Najnovije vesti

BRITANSKO BOMBARDOVANJE FOKLANDSKIH OSTRVA: 16 časova leta, 7 avio tankera bilo je potrebno da jedan bombarder baci 21 bombu
Foto: Profimedia, Printscreen/Google Earth

OPERACIJA CRNA ANTILOPA

BRITANSKO BOMBARDOVANJE FOKLANDSKIH OSTRVA: 16 časova leta, 7 avio tankera bilo je potrebno da jedan bombarder baci 21 bombu

Planeta
07:14h

Sećanje na generalštabnog pukovnika Ljubomira Savića

Rat za Foklande ili kako su ih Argentinci nazvali Islas Malvinas po stavu mnogih objektivnih istoričara odvijao se na: „u pogrešnom vremenu, na pogrešnom prostoru i zbog pogrešnog uzroka“. Rat je trajao puna 72 dana i u sećanju mnogi ostaće kao poslednji kolonijalni rat u 20. veku, a obeležile su ga brojne kontraverzne epizode kojih je bilo više.

Osim potapanja argentinske krstarice general Belgrano, oštećenja podmornice Santa Fe i vazdušnog okršaja britanskih i argentinskih pilota, kao i napad na britansku flotu, jedna od zanimljivh epizoda bila je svakao upotreba britanskih bombardera tipa Vulkan koji su 1. maja napali aerodrom Port Stenli i narednih dana još đest puta izbacili bombe. Ova operacija je inače jedan od primera savršene organizacije kako bi se pokazala izdržljivost i spremnost da se zaštite interesi Velike Britanije bilo gde na svetu da su ugroženi.

Tokom Malvinskog kako ga zovu Argentinci ili Foklandskog rata po britanskoj terminologiji 1982 britansko vazduhoplovostvo izvelo je seriju operacija pod nazivom "Black Buck" ili u prevodu "Crna Antilopa".

Radilo se o sedam ekstremno dalekih vazdušnih bombardovanja kopenih ciljeva na Foklandskim ostrvima bombarderima Vulkan iz sastava Kraljevskog vazduhoplovstva (RAF).

Naime radio se o Waddington Wingu, jedinici koja se sastojala iz 44, 50, 101. Skvadrona (eskadrile) koji su izveli jednu od najdužih akcija bombardovanja argentinskih položaja na ostrvu Las Malvinas, (Foklandi). Od ukupno sedam misija, pet je izvršilo napad na piste na samom aerodromu. Cilj misije je bio napad na aerodrom Port Stenli i njegovu odbranu koja se razmestila u okolini posle okončanja operacije "Rosario". Napad na skoro 6.600 mnautičkih milja (12.200 km) za šta je bilo potrebno 16 sati za povratak smatra se za najduže bombardovanje u istoriji u to vreme. Ti rekorod svakao su srušeni krajem devedesetih godina 20 i prvim decenijama početka 21. veka.

Bombardovanje, Vulkan, Poklonska ostrva
foto: Printscreen/Google Earth

Planirajući operaciju Britanci su zaključili da je od Britanije do Foklanda suviše velika razdaljina. Najbliža britanska baza bila je na ostrvu Asensison koje se nalazilo 5.430 kilometara od Foklandskih ostrva. Dileme nije bilo napad se mora izvršiti. Dan D bila je 1. maj 1982.

Operacija "Crna antilopa" izvedena je 1. maja 1982. godine kada je sa ostrva Ascenson poleteo bombarder Vulkan sa zadatkom da neutrališe aerodrom Port Stenli. Zbog velike udaljenosti bombarder je morao u vazduhu ( u oba smera zajedno) da se snabde gorivom sedam puta.

U akciji je učestvovalo 11 avio-cisterni tipa Viktor i dva bombardera Vulkan. Avioni viktor su međusobno tokom leta pretakali gorivo kako bi omogućili da bar jedan bombarder tipa vulkan doleti do cilja. U tome su i uspeli.

Bombardovanje, Vulkan, Poklonska ostrva
foto: Printscreen/Google Earth

Kada je bombarder stigao do aerodroma Port Stenli sa visine od 3.000 metara odbacio je 21 454 kilogramsku avio bombu koje su izskopale nekoliko metara široke jarke, ali poletno-sletna staza na samom aerodromu nije bila uništena. Visina od 3.000 metara za bacanje nevođenih avio bombi je bila prevelika. U tom naletu bombarder Vulkan je inače bio upotrebljen prvi put u borbenim operacijama i to za taktičko bombardovasnje umesto za nukelarno, što je inače njegova glavna misija i zadatak. Zbog velike potrošnje goriva i male efikasnosti prilikom odbacivanja nevođenih avio bombi ovi bombarderi upotrebljeni su još dva puta i to 4. i 31. maja. Na pistu su u pet avio poletanja odbacili 55 nevođenih 454 kilogramskih avio bombi i pogodili je samo jedanput.

Svih šest misija ukupno su trajale po 16 sati. Prema preciznim statističkim podacima u vazduhu je pretočeno ukupno 226.800 kilograma goriva u 18 pretakanja.

Bombardovanje, Vulkan, Poklonska ostrva
foto: Profimedia

Bombarder nosač protivradarskih raketa

Takođe bombarderi Vulkan u jednom od poletanja u bombardovanju aerodroma Port Stenli billa je i neutralizacija argentinske PVO. Za taj zadatak su jedan od bombardera Vulkna pripremili za nošenje protivradatske rakete AGM-145 Šrajk sa kojim su planirali neutralizaciju Vestingausovog radara koji se nalazio na brdu iznad Port Stenlija. Sa raketom Šrajk pogođena je radarska antena, koja je kako su argentinic saopštili zapravo radarska antena za kontrolu vatre baterije PVO. Argentinci su radar munjevito osposobili za rad. Bombarder koji je nosio protivradarsku raketu prošao je gore. Zbog kvara na motoru morao je prislino da sleti na jedan od aerodroma u Brazilu, gde su tamošnje vlasti zadržale neupotrebljenu protivradarsku raketu AGM-145 Šrajk.

Ianče 12 minuta posle prvog napada u operaciji "Crna Antilopa" bombardera Vulkan u operaciji usledio je napad britanskih Si Herijera koji su kasetnim avio bombama BL-755 zasuli aerodrom Port Stenli i malu travnatu stazu kod Gus Grina. U ovom napadu uništeno je bilo nekoliko argentinskih aviona i aerodromska infrastruktura.

Bombardovanje, Vulkan, Poklonska ostrva
foto: Profimedia

Uticaj bombarodvanja

Važniji od taktičkog koji je bio ako se uzme vojna struka je bio katastrofalan, jeste bio psihološki efekat bombardovanja. Bombarderi su zapravo bili poruka tadašnje premijerke Margaret Tačer da je spremna da bombardere usmeri na bilo koje ciljeve na teritoriji Argentine, što bi tada onom što su zvali poslednji kolonijalni rat dalo jednu novu dimenziju.

Osim psihološkog efekta ovaj napad imao je i jedan efekat, da su Argentinci sa aerodroma Port Stenli u Aregentinu povukli sve lovačke avione i time paralisali svoje lovačke eskadrile u vazdušnom ratu sa britanskim Si Herijerima.

Fakti

Inače Britanci su planirali da u periodu između juna 1981 i juna 1982 iz operativne upotrebe povuku sve bombardere tipa Vulkan iz operativne upotrebe i zamene ih novim borbenim avionima tipa Tornado.

Glavnu ulogu u bombarodvanju je imao 50. eksadrila koja je uspela sa svojim avionima da izvede napade na aerodrom Port Stenli.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track