Najpre, o pandemiji koronavirusa.
- Izađem oko kuće i treniram. Vidite kako je velika konkurencija među nama trenerima. Dolaze mladi i moderni, a ja moram da treniram, da me ne prestignu. Radim dva puta dnevno. Nemam izbora. Fizički i mentalno moram da budem na najvišem nivou - kroz osmeh kaže čuveni Kari.
Karantin u Španiji podrazumeva da može da se izađe samo do prodavnice. I kako Pešić kaže, svi ga se pridržavaju.
- Policijski čas kod nas praktično traje sve vreme od 11. marta. Može da se ode samo do prodavnice i to je sve. Nema tu sada prostora za analize, moraju da se poštuju uputstva državnih organa. Na ulicama nema nikoga, apsolutno nikoga. Niko ne šeta, tek po nekada prođe neki auto. Velika je disciplina i ništa se ne dešava. U osam sati uveče, svi izlaze na svoje balkone i prozore. Pozdravljaju medicinske radnike i to je jedini trenutak kada vidiš da grad još uvek živi. Moja supruga Vera ide u prodavnicu, kaže mi da uopšte nema gužvi. Barselona ima dosta tih marketa, tako da ljudi imaju puno mesta za kupovinu.
Sledeće što je Pešić želeo da pomene je nedavno preminuli dugogodišnji generalni sekretar FIBA Borislav Stanković.
- Bora je bio sve u košarci. On je prvo bio trener. Trenirao je OKK Beograd u vreme kada je igrao Zoran Bojkić i bio deo čuvenog tima sa Žućkom, sa Sijom Nikolićem, Gordićem... NJega je Bora doveo iz Pirota. A on je na jednoj utakmici srpske lige ubacio 120 poena, što mislim da je i dalje rekord. Bio je tu i Branislav Rajačić Rajče. On i Bora su bili najveći prijatelji. Pošto sam u to vreme bio jedan od velikih talenata, trebalo je da idem u OKK Beograd. U međuvremenu, Bora je otišao iz OKK Beograda, za njim i Rajče koji je otišao u Partizan. A onda je on doveo mene u Partizan.
Dok je radio u Nemačkoj, Pešić i Stanković su intenzivno sarađivali.
- Svaki put kada sam ga zvao, rekao je: „Šta je Bugarine, opet imaš neku ideju”. U ta vremena mi iz Pirota smo bili Bugari. Sa Borom sam imao mnogo razgovora. Prošlog leta sam se spremao da ga posetim, ali nisam stigao. Praktično nisam ni dolazio u Beograd. Mnogo mi je žao što nisam stigao da ga vidim. Kada sam bio u Crvenoj zvezdi, stanovao sam na Banovom brdu, gde je Bora imao stan. Zvao sam da se vidim, da pijemo kafu. A on mi kaže: „Bugarine imam vremena, samo da nađemo koga ćemo da ogovaramo”.
Ističući da su on i Stanković mnogo razgovarali, Pešić je rekao:
- On je u svakom smislu bio izuzetak. O njemu svi pričaju kao čoveku koji je najviše uradio da košarka postane globalni sport. Mislim da je to tačno. Ali malo njih zna, da je Bora bio čovek koji je slušao i znao da čuje. Nikada ne treba preterivati, ali mislim da košarka u Evropi ne bi bila to što danas jeste, da Bora nije bio generalni sekretar FIBA.
Legendarni košarkaški trener evocirao je uspomene i na Sarajevo i i dane koje je proveo kao igrač i trener Bosne.
- To su bila vremena kada je postojao kontinuitet stvaranja ekipa. U Bosnu sam došao s Bošom Tanjevićem 1971. godine. Ja iz Partizana, a on iz OKK Beograda - rekao je Pešić, aktuelni trener Barselone i dodao:
- Bili smo Druga liga i odmah smo ušli u elitu, već u prvoj sezoni. Ogroman rad je bila tajna velikog uspeha Bosne. Iz godine u godinu smo podizali lestvicu. Titula državnog prvaka došla je 1978., kao i nacionalni Kup. A onda godinu dana kasnije i taj trofej prvaka Evrope. Danas je tako nešto nezamislivo. Sada, ako jedne godine ne uradiš ono što je zacrtano, sve se tumba i menja. Odmah ide nova ekipa i novi treneri.
Bila su to drugačija vremena.
- Vremena kada su uprave i treneri imali daleko više strpljenja. Kada su svi verovali da su kontinuitet i veliki rad temelj velikih rezultata. I ranije se pobeđivalo i gubilo, ali nije bilo velikih drama. Drugim rečima, bilo je to vreme kada se stvaralo.
Popularni Kari se u Sarajevu zadržao do 1987. godine.
- Imao sam veliku sreću da sam živeo u gradu koji je u to vreme bio centar Jugoslavije. I to u svim segmentima života, sportu, umetnosti, kulturi... kao dodatak na sve to došle su i Zimske olimpijske igre. Tokom svih tih godina sam doživio toliko lepih i nezaboravnih trenutaka. Nikad nisam verovao da Sarajevu može da se dogodi to što se dogodilo. Da li sam bio naivan, emotivan ili nešto treće. To ne znam. Ali i dan-danas, kada je sve to prošlo, ljudi sa kojima sam se družio, bez obzira na veru i nacionalnost, i dalje su moji veliki prijatelji. Ljudi su ti koji ga čine takvim kakav jeste.
I danas kada ode u Sarajevo ima svoje mesto gdje pije kafu, ide na ručak i provodi vreme s prijateljima.
- Nažalost, nisu svi živi. Ali, koliko god sam ja živ, živeće u mojim sećanjima - konstatuje Pešić.
Kurir sport / Sportski žurnal
NE PROPUSTITE
