Oni su vešti, pametni i nepogrešivo dostavljaj. Objavljuju fotografije na kojima se hvale gomilama novca koji zarađuju od trgovine drogom, skupim "fararijima", svežnjevima novčanica i zlatnim "roleksima", a sve to da bi dodatno naduvali svoju reputaciju i eventualno privukli nove mlađe članove. Premda tvrde da je ceo London njihov, kompleks zgrada Gaskoig u Barkingu im je polazna točka i dom.
Helbeniens krijumčari ogromne količine kokaina u Veliku Britaniju. Oni su ulični dileri i operativci šire mafijaške grupe albanskog organiziranog kriminala koji bi mogao u potpunosti da preuzme kontrolu nad kokainskim tržištem u Velikoj Britaniji, vrijednim oko pet milijardi evra. U videima koje objavljuju na Jutjubu pozivaju na nasilje i pokazuju sa kakvim arsenalom oružja raspolažu.
Policija međutim tvrdi da Helbeniens pripada najnižem rangu u hijerarhiji albanske mafije. Sve je počelo modelom jednostavnog koncepta, ali dovoljno hrabrog da sruši postojeći poredak. Godinama su međunarodni uvoznici kokaina radili nezavisno od svojih dilera i bandi. Cene su varirale zavisno od čistoće kokaina. Što je bio čišći, to je bio skuplji.
Albanci su odbacili taj model. Počeli su da pregovaraju direktno sa kolumbijskim kartelima koji kontrolišu proizvodnju kokaina. Ogromne isporuke su dogovarane direktno iz Južne Amerike i sve je ‘ostajalo u porodici’.
Prema informacijama britanskih stručnjaka, Albanci su nabavljali kokain od kartela po ceni od 4.000 do 5.500 funti po kilogramu, dok su istovremeno suparnici mislili da su dobro prošli kad su od holandskih dilera kokain po ceni od 22.500 funti za kilogram. Albanci su spustili cenu kokaina i povećali mu čistoću. Sve veće pošiljke stizale su u Britaniju.
Bivši šef Nacionalne kriminalističke obaveštajne službe Toni Sagers, proveo je 30 godina analizirajući tok globalnog narko tržišta.
‘Oni su napravili jako inteligentnu stvar. Rekli su: OK, imamo taj višak zarade s kojim možemo da manipulišemo i dobar deo toga ćemo da damo klijentima.’
On smatra da je to promenilo korišćenje, proizvodnju i finansijsku stranu trgovine kokainom. Kokain u Velikoj Britaniji ima najnižu cenu od 1990. i čišći je nego što je bio decenijama, ali je posledica toga i rekordan broj žrtava.
Velika Britanija ima najveći procenat mladih korisnika kokaina u Evropi, ali beleži i rekordne zaplene. Ostale bande su s ejedno vreme borile sa novim zakonima tržišta, no onda su se odlučile za drugu opciju - kupovinu kokaina od Albanaca.
‘Pokazali su da ne morate da budete pohlepni da bi dominirali tržištem droge. Uspeli su da postignu održive cene i dobar kvalitet’, kaže Sagers.
Da bi uspeli, morali su da preuzmu i kontrolu nad evropskim lukama. Za to trebali saveznike u najmoćnijem i najvećem italijanskom mafijaškom ogranku, Ndrangete.
Ndrangeta potiče iz Kalabrije sa juga Italije. Smatra se da taj mafijaški klan ima oko 6.000 pripadnika i da kontrolišu 80 posto prometa kokainom u Evropi. Italijani smatraju Albance u ovom savezu jednakima.
Kroz najprometniju evropsku luku Roterdam godišnje prođe oko osam miliona kontejnera. Mnogi stižu iz Kolumbije. Druga najvažnija luka u Evropi je Antverp u Belgiji. U te dve luke radi oko 240.000 ljudi i deo njih, kažu izvori iz policije, radi za Ndrangetu i Albance. Te dve zemlje smatraju se ključnim tačkama krijumčarskih ruta.
Prošle nedelje u operaciji Polino uhapšeno je oko 90 osumnjičenih za krijumčarenje kokaina. Pre godinu i po dana albanski diler kokaina uhapšen je u Londonu sa lažnim italijanskim dokumentima. Najosetljivija tačka u lancu krijumčarenja je prevoz droge iz luke, a Albanci su u tome jako dobri. Dobri su i u odnosima sa drugim bandama, što je također veoma važno za opstanak na vrhu.
"Harizmatični su i znaju da grade i održavaju veze, umesto da stvaraju takmičarsko okruženje. Takođe, kad dolazite iz zemlje u kojoj buja konflikt i imate reputaciju nemilosrdnog kriminalca, harizma je ono što će vas zadržati u poslu", kaže Sagers.
Važnu ulogu u tim odnosima igra albanski kod održavanja obećanja, ali i prava osvete. Populacija Albanaca u Velikoj Britaniji narasla je sa izbeglicama polovinom 2000-tih. Do popisa stanovništva 2011. albanski jezik je bio drugi najčešći u Gaskoingu. Pre nego što su zatvorili profil na Instagramu u novembru prošle godine, Helbeniensi su imali više od 115.000 obožavalaca. Osim toga, mogu da se ‘pohvale’ i činjenicom da su treći strani državljani po brojnosti u britanskim zatvorima...
Kurir.rs/Jutarnji.hr
Foto printscreen YT
NE PROPUSTITE
