Ruska agresija na Ukrajinu ulazi u svoju treću godinu. Jedna škola mišljenja tvrdi da rat polako ulazi u zatišje ka zamrznutom konfilktu.
U prilog ove teze navodi se indikator ruskog utvrđivanja koje je nastupilo nakon ukrajinskog oslobađanja Hersona. Druga škola mišljenja stoji na poziciji da će do zatišja doći u slučaju da se ne pojačaju isporuke naoružanja Ukrajini.
Zamrznut konflikt, ili čak negativan mir, smatra se kao preko potreban predah za Rusiju. U slučaju predaha Rusija bi imala dovoljno vremena da se konsoliduje, ali to vreme bi i Ukrajini dobro došlo dok se iščekuje novi paket pomoći vredan 60 milijardi dolara od strane SAD. Ako se radi o klasičnom zamrznutom konfliktu to bi značilo stanje od 2014. godine i sporadične okršaje. Treći scenario je rat iscrpljivanja, prema kome Rusija na duže staze od Ukrajine može napraviti propalu državu koja će pre ili kasnije usled različitih socio-ekonomskih procesa potpasti pod njenu kontrolu.
Ovakav scenario je vrlo verovatan pravac ruskog nastupa nakon jeseni 2022. Da bi se navedeni scenario ostvario sva pomoć Kijevu bi morala stati, što po svemu sudeći se neće dogoditi. Najviši donosioci odluka na Zapadu sve češće govore o tome da pomoć Ukrajini nije milostinja nego strateški interes svih. Do sada ta pomoć iznosi oko 178 milijardi eura.
Usled velikog broja različitih donora, namena i dinamike oslobađanja sredstava govorimo u opštim brojevima. Za dve godine rata rezultat po Rusiju je više nego sumoran. Umesto operacije „tri dana u Kijevu“ i vojska na Dunavu, Rusija ulazi u treću godinu rata.
Prema javno dostupnim podacima ruski gubici su prevazišli sovjetsku intervenciju u Avganistanu 1979-1989, tada je za deset godina bilo oko 15.000 gubitaka, danas je to preko 300.000 gubitaka. Tokom prošle godine ukrajinska ofanziva nije ostvarila očekivanja na svom kopnenom pravcu, i za Rusiju je godina protekla bez značajnijeg napredovanja.
Dugo očekivana odlučujuća bitka nije se dogodila 2023. godine. Sve više teoretičara i stratega ukazuje da do takve bitke i neće doći. Istorija rata nas uči da napadač koji ne ostvari ciljeve na početku, dok ima inicijativu, verovatno ih neće ni kasnije ostvariti. Američko liderstvo u slanju vojne pomoći pokrenulo je desetine država širom sveta da izazovu Rusiju i svoju vojnu tehniku pošalju za Ukrajinu. Države centralne i istočne Evrope uspele su da izvrše pritisak na Nemačku i Francusku da se snažnije angažuju. Nemačka je danas drugi po redu donator nakon Amerike.
Ovaj rat teoretičari dele u tri faze. Prva faza je ruski napad i ukrajinska odbrana, druga faza je ukrajinska ofanziva u kojoj je oslobođen Herson i deo harkivske oblasti, treća faza je faza žestokih napada i protiv napada koja još traje. Sada govorimo o pozicionom ratu i takvo stanje može dugo potrajati, dominatno se radi o kopnenim operacijama. Uporedo sa ovim traje operacija Rusije i Ukrajine da ubede javno mnenje Zapada i Globalnog juga u opravdanost svojih ciljeva.
Ove operacije karakteriše veliki broj ruskih dezinformacija sračunatih da poremete moralnu vertikalu javnosti. Prema istraživanjima javnog mnenja 79% Ukrajinaca nije spremno ni nakav vid kompromisa sa Rusijom. Rat se razvukao i deluje da se vodeće zemlje Evrope tek sad bude iz „dubokog sna“ večnog mira. Dve godine im je trebalo! Nemačka je prešla dug put do rekordnog izdvajanja za odbranu. Kancelar Olaf Šolc je izjavio „Bez bezbednosti sve ostalo je ništa“. Evropska unija razmatra uspostavljanje komesara za odbranu.
Da li su evropske države dorasle ovako kompleksnom zadatku? Sekretar NATO Stoltenberg je izjavio, nakon održanog sastanka ministara odbrane, da su evropljani plus Kanada zbirno izdvojili 2% BDP-a za odbranu, a da 18 NATO saveznika samostalno ispunjava ovaj standard. Zloslutno odjekuju reči nemačkog admirala izrečene na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji 2021., a one glase „samo Amerikanci imaju mogućnost razmeštanja 300.000 vojnika u kratkom roku“.
Agresija na Ukrajinu i takmičenje sa Kinom nameću složen izazov EU. Taj izazov je višeslojan i zadire u same temelje nacionalne bezbednosti, ekonomske bezbednosti i energetske bezbednosti. Pomenuti kancelar Šolc je tokom Minhenske bezbednosne konferencije najavio da će 80% potreba za strateškim sirovinama EU biti locirano u nemačkim proizvodnim kapacitetima. Strateško snabdevanje lako može biti oblik bezbednosnog ugrožavanja, pogledajmo aktivnosti jemenskih Huta.
Stanje na frontu
Ovaj rat je pokazao da ni jedne zalihe nisu večne. Rusija grebe po starim i zaboravljenim sovjetskim skladištima, prepakuje i remontuje tenkove stare i po 60 godina. Ruska taktika se zasniva na igri velikih brojeva po principu „nemate vi dovoljno municije koliko mi imamo ljudi“. Na doktrini neograničenog broja ljudstva zasniva se upotreba ruskih tenkova. Iz tog razloga ruski tenkovi imaju automatske punjače jer ih to čini lakim za upotrebu od strane regruta, njihova bezbednost je u drugom planu. Logika velikih brojeva zasniva se na odsustvu kvaliteta.
Naravno sa druge strane, Ukrajincima nikad dosta svega. Potreba za slojevitom protiv-vazdušnom odbranom je prioritet broj jedan i dalje. U ovom ratu iscrpljivanja izgubljena je svaka linija razgraničenja između vojnih i civilnih ciljeva. Udari po operativnoj dubini sračunati su na slamanje otpornosti ukrajinskih građana. Američki sistemi Patriot koje je isporučila Nemačka odlično su se pokazali, u poslednjih nedelju dana oboreno je 7 ruskih aviona serije Suhoj.
Ruski lovac-bombarder S-34, najbolje što Rusija ima, vrednosti 36 miliona dolara oboren je 4 puta. Vredi se podsetiti i obaranja ruske verzije avaksa, A-50, nad azovskim morem.
Od potpune ruske vazdušne dominacije stiglo se do ograničenja ovih dejstava nad više od polovine ukrajinskog vazdušnog prostora. Ukrajini ne fale samo famozne artiljerijske granate 155mm, već i protiv vazdušne rakete.
Rusi to znaju i zato su njihovi napadi masovni, žele da nadmaše kapacitete koje Ukrajina poseduje. I S-300 se koristi za udare na zemlji. Saopšteno je da su iranci završili isporuku balističkih raketa. Od oslobodjenja Hersona 11.novembra 2022. godine nisu uočeni značajniji Ukrajinski proboji. Prema izjavi Jensa Stoltenberga Ukrajina je oslobodila 50% od okupiranih teritorija (od 24.2.2022) za 2 godine rata. Rusija je osvojila po propagandi čuveni Bahmut, 20.maja 2023. godine, i nakon toga stala. Od masovnih ruskih proboja i „otvorene“ ranvice za tenkove koji će pregaziti do Dnjepra nije bilo značajnih napredaka.
Nedugo zatim dogodila se pobuna zloglasnog Jevgenija Prigožina. Oružana pobuna Vagnera u stilu savremenog bonapartizma zapretila je da uzdrma temelje ruske države. 23. juna 2023. Prigožin je najavio pobunu da bi već 24. juna Vagner kontrolisao garnizon u Rostovu na Donu.
Dva meseca nakon pobune avion sa Prigožinom eksplodirao je u vazduhu tokom leta. Putin je poslao jasnu poruku i prijateljima i neprijateljima sa otvorenim pitanjem šta od njega mogu očekivati svi ostali njegovi partneri u odnosu na sudbinu njegovog prijatelja i saradnika Prigožina? Okolnost da se u Rusiji može desiti oružana pobuna iznutra samo je dodatno dovela u pitanje ruski međunarodni kredibilitet i njene bezbednosne garancije.
Kasnije ćemo videti da je Vagner bez marketinga u tišini nastavio da obavlja svoje poslove u sivoj zoni po Africi. 2023. godine uvode se u upotrebu američki Bredliji, britanski i nemački tenkovi raznih modifikacija. Kapaciteti ukrajinske PVO značajno su unapređeni. Od početka agresije Rusija se oslanja na raketne udare po operativnoj dubini. Unosni ruski ciljevi su uglavnom ukrajinski gradovi. Najveći napadi su obuhvatali oko 100 raketa i desetine dronova na dnevnom nivou. Rezultat? Ukrajinska linija fronta na položajima direktnog kontakta ostala je strateški ne promenjena. Neki od najsmrtonosnijih napda dogodili su se 14. januara 2023. kada je ubijeno 45 ljudi i šestoro dece prilikom napada supersoničnom raketom Kh-22 na jugoistočni deo grada Dnjipra. Većina raketnih napada vrši se u baražima sa ciljem da se ukrajinska odbrana nadjača usled velikog broja meta. Saradnja Rusije i Irana po pitanju dronova iz porodice Šahid nije jenjavala.
Zabeležen je porast efikasnosti ukrajinske PVO uglavnom zaslugom Patriot i NASAMS sistema. Ljudski faktor oružanog konflikta, pored materijalnog, ostao je fokus obe sukobljene strane. Ukrajinski generaštab je zatražio promenu zakonodavstva i mobilizaciju dodanih 500.000 ljudi. U Rusiji manjak ljudstva rešavaju popunom iz zatvora i ruralnih sredina. Mosvka i Sant Petesburg i dalje se drže podalje od posledica rata. Impresivne akcije ukrajinskog HUR-a (vojne službe) prebacile su rat na rusku teritoriju. Na njihovoj meti su rafinerije, kritična infrastruktura i vojna skladišta ne retko dronovi se nadviju i nad aerodromima ruskih metropola. HUR je sebi pripisao vrlo uspešne udare po ruskoj crnomorskoj floti i po dubini okupiranog Krima.
Trećina ruske crnomorske flote izbačena je iz stroja, radi se o 21 brodu počevši od komandog broda Moskva do desatnog broda Cezar Kunikov. Ukrajina bez mornarice ugrožava ruske crnomorske pozicije. Teatar Crnog Mora svoju važnost ima za ruske operacije na Bliskom Istoku. Udari na ciljeve u Siriji izvođeni su upravo iz Crnog Mora. NATO je pod kontrolu stavio čuveno ostrvo Gotland čime su mogućnosti ruske severne flote u potpunosti otežane. Rezultat ovih akcija je deblokada ukrajinskog izvoza žita preko potrebnog najugroženijim državama globalnog juga. Velika Britanija isporučila je krstareće rakete vazduh-zemlja Storm Shadow dometa 250km. Ovim raketama izvršeni su udari po operativnoj dubini okupiranog Krima. Preciznim udarima po ruskoj dubini ukrajinci ograničavaju ofanzivne kapacitete Rusije.
Kasetne bombe kompenzuju manjak granata i efikasno uništavaju živu silu. Koriste ih obe strane. Odjekuju uzajamne optužbe za upotrebu neregularne taktike. Rusija više ne može da održava iluziju u svojoj javnosti da nije u ratu. Socio-ekonomske tenzije i kao i etnički nemiri povezani sa ratom zahvataju ruske oblasti mahom naseljene ne etničkim Rusima. Došlo je do koncepcijskih promena, smenjen je načelnik ukrajinskog generalštaba Valerij Zalužni. Na njegovo mesto postavljen je Oleksandar Sirski za koga se u štampi ističe da je etnički Rus. Sirskom se pripisuju zasluge za odbranu Kijeva i uspešne ofanzive 2022. u harkivskoj oblasti , zabeležene rezultate imao je i 2014.i 2015. godine. Obe strane se oslanjaju na masovnu upotrebu artiljerije.
Dok se američka pomoć ne odobri nije realno očekivati ukrajinsku ofanzivu. Dve godine rata prošlo je bez isporuke raketa dugog dometa ATACAMS i nemačkih Taurusa. U okviru lestvice eskalacije preovladava mišljenje da sa dometom od 500km može doći do rasplamsavanja sukoba. Ove rakete u analizama se navode kao ključne za razbijanje ruskih logističkih čvorišta. Proizvodnja i logistika 2023. godina je obeležena diskusijma o finansijskim aspektima podrške Ukrajini. Za sada ni jedna država Zapada plus nije bankrotirala i doživela destabilizaciju zbog pomaganja Ukrajini. Suprotno očekivanjima i pojedinim prognozama o finansijskom iscrpljivanju Zapada zaboravlja se da te države poseduju BDP u vrednosti oko 50 triliona dolara i 50% svetske ekonomije.
Pojedine analize govore da je razlika u bogatstvu između Amerike i SSSR-a bila 2:1, dok je to sada približno 20:1. Rat se dobija u fabrikama, industrijom. U ovom trenutku Rusija raspolaže svojim fabrikama „opkoljenim“ sankcijama, oslonjena na Iran i Severnu Koreju. Vojni eksperti sa čuđenjem konstatuju da nije došlo do rusifikacije namenske industriji u prethodnim godinama, Rusija se oslanjala na tehničke komponente sa Zapada. Ukrajina računa na preko 40 država i njihove političke elite. Oni koji iza političkih odluka vide brojeve u velikoj meri se oslanjaju na ekonomiju. Pomoć Ukrajini nije pitanje brojeva i novca već političkih odluka.
Evropski zvaničnici ukazuju da industriji ne treba naređivati već dati ugovore. Napad na Ukrajinu doveo je do nepovratnog procesa povećanja odbrambene industrijske baze. Ramštajn koalicija koju koordinira Pentagon okuplja pedesetak država. Glavni fokus ove grupe predstavlja artiljerija i protiv-vazdušna odbrana. Tokom 2023. nastale su neformalne koalicije država za F-16, za artiljeriju, PVO – popularna Patriot koalicija, IT koalicija i slično. Do sada je Ramštajn koalicija skupila 80 milijardi dolara. Sa stanovišta održivosti vojne proizvodnje postavlja se pitanje da li će investicijama u odbrambenu industriju Evropa biti bezbednija? Odgovor je dugoročno potvrdan. Opasnost za Evropu nisu investicije u namensku industrije već dinamika političkih odluka. Evropa nije u ratu i nije u stanju ratne ekonomije, Rusija je ta koja se nalazi u stanju ratne ekonomije.
Suštinski, Evropa će na principu slobodnog tržišta i konkurentnosti stvoriti ambijent za rast namenske industije kreiranjem novih radnih mesta kroz podsticanje tehnološkog razvoja. Rusija za svoju bazu odbrambene industrije moraće da ulaže sve što ima, dakle teret će snositi svi aspekti ruske ekonomije. U najavi je potpuna ili delimična konfiskacija ruske imovine uključujući i državnih sredstava u zapadnim bankama. Ova sredstava bi bila preusmerena Ukrajini, nije malo reč je o 600 milijardi dolara. Situacija sa nedostatkom municije podseća na situaciju sa vakcinama tokom 2020/2021 , na kraju je Zapad odeno pobedu u tom nadmetanju. Trku u naoružanju građani SSSR-a su plaćali svojim standardom života, isto je i danas. Amerikanci procenjuju da će do kraja godine podići proizvodnju na mesečni nivo od 80.000 granata kalibra 155mm.
Evropska unija nije postigla svoj cilj od milion granata do marta 2024. što ne znači da neće podići svoje kapacitete. Čujemo glasove da će do marta biti ispunjen cilj od 2/3 obećanih količina. Reinmetal otvara novo postrojenje kapaciteta od 200.000 granata godišnje u Nemačkoj. Istovremeno Rusija je proizvela 2 miliona granata 2023. godine i još 1.5 miliona nabavila od Severne Koreje. Ukrajina je artiljerijski inferiorna u odnosu na upotrebu granata. Dok Ukrajinci ispaljuju 2000 granata dnevno, Rusi gađaju sa pet puta više. Procene Međunarodnog instituta za strateške studije govore da Ukrajini treba na mesečnom nivou 75.000 za odbranu i 200.000 granata 155mm za ofanzivna dejstva. U nedostatku političke volje Evropa je zanemarila vojnu industriju čiji kapaciteti su projektovani na 30 dana intenzivnih borbi. Celokupan problem sa municijom je najbolji dokaz da se Zapad nije spremao na rat sa Rusijom. Američka vojna pomoć je presudna i ona neće stati.
Republikanska ujdurma oko izglasavanja pomoći u američkom Kongresu sa sobom nosi istorijske posledice. Situacija po Ukrajince nije idealna, nedostatak municije zahteva pažjivo ustanovljavanje prioriteta. Jedno je sigurno, Ukrajina iza sebe ima najbogatiji deo sveta, Rusija ovu trku ne može dobiti. Trenutno nepovoljna situacija po Ukrajinu, ne znači da Rusima dobro ide. Rusija je morala da zauzme čuvene remnotne zavode u Zaporožju, relikte diverzifikacije kapaciteta namenske industrije iz SSSR-a, i sva je prilika da će Rusi tokom 2024. nastojati da ispune taj cilj. Senka hladnog rata? Ruski pohod na post-sovjetske zone uticaja otvorio je pitanje mnogih sivih zona. Zapad plus je pred izborom ili da sive zone integriše ili da ih ostavi Rusiji da od njih napravi poligon za destabilizaciju. Agresija na Ukrajinu je pokazala da moćna i jaka država poput Rusije i te kako može da ugrozi svoj status kad se sudari sa jedinstvenim odgovorom. Članstvo u NATO-u predstavlja vrednu kartu geopolitičkog opstanka malih evropskih država.
Ukoliko su postojali kineski planovi za invaziju Tajvana, sigurno su suspendovani i poslati na dodatnu razradu, ova razrada može potrajati decenijama. Napasti Tajvan za NR Kinu može značiti udarac u temelj unutrašnje stabilnosti sa rizikom od raspada komunističke vlasti. Agresija na Ukrajinu nije dovela do raspada NATO-a već do geopolitičkog buđenja. Sve glasnije na zvaničnim skukopima se može čuti da je Rusija pretnja, a Kina izazov. Ove konstatacije su začinjene opaskom da NATO ne ide u Aziju već Kina dolazi u Evropu.
Regionalni izazovi su postali globalni problemi. Lokalizacija sukoba na Bliskom Istoku, ukoliko tako ostane, biće velika pobeda Amerike. Vojno, ekonomski i politički slabija Rusija još uvek ima potencijal za podgrevanje potencijalnih žarišta od kojih su neka : Zapadni Balkan, Moldavija, Gruzija, Kazakstan, Jermenija i Bliski Istok. Sive zone u Evropi zahtevaju afirmativne političke odgovore, proširenje EU je najuspešniji geopolitički mehanizam. Umesto multipolarnog sveta pred nama se rađa svet više poredaka. Teškoća je u tome što nosioci više poredaka ne mogu hermetički da izoluju jedni druge. Međuzavisnost je i suviše velika za takav poduhvat a alternativa obeshrabrujuća.
Ukoliko se ide ka svetu više poredaka, a ne polova, postavlja se pitanje šetajućih država. Gde je u tome svemu mesto arapskog sveta, jugo-istočne Azije, Afrike i Latinske Amerike. Većina ovih država ne želi da se aktivno svrstava i uključuje u neprijateljstva. Suštinski pohod ka Globalnom jugu može biti samo ekonomske prirode, a to znači da ni govora nema o nekom „kineskom NATO-u“. Pandemija Kovid-19 i agresija na Ukrajinu otvorili su preispitivanje ranjivosti koja nastaje usled zavisnosti od kritičnih sirovina, snabdevanja i infrastrukture. Do jučerašnja ekonomija postala je opasna geopolitika. Države koje su uključene u saveze imaće više šanse da sačuvaju svoj opstanak i nezavinost.
Države međunarodne periferije naćiće se pred sudbonosnim izborom za koji centar vezati svoj razvoj i sudbinu. Geopolitički izazovi mogu postati i šanse. Ukoliko dođe do uspostavljanja čvrstih i odvojenih poredaka biće sve teže balansirati jer će akcije jednih povlačiti reakcije drugih. Evropa se nalazi pred afirmacijom svoje nove geopolitičke težine. To znači sposobnost samostalne odbrane, projekcija vojne i političke moći na svojoj periferiji, autonomnost u snabdevanju strateškim sirovinama. Velika zelena utakmica i reindustrijalizacija Evrope dolazi kao posledica nepoverenja u druge međunarodne aktere. Sa tim u vezi rudarstvo se vratilo na evropski kontinet. Evropske države sa podozrenjem prate razvoj strateškog partnerstva Kine i Rusije. Za sada osim bojazni nema dokaza da će Peking korisiti ekonomske pritiske u korist Rusije.
Dok sa druge strane Peking i te kako može zatezati u pogledu snabdevanja bakrom, niklom i litijumom. Od Kine je napravljena globalna fabrika koja sada postavlja sopstvene uslove poslovanja. Agresija na Ukrajinu je dodatno smanjila poverenje u Kinu. Projekat Put svile tehnički je mrtav u Evropi. Ambiciozno najavljivan BRIKS nije privukao ni jednu evropsku državu. O budućnosti uloge Kine u svetu debatuje se u kontekstu njenog odnosa sa Rusijom. 3 od 4 kineske najveće banke zaustavile su transkacije sa Rusijom nakon 12. paketa sankcija EU. Jedna od njih je globalno poznata Kineska banka. Novi Hladni rat je moguće izbeći samo izolacijom Rusije uz pomoć Kine. Nažalost kineski plan za mir je protumačen kao legalizacija okupacije Ukrajine, to je smanjilo kineski kapacitet za medijaciju.
Kurir.rs/Preneo: P. P.
NE PROPUSTITE
