualni genocid ne sme pasti na celu Petnicu.
NE PROPUSTITE
