Pravila ponašanja su bitna u svim stvarima, a posebno u onim najvažnijim, strateškim, gde je u igri čista nedestilisana moć i gde se donose odluke koje targetiraju veliki broj ljudi. U strateškim stvarima ništa se ne dešava odjednom i iznenada, već kad izbije na površinu, gotovo sigurno je pre toga kuljalo dugo u „strateškim dubinama“.
Upravo tako se desilo sa slučajem smene (sada već bivšeg) kineskog ministra spoljnih poslova Ćin Ganga, čiji „neobični“ slučaj smo opisali u prošloj kolumni, predviđajući (pokazaće se - ispravno i tačno), da su mu „akcije“ u „slobodnom padu“. Naime, u prošloj kolumni smo opisali situaciju u kojoj se našao tadašnji ministar, koji se u javnosti nije pojavio mesec dana, otkazujući sastanke najvišeg ranga, poput onog sa čelnicima EU, što je za iskusno oko bio pouzdan znak da je ministar na većem ili manjem ledu. Na dan kada je izašla prošla kolumna (pisana nekoliko dana ranije) stigla je eksplicitna vest da je Ćin Gang smenjen, čime je ova kolumna na kraju svoje prve sezone, upravo pred letnji odmor, kompletirala svoju misiju da daje tačne i precizne prognoze vetrova koji duvaju u samom vrhu svetske politike, što je hleb nasušni za društvo poput našeg, koje je često u prošlosti bilo žrtva raznoraznih međunarodnih oluja.
Nije sada više bitno zbog čega je smenjen do juče moćni kineski ministar spoljnih poslova, o čemu u svetskim diplomatskim krugovima kruže razne pikanterije, važno je da je čitava ova priča išla po pravilima „strateškog bontona“, kako već to i rade ozbiljne nacije poput one kineske (a nije mnogo drukčije ni kod drugih svetskih sila, uz možda tek nešto drukčiju metodologiju i ikonografiju). Ministar je najpre nestao iz javnosti na mesec dana, što je bio signal da je na ledu. Onda je došlo šturo saopštenje da je smenjen odlukom odgovarajućeg organa. Niko nije po ministru urinirao niti se bacao pljuvačkom nakon smene, kao što se dešava u manje ozbiljnim sistemima, gde su pali čelnici predmet „toplog zeca“, sa čim mi imamo prilično iskustva. No, ozbiljni sistemi i ozbiljne sile gledaju da ne troše ljude bez preke potrebe i da ih sačuvaju za budućnost, naravno, ako u međuvremenu politički prežive i ne budu predmet bilo kakvih eksplicitnih sankcija.
Tako se moćni ministar Ćin Gang vratio u tišinu iz koje je i došao na funkciju, te nije prvi put ni u kineskoj ni u široj istoriji da se neko ko je danas smenjen sutra vrati, naravno, ako u međuvremenu ne nastavi da pada kroz „strateške dubine“ sistema, što ćemo u Ćin Gangovom slučaju znati uskoro, što ćemo ipak ostaviti novoj sezoni ove kolumne.
Agilni kineski ministar je sa svojih 57 godina ionako bio premlad za tako visoku funkciju, jer ozbiljne strateške sile na najviše strateške položaje ne dovode pripravnike nikle niotkuda, već kadrove pažljivo gajene i testirane dugi niz godina. Daleko od toga da je Ćin Gang bio pripravnik kakve nalazimo po funkcijama u manje ozbiljnim sistemima, sa čim mi opet imamo izvesna iskustva, reč je o čoveku koji je prošao niz značajnih funkcija, uključujući i onu najosetljiviju, kakva je pozicija kineskog ambasadora u Vašingtonu.
No, očigledno je da njegovo vreme još nije došlo, a da li će doći, važno je pitanje od koga će zavisiti spoljna politika Kine sa svim bogatstvom svojih struja i sledstveno tome svetski strateški odnosi. No, to je već prekomplikovano pitanje, koje ćemo ostaviti za novu sezonu ove kolumne.
NE PROPUSTITE
