- Siniša Mihajlović moraće najpre na hemioterapiju uz koju će verovatno ići i terapija inovativnim lekovima, a potom opet na transplantaciju koštane srži. Iako mu se bolest vratila, ima velike šanse da ponovo pobedi leukemiju - kaže za Kurir hematolog prof. dr Ana Vidović, načelnica Odeljenja akutne leukemije na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Prof. Vidović objašnjava da bi bilo mnogo bolje da se bivšem fubaleru i selektoru Srbije, koji je na klupi italijanskog prvoligaša Bolonje, bolest nije vratila, ali da je dobro da je prošlo dve i po godine nakon njenog otkrivanja u julu 2019.
- Akutna mijeloblastna leukemija najčešći je oblik leukemije kod odraslih, oko 80% odraslih pacijenata sa akutnim leukemijama ima ovaj oblik leukemije. Najčešće se javlja kod starijih od 60 godina. Siniša je sa 53 godine za nju mlad, ali nažalost pogađa i još mlađe. Ono što je dobro za prognozu našem proslavljenom fudbaleru je da je prošlo više od godinu dana, zapravo dve i po godine, od izlečenja do povratka ove opake bolesti. Naravno, najbolje bi bilo da se uopšte nije vratila, ali kasni povratak bolesti daje nadu da će uspeti i sada da se izbori - ističe prof. Vidović, uz napomenu da o Sinišinoj bolesti zna samo ono što je bilo u medijima.
S akutnom leukemijom postoji neki utabani put detektovanja i lečenja, koji podrazumeva najpre opsežne analize.
- Svi faktori su važni, ali prognoza najviše zavisi od uzrasta, pratećih bolesti, da li neko ima srčanu bolest, preležani infarkt, šećer..., da li ima temperaturu u momentu uspostavljanja dijagnoze. A najvažniji je tzv. citogenetsko-molekularni profil, odnosno da li ima neke promene na hromozomima i u određenim genima od kojih su neki nosioci dobre prognoze, a neki loše. S obzirom na to da je kod Siniše već urađena jedna transplantacija, mada ne znamo da li je srodna ili nesrodna, a to sada nije toliko ni bitno, verovatno je bio bar srednji stepena rizika. Da je bio najpovoljniji ne bi ni bio transplantiran - objašnjava prof. Vidović.
Vraćanje bolesti, nažalost, nije retko.
- I mi ovde imamo pacijente kojima se leukemija vratila i nakon transplantacije. Ali, jako je važno da je prošlo duže od godinu dana. Kod Siniše će se ponovo raditi citogenetsko-molekulatrni profil da se vidi da se nisu pojavile neke naknadne anomalije na citogenstsko/molekularnom polju. To se radi iz koštane srži i periferne krvni. Jedina od najčešćih anomalija je tzv. Flt 3 mutacija, kao i nalaz kompleksnih kariotipskih anomalija. One su i dovele do leukomogeneze, odnosno nastanka leukemije. Ne mora da znači, ali to govori i o pojavi novih kako mi to kažemo klonova, odnosno nove vojske leukemijskih ćelija, koje su sada još izmenjenije i još agresivnije. Ne sumnjam da će doktori u Italiji, gde su vrhunski centri za leukemiju, sve to uraditi, a to se radi preko aspirata koštane srži - objašnjava prof. Vidović i dodaje:
- Smatram da je transplantacija koštane srži opet rešenje, ali ne odmah. Uvek prvo ide hemioterapija, pod kojom podrazumevamo primenu određenih citostatika. Pacijent mora da se uvede u tzv. aplaziju koštane srži, da se unište te leukemijske ćelije, odnosno ćelije raka krvi, koje su osetljivije na citostatike nego što su to zdrave ćelije koštane srži. Uvek ima i zdravih ćelija u koštanoj srži koje mogu da stvaraju srž i koje se nakon toga oporave. Znači, cilj je da se u što većoj meri očisti srž od leukemijskih ćelija. Ali tek nakon hemioterapije ili paralelno s njom, idu i određeni inovativni lekovi, tzv. target terapija, koja direktno deluje na ciljne ćelije i ubija ih. Jedan od inovativnih lekova je "Rydapt" (koji, inače, nažalost, još nije na pozitivnoj listi RFZO u Srbiji), koji deluje protiv markera Flt 3, mutacije koja se javlja kod gotovo 30% pacijenata sa akutnom leukemijom.
Siniša je, kada je otkriveno te 2019. da ima leukemiju, prošao, pretpostavlja prof. Vidović, kroz nekoliko ciklusa hemioterapija pre nego što mu je urađena transplantacija koštane srži.
- Retko kada ide samo jedan ciklus hemioterapije, najčešće nekoliko njih. Dužina ciklusa zavisi od izbora lekova. Sama hemioterapija daje se intravenski, što traje oko sedam dana, posle toga nastaje aplazija koštane srži i organizam mora da se oporavi. Naravno, uz nadoknadu krvnih derivata i sve ostale mere potporne i supstitucione terapije. Sledeći ciklus se primenjuje posle jedno mesec i po dana u odnosu na početak prvog ciklusa. A kada se završi hemioterapija, po mom mišljenju biće ponovo primenjena transplantacija. Smatram da će mu ponovo uraditi tzv. sekundarnu transplantaciju ili će biti tzv. donorska limfocitna infuzija. Znači, opet će biti neki vid transplantacije ili nešto što je u sklopu transplantacije. Ne verujem da će se ostati samo na hemioterapiji - naglašava prof. Vidović.
Siniša je već najavio da će iz bolničkog kreveta bili trener Bolonje, kao i prošli put.
- Svi ti pacijenti uglavnom su potpuno svesni sve vreme, moći će normalno da komunicira, sad postoji i video-kol i mnogi drugi kanali komunikacije. U periodima kada treba da primi transfuziju krvi, znači eritrocite, trombocite, možda i neke tzv. faktore rasta, dok je u aplaziji koštane srži, mora da bude u gotovo sterilnim uslovima, što podrazumeva i pozitivan pritisak vazduha, da bi se maksimalno isključila mogućnost komplikacije - navodi prof. Vidović.
Jer onkološki pacijenti sa teškim terapijama posebno su osetljivi i prijemčljivi i za neželjene reakcije i dodatne komplikacije, pre svega različite infekcije.
- Jedna od najozbiljnijih neželjenih reakcija kod hemioterapije su teže infekcije koje mogu da vode do septičnog stanja, ili teže upale pluća. I upravo zato pacijent mora da bude u gotovo sterilnim uslovima. A dobija i određene profilaktične antibiotike i antimikotike, kako bi se rizik od neželjene infekcije sveo na minimum. Sigurna sam da Siniša ima najbolje moguće uslove - navodi prof. Vidović, koja ističe:
- Znajući da je Siniša veliki sportista, čovek i borac, a već je i izjavio da je leukemija hrabra kad je ponovo na njega nasrnula, ubeđena sam da će je i ovaj put pobediti. Psihički momenat je jako važan, kada se čovek ne predaje, a budući i da mu se nije odmah vratila bolest i uz sve najsavremenije i najbolje tretmane, optimista sam. Ima velike šanse da ponovo pobedi leukemiju.
Kurir.rs / J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
