Možete o meni da napišete šta god poželite. Možete da izmišljate,vređate, da me prijavljujete, diskreditujete, užite porodicu, vršite pritisak da ne smem ništa u ovoj zemlji da radim... Sve možete, gospodo. Možete i bez hleba da me ostavite. Nikada, ali baš nikad, neću da vam pokleknem, niti da vas molim da prekinete.
Naprotiv, dok sam živ, sa vama ću se boriti do poslednjeg daha, jer uživam što svi vi lažni novinari morate da se bavite mnome, a ja da vas dovodim do ludila. Svi vi levoliberalni, komunjare, soroševci, transvestiti, gejevi, feministkinje, srbomrzitelji svih boja, lažni novinari i urednici najodvratnijih antisrpskih medija, udrite svaki dan. Sam idem na sve vas i uvek ću vas pobeđivati. Posebna mi je draž kad vas do nogu potučem u vašim emisijama, mada vidim da se više ne usuđujete da zovete. Bez obzira na to, molim vas, bar pet vesti dnevno o meni pustite.
Bar po tri teksta protiv mene po portalima i novinama. Odmah da vam kažem, podnesite koliko god hoćete prijava svim mogućim poverenicima za sve i svašta, angažujte sve vaše NVO organizacije, lažna novinarska udruženja od NUNS do UNS, sve vam je na volju, mene ućutkati nećete. Protiv mene nema leka.
Za početak, mene bavljenje aktivnom politikom ne zanima. Samim tim, mogu slobodno o vama da govorim kakav ste ljudski talog, jer koliko god vi mene napadali, ja ću biti još gori prema vama. Ne možete mi ništa, jer nemate čime da mi naštetite. Niti me zanima da budem poslanik, još manje ministar, niti me zanima bilo kakva funkcija, tako da je moja sloboda da se sa vama obračunavam nešto najlepše što posedujem. Tu slobodu ne bih menjao ni za šta.
Elem, znam koliko vas boli to što sam vam baš ja upropastio „projekte“ koje ste osmislili s jednim delom vlasti. Zbog „Jovanjice“ ne možete da spavate. Ne možete ni zbog prisluškivanja predsednika, kao ni zbog još nekih ludorija koje ste želeli da pokrenete, ali vas je moja malenkost sprečila. Eto, ja takav, kako vi kažete, glup, bizon, fruškogorsko biće, sam protiv vas pametnih, i vi redovno pokleknete. Možete misliti kako biste prošli da sam samo malo pametniji.
Pre dva dana N1 je prvih sedam minuta svojih vesti posvetio mojim tvitovima. U danu kada je korona došla do 6.000 zaraženih, Rusi došli do Bahmuta, najavili osnivanje orbitalne svemirske stanice, kada je bio požar na Sajmištu, ja sam od svega toga bio bitniji urednicima N1. Nemate pojma koliko sam počastvovan. Samo mi nije jasno čemu toliki strah, gospodo? Da li zaista mislite da ću vaše lažne novinare, koji su tri godine uporno lagali o „Jovanjici“, izmišljajući nemilice koještarije i crtajući metu Andreju Vučiću, ostaviti na miru? Neću, gospodo.
Na svakom mestu ću govoriti koliko je neophodno da odgovarate za svaku laž koju ste napisali. Na svakom mestu ću govoriti o vašoj neobrazovanosti, nemoralu, licemerju, apsolutnom neprofesionalizmu jer nikada nemate dve strane, već pišete isključivo po nalogu. Ne može da bude pretnja nikom ako mu staviš do znanja da će odgovarati za sve laži koje je napisao.
Elem, na kraju, s obzirom na to da toliko cmizdrite zbog mene, mogu da vam uvek naručim, za svakog od vas, posebno za Slobu Georgieva i Vuka Cvijića, čuvenu Luisovu pesmu „Obriši suze, mala moja“. Ostaje vam samo da dođete po maramice.
Hajde sad, živeli i dođite da mi pljunete pod prozor.
NE PROPUSTITE
