Kikinđanka ima crni pojas šesti dan u džudou, a njen naredni cilj je da dođe do sedmog, iako gazi sedmu deceniju
U životu nikad ne treba odustajati, to ste sigurno bezbroj puta čuli, ali retki su ljudi koji to mogu da primene u svom životu.
Isto tako nema mnogo ljudi koji su u stanju da kada ih život najjače udari, tad ustanu i nastave, iako im se čini nemogućim. Jedna takva priča nam dolazi iz Abu Dabija, gde je Marica Anđelov el Mahamid osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu za veterane u džudou, što ne bi bilo ništa čudno da ova superžena nema 65 godina, čime je najstarija učesnica ovog takmičenja i pravi fenomen prirode.
- Ovo mi je peto Svetsko prvenstvo, osvojila sam srebro, a zlato mi je izmaklo za nijansu, ali to su male stvari koje odlučuju, a malo me je i noga bolela, i to je zajedno sve doprinelo. Svakako sam ponosna na sebe. Bez konkurencije sam, sport mi je sve dao i volim svoju zemlju. Nadam se da sam je lepo prezentovala i nema lepšeg osećaja nego kad čuješ srpsku himnu - priča za Kurir Marica iz Kikinde.
Bez obzira na to što uveliko gazi sedmu deceniju, ova žena je toliko mlada duhom da bi joj i mnoge mlađe žene zbog toga pozavidele.
- Taj moj duh me je i održao kroz život, ja sam šesti dan crnog pojasa, a planiram da dođem i do sedmog, sport me je oblikovao kroz život i očvrsnuo me i dao mi snagu, bez njega verovatno ne bih bila ovo što sam danas. Mnogi misle da sam ja ne znam kakva žena, nasilna i slično, zbog džudoa, ali ispod kimona ja sam zapravo nežna žena i samo gledam da idem napred - kaže Marica.
Marica Anđelov ima samo jednu želju.
- Želim samo sportsku penziju, jer smatram da sam je zaslužila rezultatima koje ostvarujem. Nije lako danas živeti, sve je skupo, sve košta, a moja sadašnja penzija je mala, iako sam radila 45 godina. Želim samo da živim normalno, da ne moram pod stare dane da radim najteže poslove - iskrena je Marica.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
