Iako je županijski sud u Splitu presudio u korist Vuličevićeve, Ustavni sud u januaru ove godine odložio je izvršenje presude, pa vlasnica i dalje ne može da raspolaže svojom imovinom.
Kako je navedeno u odluci veća Ustavnog suda za odlučivanje o ustavnim tužbama, izvšenje presude se privremeno obustavlja jer su Josip i Andro Makjanić podneli "pravovremenu i dopuštenu ustavnu tužbu".
Dalje, hrvatski Ustavni sud smatra da bi spovođenje presude, koja podrazumeva i isplatu 265.000 kuna (oko 35.000 evra) plus kamate od 2004. godine, uzrokovalo štetu Makjanićima, s obzirom da je jedan od njih penzioner sa nešto više od 2.000 kuna penzije (oko 270 evra), a drugi nezaposlen. Zbog svega navedenog, Ustavni sud smatra da je potrebno obustaviti izvršenje do donošenja odluke o tužbi koju su nakon pravosnažnu presudu Županijskog suda podigli premijerovi rođaci.
U postupku koji je Ljiljana Vuličević vodila pred Županijskim sudom u Splitu prikazani su brojni dokumenti koji dokazuju da stan jeste u njenom vlasništvu - od kupoprodajnog ugovora koji su ona i njen muž Radojko potpisali u maju 1986. godine sa Josipovim i Andrinim pokojnim ocem, takođe Josipom Makjanićem, do potvrda o plaćanju poreza, pisama razmenjivanih sa pokojnim Makjanićem starijim do potvrda o novcu koji su im slali za plaćanje režija...
U tom postupku svedočio je i Mario Plenković, otac aktuelnog hrvatskog premijera i ujak tuženih Josipa i Andra Makjanića. Plenković stariji svedočio je u korist svojih rođaka, tvrdeći čak da se Vuličevića "uopšte ne sećaju, da su kroz kuću prolazili brojni gosti, pa možda i oni".
Takođe, otac hrvatskog premijera rekao je da je ugovor iz 1986. godine koji je Ljiljana pokazala na sudu fiktivan, da niko u porodici nije ni znao da on postoji, pa čak i da kuća u kojoj se nalazi stan, nije ni bila završena te 1986. godine. Na kraju, Plenković stariji je zaključio da se iz tog ugovora krije zajam novca uz kamatu, "a taj ugovor da bi bio kao osiguranje".
Tokom maratonskog postupka pred sudom u Splitu, moglo se čuti i svedočanstvo Vuličevićevog prijatelja iz Korčule koji je došao 1994. godine kod mlađeg Josipa Makjanića (stariji sa kojim je potpisan ugovor je tada već preminuo) i kojem je dao ključeve od stana uz obećanje Makjanića da će čuvati stan. Dve godine kasnije na Hvar stižu Ljiljanini rođaci iz Zagreba i zatiču Josipovu suprugu koja "nije htela da ih pusti dalje od ulaza u dvorište, bila je vrlo neljubazna i govorila da se njen suprug bori za Hrvatsku, a oni pomažu Srbima".
Ljiljana Vuličević od 2000. godine živi u Kanadi kod sina. Bila je profesorka u jednoj beogradskoj gimnaziji i na Filozofskom fakultetu, a u penziji je od 1998. godine. Pokojni suprug bio je direktor "Filipsa" za Jugoslaviju. "Oni čekaju da ja umrem", rekla je Ljiljana za Index.hr.
"Čudi me da hrvatski pravni sistem sebi može da dopusti da posle svih odugovlačenja ovako jednostavan slučaj stigne do Ustavnog suda. Kako sam ja to narušila hrvatski Ustav? Kupovinom stana od 43 kvadrata? Obraćala sam se i hrvatskim predsednicima jer je predmet godinama ležao po fiokama i svaki put sam dobijala pristojan odgovor da idem redovnim sudskim putem, što sam i činila", rekla je Vuličević.
"Do stana smo došli slučajno. Moj muž je našao oglas u novinama, a moji su roditelji imali kuću pored Budve. Prodali su je, podelili novac, pola je dobio brat, pola ja. Muž i ja smo hteli kuću u Hrvatskoj, volimo tu obalu, kristalno čisto i bistro more. Kad smo našli oglas, otišli smo na Hvar i kupili stan od Josipa Makjanića, platili ga, overili ugovor, platili porez, prijavili stan opštini", priseća se Ljiljana.
Makjanići su prodali stan, svedoči Ljiljana, jer im je ponestalo novca za izgradnju kuće. Samo dva leta su bili tu, s obzirom da se već 1989. godine njen suprug razboleo, a potom i umro.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
