SLAĐANA MILOŠEVIĆ OTVORILA DUŠU ZA KURIR: Razapeta sam jer sam prijavila nasilje!

Aleksandra Slađana Milošević poslednjih nedelja vrlo je zastupljena u medijima. Nažalost, razlog za to nisu muzika ili književnost, kojima se decenijama bavi, već nasilje koje je pretrpela od bivšeg partnera Igora S.

U intervjuu za Kurir Stars rok zvezda osvrće se na tu, ali i druge aktuelne teme.

Da li ste mogli da zamislite da će proleće 2020. izgledati ovako i da će koronavirus paralisati svet?

- Iznenadiće vas odgovor, ali da, moglo se očekivati da će se planeta konačno suprotstaviti ljudskoj sebičnosti i samovolji. Još 1997. godine kroz moj CD "Harmony" pokušala sam da skrenem pažnju na disbalans koji čovek uzrokuje svojim delovanjem, kvareći planetarni ekvilibrijum. Izgleda da većina ipak nije shvatila pandemijsku opomenu. Njihova reakcija je strah za sopstveni opstanak, ali ne i svest o počinjenoj grešci, niti namera da se ona ispravi. Zato će se opomena ponoviti u drugoj formi. Tradicionalna pravila većine do danas očuvanih primitivnih zajednica nalažu život usklađen s procesima prirode. Prirodu je čovek oduvek tumačio kao domen žene.

U svom autorsko-enciklopedijskom delu "Civilizacija i žena - Muška žena", posebno pažnju sam posvetila toj tematici. Tako se sudbina današnje, zlostavljane žene lako može povezati s panteističkim mišljenjem, gde je priroda sam bog. Priroda, kao ekvivalent boga, ne sme se skrnaviti. Od nje se uzima neophodno za opstanak, a homeostaza živog i neživog sveta ne sme se remetiti. Čovek svojom bahatošću "siluje Zemlju". Međutim, on ne može pobeći od zakonitosti mišljenja i ponašanja uslovljenih prirodom. Čovekovo postojanje je predeterminisano organskom zavisnošću od prirode i saglasjem sa apstraktnim delanjem duha koji je prožima.

Jeste li imali strah zbog ove situacije?

- Ne, bolje rečeno, još ne. Dugo se bavim ljudskim postojanjem kojim vladaju smisao i svrha i pišem o tome. Među ljudima je prisutan strah od same bolesti, ali tu su i apokaliptički strahovi. Bolest i njen uzrok i dalje su misterija. Bolest se adaptira i time šalje poruku da je treba ozbiljno shvatiti. Neću iznositi svoju teoriju, ali ću ukratko reći da nije gotovo i da se treba veoma potruditi oko svog opstanka i budućnosti.

Šta mislite o obradi pesme "Za milion godina"?

- Razumem želju da se ova pesma ponovi, jer je njen uspeh istorijski. Međutim, ne vidim čemu popravljati nešto što nije pokvareno. Originalna pesma integriše harizmu i energiju najznačajnijih umetnika našeg vremena, koji su uglavnom i dalje aktivni.

Tim pre je čudno razmišljanje autora muzike i odluka o rimejku, o čemu nikoga od originalnih izvođača nije obavestio. Poseban problem je to što je pesma inspirisana borbom protiv gladi u Africi, namenjena tome i s tim ciljem predstavljena globalnoj javnosti. Čemu menjati svrhu i reciklirati bilo koju aid pesmu, ignorišući njeno značenje. Lakše je napisati novu pesmu. Sve to liči na srpski oportunizam - videli smo kako je nešto dobro prošlo i bez ikakvog moralnog suda, hajde da od toga dalje profitiramo! Ne smeta mi nova interpretacija pevača, već ružna navika da ne poštujemo jedni druge.

Nedavno ste doživeli nasilje od emotivnog partnera. Mislite li da je vaša odluka da o tome javno govorite barem malo doprinela da se žene u Srbiji osnaže?

- Ispravka, nisam odlučila da o tome javno govorim, već sam na to bila primorana. Naime, iz potpuno neobjašnjivih razloga u javnost su procurili iskazi moje, oštećene, kao i okrivljene strane. To se ne sme događati u uređenoj državi i tome se mora stati na put. Ako ne možete izneti istinu, bez učešća tabloidne javnosti, onda organi reda i sudovi nemaju nikakvu svrhu. Hajde da ih zatvorimo i da moć predamo u ruke tabloida, kako bi se maliciozni naslađivali. Nikada ne bih potražila pomoć od organa reda da sam znala da ću biti grešnički razapeta.

Bolje bi bilo istrpeti svaku bol. Drugi deo odgovora se nadovezuje - svaka žena koja je pratila ovaj incident dobro će razmisliti da li da prihvati preporuku o prijavljivanju bračnog nasilnika. Ako ćemo ženama savetovati i tvrditi da će im država i sistem pomoći, onda nemojmo od njih praviti dvostruke žrtve. Smatram ovo klasičnim proganjanjem i linčom javnosti, nikakvom pomoći. Nažalost, ima žena koje u svakom javnom pisanju vide oblik reklame. Trudila sam se da u proteklom periodu naglasim koliko su prava žena ugrožena, a one same zapostavljane, i to ću činiti i dalje, jer nisam uzalud pisala knjigu o ženskim sudbinama na 1.732 stranice. Važno je da, i ako trpimo nepravdu, nikada sebi ne dozvolimo gubitak samopouzdanja, vere i želje da svoj status popravimo i stanemo na sopstvene noge.

Da li ste više imali sreće u ljubavi ili ste više patili?

- Biće da za ljubav treba naći pogodnije vreme i okolnosti. Moj život je onaj pionirskih žena kojima se ništa ne daje, već same preuzimaju poziciju moći. Žena koje žive u potpunoj ravnopravnosti i time izazivaju neodobravanje, čak i gnev sredine i samih muškaraca, koji nikako ne prihvataju da uloge mogu biti sasvim obrnute.

Smatrate li da je usud velikih umetnika da nemaju sreće u ljubavi?

- Nije pravilo. Partneri umetnika zaista moraju sebe dosta žrtvovati jer je život umetnika prvenstveno posvećen stvaranju. No, i umetnici su sopstvene emotivne žrtve.

Šta biste, da imate priliku, savetovali Slađanu Milošević sa 20 godina?

- Da živi isti ovakav život, bez kompromisa, povijanja pred nevoljama, da se ničijoj volji ne povinuje, da zauvek prati iskonski nagon za slobodom, ali bih znala i načine da joj se put olakša.

Vaši fanovi često govore da ste bili mnogo ispred vremena, da ste bili neshvaćeni. Da li ste nekad sebe tako doživljavali?

- Nemojmo, molim, menjati istoriju. To ne kažu fanovi, to je poznata činjenica koja je potrošila čitav moj život. Moji "fanovi" su decenijama bili i ostali - čitava jugoslovenska javnost koja je burno reagovala, a iz poslednjeg primera vidimo da i dalje isto reaguje na drastične promene koje sam uvela, ne samo u umetnost i scenski izraz već i kroz slobodu misli, reči, izražavanja, ponašanja. Smeta mi kada tu činjenicu modifikujete. Nije lako biti sam protiv čitavog sistema, izdržati u toj ulozi četiri i po decenije, a da se takvi principi i pozicije minimizuju.

Kakvi su vaši planovi?

- Izdaću konačno knjigu prozne poezije koja prikazuje moj estetsko-filozofski pristup ljubavi i bolu, mada ne nedostaju ni veoma duboke i kompleksne emocije. Otići ću u inostranstvo čim završim pripreme za snimanje mog novog EP, sa pet novih kompozicija za internacionalno tržište. Treba još povezati i neke privatne, emotivne konce. Teški zadaci!

Senidah je izuzetna, veoma mi se dopada

Senidah vam je posvetila pesmu "Slađana". Da li vam se sviđa i šta mislite o muzičkom pravcu trep?

- Stihove je pisao Benjamin Krnetić, misteriozni autor koji je izjavio da je pesmu napisao inspirisan mnome. Čak se na kraju pesme pominju i moji najbliži saradnici i prijatelji, bend Du Du A.

Po rečima nekih, tekst ima i elemente drugog značenja od koga "trap" (srp. trep), što je mesto za drogu, vuče naziv. Senidah?! Kakva je to žena! Izuzetna iznutra i spolja. Veoma mi se dopada. Jedina originalna pojava ove faze muzike. Volim trep muziku.

Kurir.rs/Ivan Ercegovčević/Foto: Aleksandar Crnogarac