Advokat Miljkan Karličić i imunolog iz Niša prof. dr Borislav Kamenov gostovali su u jutarnjem programu Kurir televizije u razgovoru o dešavanjima u Izraelu.
Naime, najveća bolnica u Tel Avivu prethodno je saopštila da njihova hitna služba nije, niti će zbrinjavati povređene borce Hamasa. Oni su kako se navodi poslati u zatvorsku bolnicu u Ramli.
Razgovor u studiju započet je pitanjima voditeljke Snežane Petrović "Da li su ovim, izraelski lekari pogazili Hipokratovu zakletvu, da li je sve dozvoljeno u ratu i da li je legitimno da se medicina u ratnim uslovima nadje pod uticajem juridizacije tj. stavljanja pod zvono ratnih zakona i državnih odluka".
Imunolog Kamenov istakao je da su lekari iz državnih bolnica uputili povređene u druge bolnice i siguran je da neće dozvoliti da neko strada zato što je trenutno na suprotnoj strani, pomenuvši jednu istorijsku činjenicu:
- Na početku prošlog veka u toku Srpsko-bugarskog rata, srpska vojska je zaustavila vojne operacije i dozvolila da se bugarski ranjeni vojnici prebace u Bugarsku i da se zbrinu. I dan danas u Crvenom krstu u Švajcarskoj stoji spomenik zahvalnosti Srbima za ovakvo poštovanje. "U dobru je lako dobar biti u muci se poznaju junaci". Verujem da ova Njegoševa poslovica govori sve. Na nama nije da sudimo, nego da lečimo. Mislim da smo se uvek u Srbiji rukovodili takvim principa i to je nešto na šta možemo biti ponosni - istakao je Kamenov.
Zatim se osvrnuo na situaciju tokom bombardovanja Srbije i Pogroma. Na to kako su Srbi tretirali albanske ranjenike na Kosovu i Metohiji, te maksimalnog pridržavanja srpskih lekara pravilima, što nije bio slučaj sa suprotne strane:
NESEBIČNOST I VITEŠTVO SRBIJE:
"Specifična po mnogo čemu, Srbija je ostala upamćena i po jednom događaju koji se u istoriji ratovanja do današnjih dana nigde nije ponovio. Krajem 19. veka Srbija je na jedan dan prekinula rat sa Bugarskom kako bi Međunarodni Crveni krst uspeo da pruži pomoć bugarskim ranjenicima! U sećanje na taj čin, u zgradi međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi stoji tabla sa natpisom “Budi human kao što je bila humana Srbija 1885”.
Od 1884. do 1885. godine Srbija je ratovala protiv Bugarske, koja nije imala vojne sanitete, pa njihove ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta niti da im pruži medicinsku negu.
Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć koja je trebalo da se dopremi ovoj državi. Jedini put međutim, vodio je preko srpskog fronta.
I tada se dogodilo nešto što svet, ni do tada, a ni posle toga, nije video – na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odobrila vojnoj komandi da na jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski transport koji je iz Beča upućen za Sofiju.
Srbija je učinila i više: u pomoć Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.
Na taj način, Srbija je svoje zalihe poklonila neprijateljskoj zemlji sa kojom je tog trenutka bila u ratnom stanju. U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost."
- Bilo je puno ljudi i albanske narodnosti koji su i ovde u Nišu lečeni, tokom ratova devedesetih. Mislim da su i srpska vojska i policija pridržavale toga! Vađenje organa i manipulacije koje su oni radili sa suprotne strane to su najteži ratni zločini da uzmete živog i zdravog čoveka i vadite mu organe! I to je nedopustivo. Da ne pričamo šta je ranije bilo. Šta su radile te civilizovane države koje su sada na strani humanosti? Sve su imale te velike fleke u svojoj istoriji, a narod koji to dopusti, imaće takođe tu crnu mrlju, kada onemogući ljudskost i prava i naruši međunarodne konvencije...
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
