Sa pučine gradu se približavaju prema poslednjim informacijama tri borbene grupe brodova koje u svom sastavu imaju desantna plovila, minovloce i raketne brodove, na čeli sa velikom raketnom krstaricom Moskva, koja nosi 12 protivbrodskih raketa P-500 Balzat koje imaju bojevu glavu jačine 1.000 kg.
Naime, Odesa je figurirala da se napadne još od samog početka ruske invazije.
Prvog dana, vojna postrojenja u okolini grada su napadnuta, ali sam grad nije diran. Kasnije se sve oko grada smirilo, jer fokus ruskih snaga bila je obala Azovskog mora, kao i osvajanje Hersona i lučkog brodogradilišta Nikolajev i samog grada. Tek kada je osvojena cela Hersonska oblast koja se naslanja na Odesu i na prepad zauzete dve mornaričke baze ukrajinske armije, kad su na prepad se pojavila brza desantna iskrcavajuća plovila klase Serna, i jurišni čamci za specijalce tipa Raptor moranrica se predala.
SPECNAZ i to mornaričla komponenta zauzela baze i plovila i razvili zastavu DNR.
S druge strane 3. marta sa Krima isplovila je bila vellika grupa desantnih plovila četri klase Ropuča i jedan klase Ivan Gren. Inače svaki brod može da nosi 300 pripadnika mornaričke pešadije i 96 borbenih vozila BTR, ali i tenkova T-72B3 ili T-90. Iako se tad spekulisalo da će doći do napada, on se nije dogodio.
Naime, vazduhoplovstvo ruske mornarice punih 10 dana obavljalo je izviđačke letove u okolini odese. Pojedina površinska plovila su se približavala ukrajinskoj obali, ali sa dovoljne distance da ih ne napadnu protivbrodske rakete i izviđali siutaciju, pratili i snimali lokacije gde bi se mogao izvršiti pomorski desant na obalu, ali ne i u sam grad.
Za to vreme ukrajinska vojska i stanovnici Odese se pripremaju za napad sa mora. Najpre su pojedine plaže minirane protivtenkovskim i protivpešadijskim minama, postavljani su ježevi, bodljikava žica i sve ono što bi trebalo da spreči ruske jednice da prodru u grad. Na najvažnije kulturno -istorijske ustanove i spomenike postavljeni su veliki džakovi peska.
Plan branioca
Neke obaveštajne procene govore da će ruskom pomorskom desantu sa obale da se suprostave protivbrodske rakete, u slučaju da se iskrca desant na obalu nastupa višecevni bacači raketa tima BM-27 Uragan i BM-21 Grad, kao i dalekometna artiljerija koja treba da odbije desant na obalu.
U slučaju da ni to ne pomogne onda na scenu stupaju tenkovi T-64BV kalibra 125 mm zajedno sa protivoklopnim raketma RPG-7, NLAW, Dževelin. Ako ni to ne uspe i ruska vojska prodre u grad onda na scenu stupa automatske puške, ručne bombe i molotovljevi kokteli, a to bi posredno značilo i masovno razaranje i civilne žrtve.
Na okolinu Odese u utorak uveče 15. marta lansirano je 90 projektila na širu okolinu, posebno na potencijalne plaže mesta iskrcavanja, koja se nalaze u okolini Odese.
Za to vreme ruska borbena grupa desantnih brodova je manevrisala više puta ploveći realcijom Krim-Odesa, da bi poslednja tri dana zauzela poziciju prema gradu. Ovaj put dobili su i pojačanje u minolovcima i to tri plovila koji su već oko odese počeli da vrše određene radne traganja za sidrenim minama.
Crnomorksa flota ima 7-9 minolovaca od koji su neki klase "Aleksandrit“ i koji su takođe uočeni da plove oko obale Odese posebno prema istočnom pravcu.
Takođe, treću borbenu grupu čine raketne fregate klase Bujan 6-8 brovoca koji su naoružanui krstarećim raketama tipa Kalibr, višecevnim bacačima raketa tipa grad kalibra 122 mm i protivbrodskim raketama tipa Jakhont. U svom naoružanju ove brodove ima Crnomorska i Kaspijska flotila, koje su obe angažovane u invaziji na Ukrajinu.
Ono što se nagađanj jeste da će upravo ovi brodovi izvesti napad na planirane pravce udara oko Odese, kako bi pripremili prostor da desantni brodovi klase Ropuča se približe planiranim lokacijama iskrcavanja odakle bi se stvorio mostobra za nastupanje prema Odesi, odnosno Transnjistriji i Titraposlju.
Zapadni planeri veruju da je cilj ovog pomorskog desantna ne direktni napad na Odsu, već je cilj njena blokada i odsecanje od ostalog dela Ukrajine, kao i kretanje prma Pridnjestrovlju i spajanju sa tamošnjim delovima 14. Ruske armije i proruskim borcima koji imaju funkciju mirovnih snaga posle krvavog sukoba moldavske vojske i proruskih snaga u građanskom ratu 1992. godine.
Navodni cilj ove operacije je prodor uz granicu sa Moldavijom prema severu, odsecnja velikog dela istočne Ukrajine od zapadne kao i prodor sa juga prema prestonici Kijevu oko koga se uprkos gubicima sve više steže ruski obruč.
Nedeljni napad na Lavov i centar za obuku, jeste bio omekšavanje dotura novih boraca i naoružanja prema Kijevu i ostatku Ukrajine. Upravo to je donekle i cilj napada na Odesu, pošto branioci Marijupolja pre svega bataljon Azov je pružio žestoki otpor ruskoj vojsci i snagama DNR, koje i dalje ne mogu da zauzmu ovaj grad, koji je pretvoren u ruševine.
Cilj ruskih planera zapravo jeste da će okruženjem i blokadom i Odese i Marijupolja pokušati da stegnu obruč oko većih gradova i nateraju ih na predaju, pošto upadi u Harkov i Marijupolj nisu dali očekivane rezultate.
Mornarička pešadija Oružanih snaga Rusije
U potencijalnom desantu na Odesu, odnosni njenu okolinu, veliku ulogu imaće mornarička pešadija i to Severne, Baltičke i Crnomorske flote, čiji delovi su u onom čuvenom manevrisanju i dizanju na uzbunu oko švedskog ostrva Gotland spremali se na put.
U ovom slučaju svi desantni brodovi koji se nalaze u Crnom moru pripadaju Baltičkoj i Severnoj floti, a svoja desantno iskrcna sredstva dala je i Kaspijska flotila. Kad se pogleda struktura jednica to su delovi 336. samostalne brigade iz Baltijska. Ključnu ulogu igraće svakako 810. samostalna brigada mornaričke pešadije sa Krima, inače prekaljena jednica kojaj je borbeno iskustvo sticala u dva čečenska rata, kao i u Siriji.
U ovoj operaciji biće angažovana i samostalna 61 brigada iz Murmanska, čija plovila su stigla u tom čuvenom konvoju u Severnog Mora, preko kanala La Manš-Gibraltara do Mediterana. I ova jednica je učestovvovala u oba čečenska rata.
Da li će i ove jednice moći da ostvare mostobtan omoguće spajanje sa ruskim snagama iz pravca Hersona i koliko će branioci Odese biti spremni da zadrže ove snage i tehniku što duže i nanesu im gubitke ostaje da se vidi.
Pomorski desant, na ruski način
Na dosadašnjim vežbama ruske flote iskrcavanje je teklo tako što bi brodovi pramcem naseli na obalu, a onda bi se otvorila vrata na brodu i započelo bi brzo iskrcavanje. U prvom naletu koriste se borbeni točkaši BTR-82, koji prevoze mornaričku pešadiju u brzi prodor na kopnu.
Prema ruskoj vojnoj doktrini, pred svaku invaziju inženjerci bi izabrali najbolju obalu za iskrcavanje. Na vreme iskrcavanja utiču plima, oseka, kao i vremenske prilike. Ako je more plitko, desantni brodovi se ne mogu približiti obali, pa se u tom slučaju mornaričko-desantna pešadija na obalu iskrcava oklopnim transporterima BTR-82, težine 13,6 tona, koji plove brzinom od 10 km na čas sa tri člana posade i sedam marinaca.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
