Srbin Vladimir Ivić pokorio je Rusiju. Njegov Krasnodar posle prvog dela sezone šepuri se na prvom mestu tabela. Ispred Zenita, Spartaka, CSKA, Lokomotive, Dinama...
Vladimir Ivić, nekadašnji fudbaler Partizana, koji je trenersku karijeru gradio u Grčkoj, Izraelu i engleskom Čempionšipu, otvorio je dušu Rusima. Pričao je o svojoj fudbalskoj filozofiji, načinu rada, komunikaciji sa fudbalerima, ali i o svom srpskom narodu, životu pod NATO bombama 1999. godine, večitom derbiju, mogućnosti da postane trener Crvene zvezde...
Poznat kao čovek autonoman u svom radu, Vladimir Ivić je velika enigma za ruske novinare. Poznato je odranije da se gazda Krasnodara, Sergej Galicki često meša u posao trenera.
Krasnodar je prvi put u svojoj istoriji lider fudbalskog prvenstva Rusije. U poslednjih 11 godina, samo jednom se desilo da ekipa koja završi jesenji deo kao lider, na kraju lige ne bude šampion.
- Drago mi je što smo prvi. Sve reči zahvalnosti treba da uputim mojim igračima, pomoćnicima i navijačima. Što se tiče ove statistike, mene to nikada nije zanimalo. Sve što me drži u formi su rezultati tima. Veoma nam je važno što smo ovaj deo sezone završili kao lideri. Ovo je prvi put u istoriji kluba. Ruska liga je teška liga sa odličnim timovima, dobrim igračima i trenerima. Mi smo najmlađi klub u Premijer ligi Rusije - rekao je Vladimir Ivić za portal Čempionat.
Krasnodar je u prvom delu sezone dobio mnogo izjednačenih mečeva.
- Naravno, to je veoma važno za nas. Timu koji se bori za titulu ne može nedostajati karaktera. Mnogo pažnje posvećujem karakteru i balansu. Svi znaju da je stil Krasnodara napadački. Tim ima mnogo napadača, krilnih igrača, veznih igrača i defanzivaca. Ali moramo naći balans. I mislim da smo blizu toga. Svi želimo da pobedimo 5:0, ali to je nemoguće. Dešava se da vam je dovoljan skor 1:0. Ali ako primite dva gola, onda morate postići tri. Moramo da spojimo odličnu igru i rezultate. Možete igrati odličan fudbal, stvoriti deset šansi, imati loptu 80% vremena, ali i da izgubite. Ko će posle ovoga pamtiti da ste igrali lepo? Niko. Rezultat je najvažniji u fudbalu.
Ruski novinari su primetili da su psihologija i motivacija važni segmenti u radu Vladimira Ivića.
- Nemamo psihologa. Sve radimo sami. Treniranje se ne odnosi samo na taktiku i fiziku. Svaki dan smo zajedno, stalno komuniciramo. Na primer, imamo grupu igrača koji su došli iz akademije Krasnodar. Dakle, oni imaju veoma ispravan način razmišljanja, veoma pozitivan. Njihov mentalitet je sjajan, uvek se trude da uživaju u fudbalu, ali u isto vreme i vredno rade jer žele pobedu. Od detinjstva im je usađen ispravan karakter. Kada igrate šah ili karte, ne želite da izgubite. I ovde je isto. Što se tiče motivacije, nemam neki poseban pristup. Svi igrači su različite. Nikada ne pripremam govor, uvek improvizujem, govorim iz srca. Nisam neko ko će da čita nešto sa papira. Ponekad momcima čak i ne treba mnogo motivacije. Oni razumeju protiv koga igraju. Na primer, u utakmici sa CSKA nisam uradio ništa, jer je već sve bilo jasno. Motivacija je važna kada igramo protiv Orenburga, Sočija ili Fakela. Moja kancelarija je otvorena za momke 24 sata, sedam dana, oni to znaju.
Sledi pauza u Rusiji, prelazni rok koji će biti veoma živ. Zenit, koji dominira ligom prethodnih godina, neće se tek tako odreći titule.
- Spreman sam na sve. Naravno, svi znaju koji je klub u Rusiji najbogatiji. Ne vidim smisao da pričam o Zenitu. Moj zadatak je da Krasnodar bude uspešan, da ljudi koji su me zvali budu srećni. Prelazni rok je pred nama. Da vidimo ko će od nas bolje da radi. Planiram dva, do tri pojačanja, ali neću o imenima. žao mi je što nismo pobedili Zenit, jer kad su oni poveli 1:0, počeli su da se brane, na kraju je bilo 1:1. Svi znaju kakve igrače Zenit ima, koliko je titula osvojio u nizu – poštujem ih. I zaista respektujem kolegu Sergeja Semaka. Ali trebalo je da dobijemo taj meč.
Otkrio je Vladimir Ivić kojim evropskim timom je najviše impresioniran.
- Inter! Svi igrači Intera su jedinstvena celina, svaki sa svojom jasnom pozicijom. Igraju 5-3-2, dve-tri godine rade sa Simoneom Inzagijem, sve su bolji i bolji. Njihova taktika je zanimljiva za posmatranje i zapažanje.
Otkrio je i koliko ga je iznenadila Rusija kao zemlja.
- Veličina zemlje! Kada počnemo da putujemo, čini se da nikada nećemo stići na odredište. Nastavljamo i idemo i idemo i idemo. Ponekad naše putovanje traje 10-12 sati, jer naš aerodrom još nije otvoren. Molim se da se to uskoro desi! Svaki put kada moramo da igramo u gostima u nedelju, mi idemo u petak. Najteže putovanje bilo je u Kalinjingrad. Prvo smo putovali pet sati do Stavropolja autobusom, a zatim leteli pet sati. Predugo. Sa druge strane čistoća gradova je neverovatna. Kao i ruska kultura. Ni u jednom drugom gradu u Evropi nisam video takvu čistoću kao u ruskim gradovima. Čestitam svim stanovnicima Rusije na tome, zaista je super. Ono što takođe iznenađuje jesu saobraćajne gužve. Mada, koliko razumem, to je normalno.
Neizostavna tema bio je i gazda kluba, ruski milijarder Sergej Galicki.
- Razumem rad novinara, ljudi žele da znaju odgovor na ovo pitanje. Ali nikada neću reći o čemu Galicki i ja govorimo. To je porodična stvar i treba da ostane unutra. Razgovarali smo pre potpisivanja ugovora. Sergej Nikolajevič mi je lično objasnio stil igre kluba. I ja to volim. Igramo u formaciji 4-3-3, tačnije odigrali smo 90 odsto utakmica, ali smo bili prisiljeni i da menjamo. I da se prilagođavamo. To je njegova filozofija. Galicki je vlasnik kluba, stvorio je Krasnodar od nule i ulaže svoj novac. On ima neograničeno pravo da mi svakodnevno postavlja bilo kakva pitanja, na koja ću biti u obavezi da dam odgovore – jer radim za njega. I Galicki to zna, moje prve reči su mu bile: „Dostupan sam vam u bilo koje vreme. Ovo je deo mog posla. Često razgovaramo odvojeno o igračima, timu i protivnicima. Galicki dolazi na trening. Važno je da igrači vide da je vlasnik uz njih. Siguran sam da je Galicki sada najsrećnija osoba u Rusiji. Najmanje tri meseca biće na prvom mestu u ligi, gde nikada nije bio. I Galicki je to potpuno zaslužio. Ne znam da li je zadovoljan sa mnom ili ne. (smeh)
Ivić je osoba koja se slabo smeje i to je zapalo za oko ruskim kolegama.
- Biti ozbiljan ne znači ne biti veseo. Prija mi da budem ozbiljan tokom utakmica i srećan posle njih. To sam ja, ne pretvaram se. Navikao sam da se ponašam ovako, da radim na ovaj način. U životu sam pozitivan, volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. I da, mnogo se smejem.
Otkrio je Vladimir Ivić da mu je velika želja da poseti ruski teatar, te da konačno pročita neko od dela Fjodora Dostojevskog. Pričao je i prvi put koliko voli košarku, a posebno tenis i o svom susretu sa Novakom Đokovićem.
- Pre dve godine Đoković je postao najveći. Ono što Novak nastavlja da radi sa 36 godina je nezamislivo. I da je Britanac, Amerikanac, Španac, ipak bih rekao da je najveći. On je najbolji sportista u poslednjih 10 godina u svim sportovima. To što je iz Srbije je ponos za nas! Tenis je sport za bogate ljude. A to što je došao momak iz male zemlje i pobedio sve, pa to je neverovatno. Javnost je uvek bila protiv Đokovića, sve je bilo protiv njega, ali on ima neverovatnu mentalnu snagu. Veliki sam njegov obožavalac, kao i skoro svi Srbi. Đoković tera Srbiju da se budi u četiri ujutru kada ugra svoje mečeve, a i ja se budim zajedno sa svima ostalima. Jednom sam uspeo da komuniciram s njim, na jednom grčkom ostrvu. Novak je veoma skroman i prijatan, uvek je osetljiv na navijače i čini mnogo za Srbe, za decu. Ima ogromno srce!
Govorio je Vlada Ivić i o srpskoj fudbalskoj svetinji, večitom derbiju.
- Svaka takva utakmica je luda. Sećam se da smo igrali u gostima, a meč je prekinut u trećem minutu jer su navijači oba tima upali na teren i započeli tuču. (115. večiti derbi odigran 14. oktobra 2000. godine op.a.) Odmah smo otrčali u svlačionicu da nas ne bi tukli. Bilo je baš opasno! Naravno, uvek ću gledati i navijati za Partizan. Taj klub je deo mene od moje šeste godine.
Na pitanje ruskog novinara može li da zamisli sebe kao trenera Crvene zvezde Vladimir Ivić dao je sledeći odgovor.
- Nula šanse! To u Srbiji nije moguće. Počnimo sa činjenicom da oni sami nikada neće kontaktirati sa mnom. Oni znaju da ću odbiti, čak i ako mi daju sve što želim. U Srbiji je o tome zabranjeno i razmišljati, a ne raditi. Ali poštujem Crvenu zvezdu. Moj brat je igrao za njih (Ilija Ivić op.a.).
Prisetio se Ivić i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
- To što se desilo mojoj zemlji je velika nepravda. To nikada neću zaboraviti. Mnogo loših stvari se dogodilo u prošlosti. Bio sam deo svega. Te 1999. godine sam nekoliko meseci živeo pod bombardovanjem u Beogradu. Bio je to rat između moćnog NATO i jedne male zemlje. Ali Srbi mogu da se ponose tim periodom. Neću o politici, ali mi smo ponosni ljudi. Uveren sam da smo bili na pravoj strani istorije. Iako razumem da svako ima svoju priču, koja može da se ispriča na različite načine. Sada imam 47 godina, razumem mnoge stvari posle onoga što se desilo. Ali želim da verujem da je svet počeo da se menja na bolje. Znamo šta se sada dešava u svetu i veoma je važno u kom pravcu će se sve to odvijati u narednim godinama.
Opisao je Vladimir Ivić kako su Srbija i Crna Gora pretrpele stravično bombardovanje koje je trejalo 77 dana.
- Bilo je strašno, opasno i čudno. Bombe su letele ne samo na vojne lokacije, već i na obične zgrade i ambasade. Jednom je bombardovana kineska ambasada. Dobro se sećam jer mi je bio rođendan. Proslavio sam to u restoranu, a bomba je uletela u zgradu ambasade 500 metara dalje. To nikada ne mogu zaboraviti. Dešavalo se da je bombardovanje počelo u dva ujutru i završilo se sledećeg jutrau. A u isto vreme bilo je toliko granata da je noću izgledalo kao da je napolju dan – bilo je tako svetlo. To je ožiljak na našem srcu. Siguran sam da ako sada nađete ljude koji su o svemu tome donosili odluke i pitate ih zašto su to uradili, oni će se postideti.
Sve to je uticalo na Ivićev život.
- Život ide dalje, moraš biti jak, tražiti načine za rešavanje problema. Srbi su hrabri ljudi, mi volimo svoju zemlju. Znam da vi Rusi volite Srbiju, a mi vas volimo. Siguran sam da se mnogi Rusi koji sada žive u Srbiji osećaju kao kod kuće. To je super. Tako treba – treba graditi mostove između svih naroda, treba da postoji normalna komunikacija - zaključio je Vladimir Ivić.
Kurir sport/Championat/Priredio: A. Radonić
NE PROPUSTITE
