Ne, Putin nije bio na odmoru. Lider Kremlja se držao punogsvog rasporeda, ali je davao oskudne javne primedbe o međunarodnoj krizi koja je uzavrela.
Prošle srede, Sjedinjene Države i NATO dostavile su svoje pisane odgovore na ruske bezbednosne zahteve, nudeći Moskvi ono što je američki državni sekretar Entoni Blinken opisao kao diplomatsko skretanje sa opasnog puta eskalacije ka ratu, prenosi CNN.
I od tada ništa. Putin je u četvrtak proveo dan u svečanoj javnoj poseti Piskarevsko memorijalno groblje kako bi obeležio godišnjicu završetka opsade Lenjingrada, sovjetskog naziva za Sankt Peterburg, polažući cveće na zajedničku grobnicu koja sadrži posmrtne ostatke njegovog starijeg brata Viktor, koji je preminuo kao dete tokom blokade.
Putin je u petak predsedavao sedicom Saveta nacionalne bezbednosti nakon koje je Kremlj izdao kratko saopštenje u kojem je samo delić Putinovog govora o novom spoljnopolitičkom dokumentu.
Dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponudio nekoliko šturih ocena pisma - rekavši da Rusi nisu imali "pozitivnu reakciju" na glavnu tačku problema, poziv Kremlja da se zaustavi dalje širenje NATO-a na istok - bilo je jasno da svet bi morao da sačeka snažniji Putinov odgovor.
I Putin može da sačeka. Dok su zapadni lideri zapeli oko ukrajinske krize, Putin je čovek koji se suočava sa veoma malim unutrašnjim političkim pritiskom. Njegova politička opozicija je sklonjena sa strane ili stavljena u zatvor, ima naklonjene državne medije i ne mora da razmišlja o bilo kakvoj kampanji za reizbor u bliskoj budućnosti.
On ne mora da se konsultuje sa neposlušnim parlamentom o spoljnim poslovima. To ga čini čovekom za razgovor.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u petak telefonom razgovarao sa Putinom o ukrajinskoj krizi, pri čemu je Jelisejska palata saopštila da je Putin rekao Makronu da je ''on jedini sa kojim je mogao da vodi tako duboku diskusiju''.
Rezime poziva u Kremlju ukazuje na Putinovo nezadovoljstvo odgovorima SAD i NATO-a, navodeći da pisma ''nisu uzete u obzir fundamentalne brige Rusije kao što su sprečavanje širenja NATO-a, odbijanje da se razmesti sistem naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne snage i infrastrukture NATO bloka u Evropi na pozicije iz 1997.'', ali ta izjava nije davala mnogo naznaka kako i kada je Putin planirao da formalno odgovori.
Makron, koji se sprema za predsedničku kampanju, nije bio jedini koji se bavi krizom. Britanski premijer Boris Džonson, koji je u problemu zbog partijanja u Dauning Stritu, otkrio je u petak planove da razgovara sa Putinom i otputuje u region kako bi, možda umanjio krizu, piše CNN.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dao je odvojenu ponudu da se angažuje oko Putina, pozivajući ruskog predsednika da prisustvuje samitu i ponudivši da posreduje između Rusije i Ukrajine.
Kremlj je saopštio da je Putin prihvatio, u zavisnosti od rešenja ''epidemiološke situacije'', i da nijedan datum nije određen, iako je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao novinarima u četvrtak da ga je Kremlj obavestio da će to biti nakon što se Putin vrati sa Olimpijskih igara u Pekingu koje počinju 4. februara.
Da li Putin drži sve karte? Hoće li "kupovati" vreme na Zimskim olimpijskim igrama, na kojima će biti gost kineskog predsednika Si Đinpinga? Da li je on stručan taktičar, ili loš strateg?
Proricanje Putinovog glavnog plana može biti zabava za stručnjake, ali ruski predsednik je dugo jasno iznosio svoje namere. Stoga, kako navodi CNN, ne treba čitati Putinove misli. Njegove reči govore same za sebe.
Putin je još 2007. godine izneo svoje glavne pritužbe na Minhenskom bezbednosnom forumu. Njegov argument? Proširenje NATO alijanse na bivše članice Varšavskog pakta i baltičke države smatra se kao akt agresije usmeren na Rusiju.
-Mislim da je očigledno da širenje NATO-a nema veze sa modernizacijom same alijanse niti sa obezbeđivanjem bezbednosti u Evropi, rekao je on.
-Naprotiv, predstavlja ozbiljnu provokaciju koja umanjuje nivo međusobnog poverenja. I imamo pravo da se zapitamo: Protiv koga je ovo proširenje usmereno? A onda je došlo do stacioniranja američkih sredstava protivraketne odbrane u Evropi.
Prema Putinovom mišljenju, raketna odbrana, koju je Vašington proglasio kao "odgovor" odmetnutim državama kao što su Iran i Severna Koreja, zapravo je bila osmišljena da potkopa rusko nuklearno odvraćanje.
- Uveren sam da istoričari budućnosti neće opisati našu konferenciju kao onu na kojoj je objavljen drugi hladni rat. Ali mogli bi - rekao je Putin.
Taj sukob - nazovite ga hladni rat "lajt", ili hladni rat 2.0 – od tada je postepeno dobijao na zamahu, kroz uzastopne krize: ruska aneksija Krima 2014. i rat u Donbasu; intervencija Kremlja u građanskom ratu u Siriji 2015. godine, rusko mešanje u američke izbore 2016, trovanja u Solsberiju 2018. u Engleskoj, itd, navodi CNN.
Putin je takođe dao "obrazloženje za rat" tokom leta kada je objavio istorijski esej od 5.000 reči, tvrdeći, u suštini, da su Ukrajinci i Rusi jedinstvena nacija. Nezavisna Ukrajina je, po njegovom mišljenju, bila „veštačka podela“ dva naroda, i stoga nije prava država.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin i njegova vlada "neće žuriti sa presudama". Sada kada drugi hladni rat preti da se pretvori u veoma vruć, svet mora da sačeka da vidi da li sledeći Putinov potez signalizira preokret na gore.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
