Ovo je sezona Strahinje Erakovića, momka koji je postao simbol jedne nove, drugačije Crvene zvezde. Mladi defanzivac pokazao je da ima lepu perspektivu, a sigurnim partijama u Evropi i Superligi opravdao je podršku kluba. Momak koji je na Marakanu stigao kao dečak iz Batajnice, trenutno igra 13. sezonu u Ljutice Bogdana.
Tokom vaskršnjeg intervjua za Kurir pokazao je da je čvrsto na nogama na zemlji, da mu je glava čista i da nije poleteo, uprkos pohvalama domaćih medija, te poređenjima sa legendarnim Nemanjom Vidićem u kojem prednjače strani izveštači.
Šta Vaskrs predstavlja za vas?
- To je jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu, pored Božića. Srećan sam što te dane praznika mogu da provedem sa svojom porodicom. Uvek je tu porodični ručak, svi mi na okupu, a mene to čini uvek srećnim - počeo je intervju za Kurir Strahinja Eraković (21).
Kako pamtite proslavu najvećeg hrišćanskog praznika kad ste bili dete?
- Za mene je to bio praznik, u pravom smislu te reči. Kad sam bio klinac uvek sam se trudio da pomognem majci, posebno oko farbanja jaja. Svakom detetu je to užitak. Eto, potrudiću se i ove godine da pomognem majci, čak i da ofarbam koje jaje, jer mene to ispunjava i vraća u srećna vremena detinjstva. Sigurno je da ću deci iz komšiluka pokloniti jaje i time ih usrećiti.
Kako vidite sjajnu sezonu iza sebe?
- Zadovoljan sam. Posebno kako se sve razvija. Srećan sam još više zbog ekipe, kako smo se vratili, posebno što su nas tokom zime svi otpisali. Bilo je minus pet, sad je plus dva i mi se pitamo do kraja šampionata. Lično, mislim da imam dobru sezonu. Verujem da ću do kraja iz utakmice u utakmicu biti sve bolji.
Sećate li se početaka u Crvenoj zvezdi? Kako ste došli u klub, gde su vas snimili, ko vam je bio prvi trener...
- Došao sam u Zvezdu u februru 2010. godine. Bio sam u školi fudbala iz Batajnice na nekom turniru. Igrali smo protiv Zvezde, dobili ih sa 1:0, a ja sam tu utakmicu odigrao baš dobro. Asistirao sam za gol, sećam se. Pozvao me je i doveo u Crvenu zvezdu Toma Milićević. On je bio moja prvi trener. Taj dan pamtiću dok sam živ, jer nije mala stvar kada te Zvezda zove. To se ne dešava svaki dan. Otada je prošlo 12 godina i još sam tu. Ne znam koje dete može da se pohvali da je toliko dugo u Crvenoj zvezdi.
Batajnica, šta možete reći o mestu gde ste odrasli. Koliko vam je pomagala porodica?
- Od rođenja sam u kući u kojoj sam i danas. Rođen sam i odrastao u Batajnici. Tu sam i dalje. (smeh) Batajnica je za mene najdraže mesto na svetu. Bilo gde da odem, uvek ću joj se rado vraćati. Otac, majka, brat, uvek su mi bili najveća podrška, od početka karijere, a tako je i danas. Oni su uvek uz mene.
Sećate li se prvih priprema sa Crvenom zvezdom, u Turskoj 2018?
- Daaaa... Kako da ne?! Otišao sam na pripreme sa prvim timom u Antaliju, upisao debi protiv Dinama iz Bresta. Čak sam tu utakmicu i dobro odigrao. Te pripreme pamtim kao ostvarenje dečačkog sna. Taj boravak u Turskoj sa prvotimcima, dao mi je snagu da radim još više izborim se za svoje mesto.
Ko je vaša generacija iz Zvezde, ko su vaši klasići?
- Imam dosta prijatelja iz moje generacije sa kojima sam ostao u kontaktu. Najviše sa Burmazom, Stajićem, Jočićem, Kupusovićem... Nadam se da će što više njih napraviti dobru karijeru.
Koliko vam je značila sezona u Grafičaru i kakav biste savet mogli dati svojim naslednicima Andreju Đuriću i Stefanu Lekoviću?
- Nikada ne bih rekao da je odlazak u Grafičar stepenik niže! Bio sam u omladinskoj školi, otići u Prvu lige Srbije to je korak napred, a ne nazad. Teško je iz omladinske škole ući u prvi tim. Prvo, veliki je pritisak, drugo, treba da se privikneš na seniorski fudbal, jer je to nešto totalno drugačije. Za mene je boravak u Grafičaru bio pun pogodak. Đurića i Lekovića poznajem. Odlični su momci. Sad, da ja njima dajem neke savete... Moraju da rade napornu, budu strpljivi i nastave tamo gde sam ja stao.
Koliko je važno sazrevati, raditi i učiti pored igrača kakav je Aleksandar Dragović?
- Dragović je čovek "desetka"! Pre svega njegova ljudska strana, koja je važnija od one sportske. Dragović ima svetsko iskustvo, od prvog dana prema meni se ponaša kao da smo jednaki. Nikada nije pokušao da se nešto... Kako bih rekao... Uzdigne! Nema šta mnogo da se priča o Dragu, on je čovek za deset! U svakom smislu.
Ko vam još od igrača pomaže, daje savete?
- Svi stariji igrači! Uvek žele da pomognu, izađu u susret. Kazaću vam nešto. Svlačionica Crvene zvezde je pravo blago, nešto zdravo. Nikada nisam imao bolju svlačionicu, a mislim i da je neću imati.
Sećate li se debija za prvi tim 1. avgusta 2020. pred praznim tribinama protiv Novog Pazara?
- Kako da ne?! Kako bih to mogao da zaboravim?! Dobili smo 3:0, ali nažalost nije bilo navijača. Maštao sam o punom stadionu, a moja prva sezona bila je tokom kovida i praznih tribina.
Desila vam se povreda metatarzalne kosti, o čemu ste tada razmišljali, šta vam je prolazilo kroz glavu, kao mladom čoveku?
- Dva puta sam lomio metatarzalnu kost, na levoj i desnoj nozi. Prvi put kada mi se to desilo, tada mi je teže palo. Bio sam u omladincima, bilo je to prvi put u karijeri da mi se desi teža povreda. Bili smo prvaci omladinske lige, ušli smo u Ligu šampiona, a ja sam od mogućih šest, odigrao samo dve utakmice. Svaša ti prođe kroz glavu. Onda, drugi put, prošle godine. Ali, tada sam znao da ću se vratiti još jači. Trenirao sam i trenirao, molio Boga da sve prođe kako treba.
Dobar ste prijatelj sa Veljkom Nikolićem, kako vidite njegovu situaciju i nadate li se da će se vratiti na pravi put?
- Velja je meni kao brat! Tako ga gledam. znamo se dugi niz godina. Ubeđen sam 100 odsto, da će se iz cele te situacije vratiti još jači. Znam to.
Kakav je uticaj na vas imao Dejan Stanković? Kao trener, ali i kao čovek koji je prošao Zvezdinu školu?
- Mister mi je mnogo pomogao! U svakom smislu. Debitovao sam kod njega, to nikada ne može da se zaboravi. Dao mi je šansu, učinio da ostvarim ono o čemu sam maštao i sanjao od malih nogu. Posle mog prvog derbija, kada sam bio direktan krivac za primljeni gol, Mister se kao otac i pedagog poneo prema meni. Neki trener bi me možda sklonio, više ne bi računao na mene, ali ne i Stanković. Tada mi je pomogao. Zahvalan sam mu na svemu. I činim na svakoj utakmici da mu se zahvalim za sve što je učinio za mene.
Da li vam i koliko prija poređenje sa Nemanjom Vidićem? A, upravo tako pišu italijanski mediji o vama.
- Auuuu... Uh! Daleko sam ja od toga! Iskreno. Nemanja Vidić je naš najbolji štoper svih vremena! Čovek koji je upisan zlatnim slovima u istoriju kluba kakav je Mančester junajted. Nisam merilo u bilo čemu sa Nemanjom Vidićem. Naravno, da mi prija poređenje, jer mi daje podsticaj da treniram što više, kako bih jednog dana, možda i dostigao njegove visine.
Koja je vaša najbolja partija u Zvezdinom dresu?
- Iskreno, ne bih ja da se nešto ističem... Bilo je tu dobrih partija, pre svih ona u Bragi, ili protiv Rendžersa. Da ne budem opet lažno skroman, bilo je dosta dobrih partija, kako u Evropi, tako i u prvenstvu.
Gde biste voleli da nastavite karijeru? Koja je liga po vašem ukusu?
- Ne znam! U Crvenoj zvezdi sam. Razmišljam samo o onome što nas čeka do kraja Superlige, da osvojimo duplu krunu i proslavimo titulu.
Prijaju li vam pohvale generalnog direktora Zvezdana Terzića i maštate li o reprezentaciji Srbije? Što da ne i o SP u Kataru?
- Svaka pohavala prija. To o reprezentaciji nije na meni da pričam. Treba da budem što bolji na terenu. A, šta bude, biće.
Izgledom, frizurom pre svega, ali i pokretima podsećate na Davida Luiza. Na koga se ugledate od fudbalera?
- Daleko sam od Davida Luiza. Igrao je za Arsenal, klub koji simpatišem. Od štopera dugo se ugledan na Serhija Ramosa, deluje mi kao najkompletniji igrač.
Gde volite da izlazite? I sa kim.
- Sa svojim drugarima, sa onima sa kojima sam odrastao. Iz Batajnice, sa kojima sam ceo život. Sa devojkom. I porodicom. Nemam mnogo vremena za izlaske.
Koju muziku slušate? Volite li filmove, serije...
- Slušam baš sve, najviše domaću muziku. U slobodno vreme idem sa devojkom u bioskop, a gledamo filmove i serije u kućnoj varijanti. Poslednji film koji sam gledao je "Munje"! Obožavam taj film, gledao sam ga više od 100 puta.
Čitate li knjige? Igrate li igrice?
- Čitam. Najviše knjige sa sportskom tematikom, uglavnom biografije velikih fudbalera i trenera. Poslednja, koju sam čitao je od ser Aleksa Fergusona. Igrice više i ne igram, to je bilo ranije.
Volite li da putujete? Koju zemlju biste voleo da upoznate?
- Svako voli da putuje. Igrajući fudbal upoznao sam dosta različitih kultura, obišao veliki broj zemalja. Svaka je donosila neko novo iskustvo.
I za kraj. Otkud Čupa? Imate li još koji nadimak?
- Uh! (smeh) Ne mogu da se setim ko mi je dao taj nadimak. Sigurno zbog frizure - sa osmehom na licu završio je intervju Strahinja Eraković.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
