Curenje poverljivih američkih vojnih dokumenata pružilo je uvid ne samo u to kako SAD prikupljaju obaveštajne podatke, već i u to šta Vašington misli o zemljama širom sveta – od neprijatelja do saveznika.
Dokumenti, koji su prvi put procurili u Discordu pre više od mesec dana, izazvali su gnev među američkim partnerima i naterali SAD da poprave štetu. Analitičari sugerišu da bi curenje više od 100 visoko poverljivih američkih vojnih dokumenata moglo da bude „vrh ledenog brega“ i da bi SAD sada trebalo da se pripreme za moguće posledice koje bi curenje moglo imati na njenu reputaciju i odnose sa saveznicima.
Dokumenti se pre svega odnose na vojne snage Ukrajine, ukazujući na slabe tačke u protivvazdušnoj odbrani Ukrajine i potencijalne probleme sa snabdevanjem municijom.
Prema dokumentu napravljenom krajem februara, procenjuje se da će ukrajinska „sposobnost da obezbedi protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa za zaštitu (linija fronta) biti potpuno smanjena do 23. maja. UKR procenjuje da može da izdrži još 2-3 talasa udara „od ruskih raketa i dronova. Ukrajinski zvaničnici su javno umanjili značaj curenja poverljivih vojnih dokumenata. Ali kako Vašington post saznaje, ukrajinski zvaničnici su zapravo prilično ljuti što su osetljive informacije koje dele sa SAD postale javne.
Tajne iz Južne Koreje
I južnokorejski zvaničnici, koji su već rekli da planiraju da razgovaraju o detaljima dokumenata sa Vašingtonom, takođe su besni. Jedan dokument, posebno, pruža detalje razgovora između dva visoka zvaničnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje o zabrinutosti Saveta za nacionalnu bezbednost zbog zahteva SAD da ta zemlja pošalje municiju Ukrajini.
Južnokorejski zvaničnici su bili zabrinuti da bi isporuka municije prekršila politiku Južne Koreje da ne pruža vojnu pomoć zemljama u ratu. Prema dokumentu, jedan od zvaničnika je tada predložio način da se zaobiđe politika bez njene promene – prodajom municije Poljskoj. U predmetnom dokumentu bez datuma navodi se da je Južna Koreja pristala da proda artiljerijske granate kako bi pomogla SAD da popune zalihe, insistirajući da bi "krajnji korisnik" trebalo da budu SAD.
Kim Tae-Hjo, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje, tvrdi da su interne rasprave puštenih zvaničnika „lažne“ i „izmenjene“. Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je u utorak sa svojim južnokorejskim kolegom, dok su zvaničnici u Seulu negirali mogućnost da je kancelarija predsednika mogla da bude izvor informacija o prodaji oružja Južne Koreje SAD.
Pominje se i Izrael
U dokumentima se pominje i Izrael. U jednom izveštaju se navodi da je glavna izraelska obaveštajna agencija Mosad ohrabrila svoje oficire da učestvuju u protestima protiv nove vlade, „uključujući nekoliko eksplicitnih poziva na akciju“.
Izveštaj je izazvao negodovanje u Jerusalimu. Kabinet izraelskog premijera je odgovorio u ime Mosada, nazvavši izveštaj „lažnim i bez ikakvog osnova“ i naglasivši da je obaveštajna služba tradicionalno politički neutralna.
I Bugarska u dokumentima
U jednoj seriji dokumenata, navodi se da je Bugarska 23. februara izrazila spremnost da pokloni svoju flotu aviona MiG-29 Ukrajini – što je „izazov“, ocenjuje se u izveštaju, jer će Bugarsku ostaviti bez borbenih aviona za ispunjavanje misija.
Najgore je prošao Egipat
Najnovije objavljene informacije odnose se na Egipat i navodne tajne planove za snabdevanje Rusije projektilima i municijom.
Jedan dokument od 17. februara rezimira navodne razgovore između egipatskog predsednika Abdela Fataha al-Sisija i visokih egipatskih vojnih zvaničnika u kojima se pominju planovi za snabdevanje Rusije artiljerijskim granatama i barutom. U dokumentu, Sisi nalaže zvaničnicima da proizvodnju i isporuku raketa drže u tajnosti „kako bi izbegli probleme sa Zapadom“.
U dokumentu se navodi da je osoba identifikovana kao Salah al-Din rekla da će „narediti svojim ljudima da rade u smenama ako bude potrebno, jer je to najmanje što je Egipat mogao da uradi da bi se Rusiji odužio za ranije neodređenu pomoć“. U dokumentu nije jasno kakva je bila prethodna pomoć Rusije Egiptu. U dokumentu se takođe ističe da SAD veruju da se plan Egipta da Rusiji isporuči vojnu pomoć nikada nije ostvario.
Upitan o dokumentima, portparol egipatskog ministarstva spoljnih poslova Ahmed Abu Zeid rekao je za Vašington post: „Stav Egipta od početka je bio zasnovan na nemešanju u ovu krizu i na obavezi da se drži podalje od obe strane, potvrđujući podršku Egipta Povelji UN i međunarodno pravo“.
Dokumenti više puta pokazuju kako se američka obaveštajna zajednica „infiltrirala“ u rusku vojsku. Nekoliko puta je isticano da je Vašington uspeo na vreme da upozori Kijev na planirani ruski napad tako što je sa Ukrajinom podelio informacije o planovima GRU, ruske vojne obaveštajne agencije i ruske plaćeničke grupe Vagner.
Vagner se obratio Turskoj
Jedan dokument sugeriše da se Vagner obratio Turskoj, savezniku u NATO-u, da im pomogne da nabave zalihe. Predstavnici Vagnera su se, kako se izveštava, sastali sa turskim kontaktima radi kupovine oružja i opreme od Turske za Vagnerove napore u Maliju i Ukrajini.
Iz izveštaja nije jasno koliko je turska vlada možda znala o ovim navodnim sastancima i da li su se pokazali uspešnim. U jednom od procurelih dokumenata Pentagona takođe se navodi da su saradnici Vagner grupe od kraja februara planirali da „diskretno“ otputuju na Haiti kako bi procenili da li postoji bilo kakva šansa da se postigne dogovor sa tamošnjom vladom, koja se bori za kontrolu sa nasilnim bandama koje kontrolišu ogromni delovi prestonice.
Što se tiče Kine, američki vojni dokumenti analiziraju mogućnosti i posledice ulaska Pekinga u rat u Ukrajini. Jedna ocena ističe da bi ukrajinski udar na rusko tlo uz pomoć NATO oružja mogao da uvuče Peking u rat. Takođe, ističe se da bi ukrajinski napad na visokog lidera u Rusiji mogao da deluje kao „dodatno opravdanje da Kina pošalje smrtonosnu pomoć“ Moskvi.
Od ostalih dokumenata koji se tiču Kine, izdvaja se onaj koji uključuje detalje testiranja jednog od najnaprednijih kineskih vojnih izuma – hipersoničnog oružja DF-27. Prema dokumentu, balistička raketa je letela 12 minuta na dometu od 2.100 km i imala je „veliku verovatnoću“ da prodre u odbrambene sisteme SAD.
Veze Kine i Nikaragve
U jednom delu dokumenata koji su procureli navodi se da je britanski državni sekretar za odbranu Ben Volas dao instrukcije svom ministarstvu da istraži planove za raspoređivanje jednog od svoja dva nosača aviona u Indo-Pacifik, potencijalno u saradnji sa azijskim saveznicima ili SAD.
U jednom dokumentu koji je procurio navodi se da je kineska državna kompanija bila u pregovorima sa vladom Nikaragve 2022. godine o razvoju dubokomorske luke. Vlada Nikaragve „verovatno bi razmotrila ponudu pomorskog pristupa Pekingu u zamenu za ekonomske investicije“, navodi se u jednom izveštaju.
U jednom od navodno procurelih dokumenata Pentagona, mađarski premijer Viktor Orban identifikovao je SAD kao jednog od „tri glavna protivnika“ svoje stranke tokom sastanka 22. februara. U tzv. ažuriranju obaveštajnih podataka operativnog centra CIA, Orbanov komentar se opisuje kao „eskalacija nivoa antiameričke retorike u njegovom diskursu“.
U jednom izveštaju, sa oznakom „strogo poverljivo“, takođe su opisani privatni razgovori među visokim iranskim liderima o tome da li da se dozvoli domaćim medijima da izveštavaju o poseti Rafaela Grosija, šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju, i kako da se izveštavanje oblikuje u korist iranska vlada. Odvojeni dokument koji se odnosi na Iran, koji sadrži podatke iz presretnutih komunikacija i satelitske fotografije, opisuje iranske pripreme za testiranje nove rakete i satelita za lansiranje u svemir.
Ruski hakeri napali Kanadu?
Među najzanimljivijim obaveštajnim podacima koji se tiču Kanade izdvaja se onaj u kome je proruska hakerska grupa Zarja podelila snimke ekrana sa navodnim službenikom ruske obaveštajne agencije FSB, u kojima tvrde da su dobili pristup kanadskoj gasnoj infrastrukturi i da bi mogli da pokrenu hitno isključenje distribucije gasa. Enbridž, najveći kanadski distributer prirodnog gasa, rekao je u saopštenju od ponedeljka da nije napadnut niti mu je prećeno.
Rusija je počela da analizira dokumente, rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da se oni čine "prilično zanimljivim". Pojedini proruski vojni blogeri upozorili su da na curenje dokumenata Pentagona treba gledati sa skepticizmom, ističući da bi sve ovo zapravo mogla biti američka kampanja dezinformacija.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
