SVE SE SMRAČILO, JABLANOVI SE NADVILI NAD RAKOM Vetar je duvao na Tominoj sahrani a kad je spušten, SVE JE STALO! Jeziva SIMBOLIKA

Boris Maćešić, glumac kome je specijalnost da uskače u tuđe uloge, ali i autor brojnih hitova, pre svega, narodne muzike, bio je veoma blizak sa legendarnim Tomom Zdravkovićem.

To, uostalom, jasno dokumentuje slika sa sahrane barda narodne muzike, koja se ponovo proširila društvenim mrežama ovih dana, povodom 30 godina od njegove smrti.

Uz Marinka Rokvića, Boru Drljaču, Borisava Zorića Ličanina i druge Tomine kolege i prijatelje, kovčeg je nosio upravo Maćešić.

Godinama, još od "Kluba narodnjaka" na Sajmu, bio sam blizak sa Tomom - priča Boris.

- Bili smo kućni prijatelji. Mene je zvao Dado, a moju majku Sofiju, s kojom je radio pesme, Babaroga. On je čovek koji je imao veliku dušu.

Putovanja sa Tomom su, veli Boris, bila fantastična.

Postao je posesivan, ljutio se kad odem negde. Kad mu je mnogo teško bilo, na VMA, kad je rak metastazirao i kad je imao svega četrdesetak kilograma, molio me je da budem prvi kod sanduka kad umre. Tako je i bilo.

Boris Podseća da je Toma živeo na Banovom brdu. - Viđao sam njegovu ženu Gocu, sina Sašu... On je, međutim, najviše vremena provodio u "Šumatovcu" i u "Klubu narodnjaka".

Osvrnuo se Maćešić, bez pitanja, na aktuelni film o Tomi Zdravkoviću, koji beleži rekordnu gledanost.

- Mnoge stvari su tu izmišljene i dodavane, kao što se radi u svakom filmu. Kad je bila godišnjica smrti, gledam kako ljudi, pored spomenika, uvažavaju neko njihovo, kao, poznanstvo sa Tomom. Ja nikoga od tih koji su, navodno, bili drugovi sa njim, nisam znao. Meni je njegov pokojni brat Novica govorio "Borise, pričaj sa Bjelogrlićem i ostalima, da im kažeš koliko si se sa Tomom družio". Šta da kažem posle svih glupsti koje oni prezentuju? Svi su uzdignute glave Toma, Toma, veliki prijatelji... Znaš šta znači biti prijatelj? Biti kućni prijatelj. To njegovo sedenje, spavanje kod nas u malom jednosobnom stanu, pored šporeta... Moja majka mu je u "smederevcu" pekla paprike i semenke od bundeve. To je bio Toma koji nikad nije verovao da će da umre.

Apostrofira Boris, kao i mnogi drugi, naklonost pokojnog boema prema ženama.

- Bio je strašno zaljubljen u njih. Sve žene ovoga sveta je voleo. Kad ustane ujutru, pogleda s kojom je bio, dođe kod mene i pita me "Dado, koja je ona budala pored mene?"

Toma je, ističe Maćešić, kao južnjak morao da probije barikadu grada Beograda. - Bio je uspešan. Koga je On voleo, tog je stvarno voleo. Koga nije voleo, izbegavao je. Najviše je voleo pesmu i kafanu.

Čuvena je priča da je tokom sahrane Tome Zdravkovića fijukao vetar, lomio granje i da se sve odjednom smirilo, čim je ispraćaj završen.

- Kad smo izlazili iz kapele, strašan vetar je počeo. Neki su komentarisali da je to kao kovitlac koji se igrao sa njegovim životom. Kao slika kad iz njegove duše izlaze sve one pesme, ona dobrota. To se isto nekoliko puta dogodilo kod nekih drugih ljudi. Kad taj vetar isprati nekoga, to je neko verovanje u koje i ja verujem.

Ispratila ga oluja i Tiho noći

Od Tome Zdravkovića na Centralnom groblju u Beogradu, u redu 2. oktobra 1991. godine, oprostilo se nekoliko hiljada zanemelih građana, kolega pevača i kompozitora, glumaca, režisera, novinara...

Sahranu je pratilo strašno nevreme. U trenutku kada je kovčeg stavljen u auto i kada je povorka iz kapele krenula ka Tominom poslednjem počivalištu, počela je strahovita oluja, toliko jaka da je iz korena iščupala jednu brezu, koja je pala i preprečila put ka grobu. Kada je kovčeg spuštan u raku, nakon oproštajnog govora Zorana Kalezića, dunuo je vetar orkanske jačine, naglo se smračilo i jablanovi u blizini su počeli da se povijaju nad rakom, a kanonada kestenova je počela da dobuje po kovčegu, stvarajući čudnu, uznemirujuću muziku. Kada je spušten, sve je stalo. Toma je ispraćen uz pesmu "Tiho noći".

kurir.rs/novosti

Bonus video: