Finale Dejvis Kupa ili Završnog Mastersa – pitanje je sad? Da li će navijačko grotlo koje pripremaju “teniski tifozi” biti prizor koji nadahnjuje ili razočarava prave poklonike ovog sporta širom sveta, tema je koja će imati svoj značaj jedino ako uspe da poremeti čeličnu koncentraciju koju “tim Đoković” priprema za svoje deveto finale ovog turnira u karijeri.
U njihovom drugom meču u pet dana, Janik Siner će nastojati da postane prvi igrač u četiri slučaja u kojima je isti igrač ponovo igrao u finalu Završnog Mastersa koji bi pobedio Novaka (Davidenko 2008, Federer 2015, Zverev 2018), a znajući u kakvu mašinu za trijumfe se naš as pretvara u finalima to će zaista biti ogroman izazov za njega i svakog uz njega. Zanimljivo je da do njihovog četvrtog meča u utorak Novak i Janik nisu nikada igrali na tvdoj podlozi ni na otvorenom ni u dvorani, pa je iskustvo iz Torina na neki način i “novo upoznavanje” za moguće najveće rivale za mesto broj 1 u narednoj sezoni.
Siner je jedini nepobeđeni učesnik turnira u Torinu, uz sjajne rezultate ove sezone (61 pobeda – 14 poraza) a naročito u dvoranama (17-1) i protiv igrača iz top 10 selekcije (12-5). Uz 4 osvojene ATP titule ove sezone – on je treći na listi po broju ostvarenih pobeda (posle Medvedeva sa 66 i Alkaraza sa 65). Dvadesetdvogodišnjak sa dalekog severa Italije će nastojati da postane najmlađi finalista koji bi osvojio turnir posle Cicipasa (21) u 2019. On je lider turnira po broju asova (45), procentu osvojenih gemova na svoj servis (97%, 56 od 58) i spašenih brejk-lopti (80%, 8 od 10) – ali i po konverziji brejk poena (40% - 10 od 25) među igračima koji su se plasirali u polufinale.
Sa druge strane, Novak će danas imati za cilj da konačno pretekne Federera po rekordnom broju osvjojenih Završnih Mastersa u istoriji (obojica sada na cifri od 6). Prošlogodišnjom pobedom u Torinu je postao najstariji igrač u istoriji kome je to pošlo “za reketom”, pa bi ove godine podigao lestvicu za još jednu – a da je jedini igrač koji je u tri različite decenije stizao do velikog srebrnog trofeja (2008, 2010-11, 2014-15, 2022). Današnjim devetim učešćem u finalu je izjednačen sa Lendlom – dok zaostaje jedino za Federerom (10), a osvajanjem sedme titule u 2023 bi postao najuspešniji teniser sezone. U ovoj godini je od 7 finala izgubio samo jedno (Vimbldon) a u karijeri je 97 puta trijumfovao u završnom meču – uz 40 poraza. Svojom 98 ATP titulom Novak bi se približio liderima Federeru na drugom mestu (103) i Konorsu (109), sa realnim šansama da već u 2024 i u ovom segmentu pretekne Švajcarca. Kategorija u kojoj ga je davno skinuo sa prvog mesta, broj nedelja na prvom mestu, nam kaže da je u 2023. od ukupnih neverovatnih 400 nedelja do sada prikupio 27, dok će se pamtiti era njegove apsolutne dominacije u periodu od 7.jula 2014. do 6.novembra 2016 – kada je dodao čak 122 nedelje na vrhu ATP liste. Novak je ponosan vlasnik rekordnog niza od 43 uzastopnih pobeda na ATP turneji (2010 – 2011), 31 pobeda na ATP Mastersima (43 - tokom 2011) i 30 pobeda na Grend Slemovima (2015-2016). Rekordnih 8 puta najbolji igrač sezone i lider po broju pobeda nad protivnicima iz top 10 selekcije (256), Novak je u 16 od 17 godina završavao godinu među najboljih 5 igrača sveta – sa izuzetkom 2017. kada je bio 12. (povreda, višemesečno odsustvo sa turneje) i jedan od svega tri igrača koji su istovremeno bili vlasnici sva 4 Grend Slema (uz Lejvera i Badža).
Uporedna statistka glavnih elemenata igre kod obojice finalista nam otkriva zanimljivu ravnotežu parametara: Siner je bolji po broju asova (45, Novak 38), Novak u procentu realizacije prvog servisa (65%, Siner 61%); Siner je osvojio više poena na prvi servis (83%, Novak 77%) ali je Novak bio uspešniji na drugom (57%, Siner 55). Janik je osvojio čak 97% gemova na svoj servis (Novak 90% - 53 od 59) i bio bolji u segmentu spašenih brejk-lopti (80%, Novak 57% - 8 od 14), dok je Novak bio bolji po procentu osvojenih poena na prvi servis protivnika (25%, Siner 24%) i najbolji na turniru po osvojenim poenima na njihov drugi servis (57%, Siner 52%). Srbin i Italijan su izjednačeni u procentu osvojenih gemova na riternu (18% - 10 od 56) dok je Siner bolji u konverziji brejk lopti (40% - 10 od 25, a Novak 38% - 10 od 26).
Dodatna statistika koju nam pruža “Tennis Data Innovation Insights” takođe je dosta izbalansirana: Novak je uspešniji teniser kada napada (26.6%, Siner 23.6%), Siner u konverzijama (72.5%, Novak 69.3%) i “ukradenim” poenima (37%, Novak 35.8%). Naš šampion je bolji po kvalitetu servisa (8.8, Siner 8.6) i riterna (7.9, Siner 7.5), Siner po kvalitetu forhenda (8.9, Novak 8.8) dok su izjednačeni po kvalitetu bekhenda (8.3). U njihovom prvom meču, Siner je osvojio većinu poena sa osnovne linije i bio bolji u kvalitetu udaraca – 9.3 naspram 9.0 na forhendu i 8.5 prema 8.1 na bekhendu. Zanimljivo je da je u 3 dosadašnja meča pre Torina Siner ozbiljno zapretio Novaku samo 2022 na Vimbldonu (vodio 2-0 u setovima) dok je ostale mečeve izgubio bez osvojenog seta. Ako u njihovom petom meču Italijan bude bolji – organizator će mu ispisati ček od fantastičnih $4,8 miliona dolara, dok bi Novaku sledovalo $4.4 miliona “zelembaća”; u slučaju poraza, Siner bi poneo kući $2.6 miliona, a Novak $2.2 i još poneki dolar pride. Nije lose za igrače od kojih je domaćin tek u 2018. godini osvojio svoje prve ATP poene, a gost – prošle godine osvojio turnir a da se za njega kvalifikovao sa dalekog sedmog mesta (prvi puta da nije bio među top 3 nosioca) – posle nemilih događaja u Australiji i zabrane igranja u Severnoj Americi, prethodno osvojivši rekordnih 4 Završnih Mastersa u nizu (2012 – 2015).
Iako mnogi kažu da statistika otkriva sve osim najvažnijeg – u ovom slučaju to nije tačno, a pre svega zato što je važan deo iste u njihovim međusobnim susretima (dueli na hardu, u dvorani) kreiran po prvi put upravo ovde, u Torinu. Pod uslovom da su obojica dovoljno odmorni i fizički potpuno zdravi za današnji nastup – imaće sasvim dovoljno atributa na koje bi mogli da se oslone u isticanju svoje kandidature za osvajanje prvog, odnosno sedmog trofeja na Završnom Mastersu. Siner je pokazao da se sa pravom može smatrati za jednog od najvećih favorita za boravak u samom čelu ATP karavana i sledeće godine, Novak da su godine zaista samo broj, naročito posle kosmičkog nastupa protiv Alkaraza juče u kome niko nije verovao čemu prisustvuje i šta je on u stanju da učini na najbržoj podlozi na kojoj je (možda čak I u istoriji) igran tenis. Italijan će uz sebe imati ogromnu podršku publike i javnosti, što svakako može da postane I balast, a to Novak odlično zna, i verovatno će nastojati da agresivnim otvaranjem stavi dodatni pritisak na protivnika – koji je pokazao neverovatnu zrelost, sabranost, smirenost i upornost (spasivši one krucijalne brejk – lopte u 3. setu protiv Runea, na primer) tokom celog turnira – što mu daje nade da će time i danas uspeti da poremeti takav Novakov plan i natera ga da krene “alternativnim putevima” do pobede. Italijan će svakako nastojati da održi sjajan nivo u segmentu osvojenih gemova na svoj servis – ali ono što je Novak juče prikazao protiv Alkaraza na riternu, gde je potpuno pročitao jednog od najboljih server na turneji i doveo ga do izbezumljenja postavljanjem “zida” sa druge strane mreže sigurno nije pružilo miran san stručnom tandemu Kejhil – Vanoci, koji će tragati za rešenjem kako da spreče Novaka da u za njega idealnim kraćim razmenama (od 4 do 6 prebacivanja) stekne važnu bodovnu I psihološku prednost nad njihovim pulenom.
U polufinalu protiv drugog igrača sveta Novak je pokazao da su mečevi iz grupne faze ove godine za njega u smislu kvaliteta igre bili samo uvodni (možda i zbog virusa koji je i dalje prisutan kod njega – još od Mastersa u Parizu), da bi juče – po svojim rečima – “odigrao jedan od najboljih mečeva sezone” – a neki bi dodali i “najboljih mečeva protiv direktnog konkurenta za prvo mesto” u karijeri. Razmontirati 16 godina mlađeg Alkaraza sa 6-3 6-2 u momentu kada možda niko iz sveta sporta ne bi to “potpisao” čak i da im život od toga zavisi je izjava velike moći i spremnosti da se i u ovakvim uslovima “hiper-tenisa” uloga Novaka Đokovića održi kao neprikosnovena. Novak je – što ne reći – “Novak”, simbol za izvrsnost - bilo da se u smislu konstrukcije igre radi o prvom ili drugom servisu, riternu, dužim ili kraćim razmenama, rešavanju neizvesnih situacija u dinamičnim razmenama iz terena i na mreži, volejima i drajv-volejima, tranziciji iz ofanzive u defanzivu (i obrnuto), istrčavanju u nameri da se pokrije ceo teren, atleticizmu, brzini, snazi i preciznosti svih udaraca, agresivnosti i strateškom strpljenju da se izdrže razmene ili periodi u igri u kojima protivnik nadire – da bi se onda posmatrao pad njegovog tonusa i koncentracije posle neuspelih nastojanja da se meč prelomi ili prekine niz osvojenih poena i gemova. Tu vrstu strateške dubine osim Novaka Đokovića nema niko na turneji (osim povremeno Medvedeva - i Alkaraz u finalu Vimbldona), ali bi mogao da je već sledeće sezone – primereno svom stilu i fizičkim mogućnostima - osvoji i Janik Siner, za šta bi veliki test ili uvertira mogao biti upravo predstojeći meč sa najboljim svih vremena.
Iz “dubokog kopa” koji je “tim Đoković” načinio između grupne faze i polufinala u Torinu – Novak je izašao u “šampionskom modu” – stamen, sveprisutan, snažan, brz i nenadmašno lucidan – i demonstrirao moć nepobedivosti na najbolji način u jučerašnjem meču za pamćenje. Nastaviti na isti način protiv Sinera (i njegovog odličnog stručnog tima) u današnjem velikom finalu će možda biti lako, možda periodično teško ili teže (i zbog faktora nepomirljive publike) – ali će predstavljati jedini put za našeg asa do trijumfalnog završetka sezone. Dominantan oslonac na prvom – ali i drugom servisu (prvi gemovi protiv Alkaraza, na primer), “ubijanje protivnika u pojam” efikasnim riternom (ako treba, možda i malo manje agresivnom sa veće razdaljine od osnovne linije – jer Siner raspolaže širokim spektrom varijacija na servisu), pametnom agresivnošću od starta (uz gradaciju intenziteta u prvim gemovima – da bi se “osetili” loptica i teren), istrajnošću I atleticizmom u (dužim) razmenama – ali i lucidnim pristupom konstrukciji poena koja bi vodila ka što češčim promenama pravaca i uglova i otvarala mogućnost za viner iz terena ili na mreži (uz neminovne greške protivnika sa osnovne linije) mogao bi biti primarni Novakvo plan za pobedu. U slučaju da Janik bude odlično otvorio meč, lako osvajao servis gemove i pretio Novaku uspešnom agresivnom igrom u kraćim – ili strpljivom igrom sa snažnim dubokim udarcima u dužim razmenama – Đokoviću će biti važno ostati u setu ili do prvog malog pada Sinera u poznim gemovima i prilike za brejk – ili izboriti taj-brejk, a onda u njemu demonstrirati šampionski stav i nametnuti pritisak protivniku koji bi doveo do pada nivoa igre u odnosu na prethodni deo meča i pogrešnih odluka i grešaka.
Osvajanje prvog seta i uspešan početak drugog – u kome bi se ili nastavilo sa istim stilom igre – ili podigli brzina i intenzitet uz još veće samopouzdanje stečeno rezultatskom prednošću i razrađenom mehanikom – mogli bi da budu presudni za preostali tok meča u Novakovom slučaju. Ako bi Siner bio bolji na kraju prvog seta – tu bi možda odlučile nijanse, jer je malo verovatno da Novak ne bi izvršio neke korekcije na svojoj igri tokom njega i izvukao pouke za drugi deo meča, pa bi onda Novak tražio rupe u Sinerovoj koncepciji – koje bi do sredine tog seta trebao da realizuje i približi se rezultatskom poravnanju. U drugom setu bi ključ uspeha za obojicu mogao biti – visok nivo koncentracije da se ispuni ono što je zacrtano, bilo da se radilo o agresivnom, defanzivnom ili tranzicionom pristupu igri – jer se juče jasno moglo videti koliko je “suicidalan” bio Alkarazov stihijski pristup agresivnog nasrtanja – do samouništenja. Čak i ako obojica budu dovoljo fizički otporni na sve izazove koje će jedan drugom kreirati tokom meča i prikažu vrhunski nivo svojih različitih koncepcija i stilova igre – u drugom ili čak trećem setu – Novakovo izuzetno iskustvo će biti faktor prevage u ovakvom epskom trileru. Iako Sineru treba odati sve počasti na impresivnoj smirenosti, fokusu, prepoznavanju važnosti trenutaka i različitih faza mečeva i zrelom postavljanju svoje glave i igre u tim momentima – veličina mogućeg uspeha bi mogla da se ipak “sruči” na njega upravo u tom smislu – dovevši do mnogo brže i ubedljivije Đokovićeve pobede nego što čitanje ovih redova sugeriše.
Uz dužno poštovanje, takođe treba najaviti i sjajno finale konkurencije u dublu, u kome će ishod meča između branećih šampiona Rama i Salisburija i petih nosilaca Granjolersa i Zebalosa odlučiti možda i o tome ko će završiti sezonu na mestu broj 1. U slučaju pobede “latinskog dubla”, trenutni vodeći par Dodig – Krajček će morati da se zadovolji drugim mestom ATP liste parova, ali sve prognoze nagoveštavaju veoma neizvestan meč – jer su oba para u finale ušli bez poraza – i to drugu godinu uzastopce. Možda se Granjolers i Zebaljos trenutno nalaze u većem usponu forme – izgubivši samo jedan set u njihovom prvom meču na turniru (a osvojivši preostalih 8), ali su Ram i Salisburi prvi tim od 1994. I legendarnih “Vudija” (Vudford I Vudbridž) koji se treći put uzastopce plasirao na Završni Masters – pa je iskustvo faktor koga ne treba zaobići u pripremi za posmatranje ovog meča.
Najbolji profesionalni teniseri sveta vam šalju pozdrave iz Torina na kraju još jedne fantastične, ali i iznurujuće teniske sezone uz poziv da budete uz njih tokom ovog sjajnog sportskog popodneva!
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
