KISIĆ TEPAVČEVIĆ ZA KURIR O USLOVIMA U KOJIMA MALIŠANI BORAVE U DOMOVIMA: Deca su naš prioritet, lično ću obići svaku ustanovu!

Uslovi u kojima žive deca i mladi u ustanovama socijalne zaštite su u skladu sa standardima. Međutim, uvek može i mora biti bolje. Zato ću lično otići u svaku ovu ustanovu. Redovno obilazimo ustanove socijalne zaštite kako bismo se uverili da je kvalitet života korisnika, ali i uslovi rada zaposlenih na zadovoljavajućem nivou.

U dosadašnjim posetama sam se uverila da korisnici imaju punu pažnju zaposlenih i da borave u adekvatnim uslovima. Takva situacija je i u Dnevnom boravku pri Centru za invalide u Kruševcu, gde sam bila pre nekoliko dana. Neću stati dok se ne uverim da se i u ostalim ustanovama poštuju standardi. Deca su prioritet i to mora biti svakom jasno!

Ovo u razgovoru za Kurir ističe Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povodom izveštaja "Zaboravljena deca Srbije", u kojem su nevladine organizacije iznele alarmantne podatke o uslovima u kojima deca i mladi sa smetnjama u razvoju borave u domovima širom Srbije.

Koliko štićenika, dece i mladih sa smetnjama u razvoju, trenutno boravi u ustanovama?

- Moram pre svega da istaknem da je Izveštaj nevladine organizacije nastao kao rezultat sporazuma o monitoringu između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i te organizacije od 28. oktobra 2019. godine. Predstavnici ministarstva bili su sa predstavnicima Inicijative u poseti, i tom prilikom realizovano je osam jednodnevnih poseta, a prilikom i nakon poseta nije prijavljena nikakva nepravilnost. Naglašavam da se radi o izveštaju čiji podaci datiraju iz 2019. Ovakva vrsta eksternih poseta, bilo da je u pitanju nevladina organizacija, poseta Zaštitnika građana i drugih, uvek su dobrodošle i prihvaćene su od strane Ministarstva, zato što imaju za cilj da ukažu na postojeće nepravilnosti, a sve u cilju da se poveća kvalitet rada u sistemu socijalne zaštite. Moramo da istaknemo da je uočeno i potvrđeno da je postojalo veliko finansijsko, infrastrukturno ulaganje u sistem socijalne zaštite, a da je jedan od zahteva ove organizacije da se prestane sa ulaganjem i da se sredstva ulože u jačanje sistema lokalne zajednice radi integrisanja dece u socijalne sredine, ako je moguće u okviru biološke, ako nije onda u hraniteljske porodice.

Koliko dece mlađe od tri godine se nalazi u domskom smeštaju?

- Zakon o socijalnoj zaštiti ne predviđa smeštaj dece u ustanove, ukoliko su deca do tri godine starosti osim u izuzetnim prilikama, a to se radi uz potpis ministra ukoliko su se iscrpele sve druge mogućnosti - smeštaj u biološku i hraniteljsku porodicu. Ovakvih izuzetaka je bilo 20-ak slučajeva godišnje. Od kada sam na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nisam potpisala nijednu takvu saglasnost. U toku prethodnih pet godina broj korisnika usluga domskog smeštaja praktično je prepolovljen.

Šta se konkretno može uraditi kako bi se poboljšala situacija u ustanovama u kojima borave deca sa smetnjom u razvoju?

- Ministarstvo kontinuirano radi na unapređenju usluga socijalne zaštite, infrastrukturnih i smeštajnih kapaciteta, kao i povećanju broja zaposlenih u tim ustanovama. To su konkretni rezultati. Radimo dalje, strateški cilj razvoja socijalne zaštite u Srbiji u narednom periodu jeste i deinstitucionalizacija, što podrazumeva vraćanje korisnika u njihovo prirodno okruženje, a što bi pratio i još bolji razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici, koja je u proceduri, će intenzivirati proces razvoja ovih usluga, unaprediti njihovu dostupnost i obezbediti nastavak tog procesa.

U izveštaju se navodi da 79 odsto dece i odraslih ostaje u institucijama duže od 10 godina. Dominantan uzrok napuštanja institucije je smrt. Da li je ovo tačno i šta se konkretno može uraditi da oni što manje vremena provedu u ustanovama?

- Godišnji izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu o radu ustanova socijalne zaštite za 2019. godinu je konstatovao da je od 2015. do 2019. smanjen broj dece na smeštaju za oko 50 odsto zbog prevashodnog korišćenja usluge porodičnog smeštaja - hraniteljstva, i zbog izlaska iz sistema socijalne zaštite po profesionalnom osposobljavanju.

Da li je u nekim domovima utvrđeno posebno loše stanje i da li će direktori nekih ustanova snositi odgovornost za to i biti smenjeni?

- Inspekcija socijalne zaštite ovog ministarstva je redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrdila da su standardi na propisanom nivou. Kao što sam već rekla, obići ću sve ustanove i ukoliko se utvrdi da je bilo propusta biće sankcionisani svi odgovorni za to. Podsećam da je veliki broj zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite veoma posvećen svom poslu, a to su dokazali i tokom pandemije Kovid 19. Takođe, biće formiran poseban stručni tim koji će obići sve ustanove i utvrditi činjenično stanje. Svima nam je zajednički cilj - povećanje kvaliteta života osoba sa mentalnim invaliditetom. Žao mi je što pojedinci pokušavaju ovo pitanje da upotrebe u političke svrhe. Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nema ni moralno niti bilo koje drugo pravo da se bavi decom, budući da je vršio porodično nasilje u sopstvenoj porodici. Porodično nasilje koje je izvršio zabeleženo je u institucijama ove zemlje. Njegovi navodi uopšte nisu na dobrobit dece, a umesto takvog pristupa svi treba da se fokusiraju na to da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, kao i da deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na kvalitetan život, podsticajno odrastanje, okruženi roditeljskom ljubavlju i pažnjom, a ukoliko to nije moguće onda kod ljudi koji mogu da im pruže ljubav i negu.

Koji su dalji koraci Ministarstva u rešavanju ovog problema?

- Već smo istakli da je dogovoreno formiranje posebnog tima za obilazak ustanova, što je jedna od aktivnosti. Na nivou ovog tima definisaće se i druge aktivnosti od značaja za ovu korisničku grupu. Ministarstvo nastavlja da radi na unapređenju zakonodavnog okvira, intenziviranju procesa deinstitucionalizacije, kadrovskom jačanju i unapređenju kompetencija zaposlenih, na čemu se u kontinuitetu radi. Upravo imamo za cilj postepeno smanjivanje prijema dece u ove ustanove, a povećanja smeštaja dece u hraniteljske porodice. Svi zajedno moramo da radimo na jačanju svesti o značaju postojanja i rada hraniteljskih porodica dece sa poremećajima u razvoju. Samo jedno takvo, podsticajno okruženje može da pruži toplinu i ljubav za maksimalni razvoj i ispoljavanje svih sposobnosti te dece, koja su itekako sposobna da razviju svoje kapacitete kada se nađu u prirodnim sredinama. U toku prošle godine broj dece sa smetnjama u razvoju koji je smešten u specijalizovane hraniteljske porodice bio je veći nego svih prethodnih godina.

Kurir.rs/Ružica Kantar