AKADEMIK VLADIMIR KANJUH: Nevakcinisani 30 puta ugroženiji od vakcinisanih, NOVI TALAS nam vrlo brzo preti!

Vladimir Kanjuh (92), kardiovaskularni patolog svetskog ugleda i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), upozorava da nam vrlo brzo preti novi talas pandemije koronavirusa ukoliko ne poraste broj vakcinisanih građana.

U naučnom radu "15 pitanja i 15 odgovora o borbi čovečanstva protiv kovida 19 i budućih opasnijih virusnih pandemija", koji je upravo završio, a čije delove Kurir ekskluzivno objavljuje, Kanjuh navodi da je delta soj korone - trenutno najdominantniji širom sveta - daleko zarazniji od britanskog, odnosno da je za zarazu potrebnije daleko manje "klica" virusa nego ranije. Kao primer navodi Sidnej, gde su se ljudi zaražavali za nekoliko sekundi, prolazeći jedni pored drugih u zatvorenim tržnim centrima.

Opasne mutacije

- Delta soj je već više puta mutirao, ali su naročito značajne dve mutacije, koje se odnose na S protein šiljka virusa i verovatno zbog toga brže ulazi u ćelije čoveka. Za 40-60 odsto je zarazniji od britanskog soja, koji je dominirao Evropom i Srbijom tokom marta i aprila 2021. U Sidneju je bilo dovoljno samo 5-10 sekundi da se zaraze ljudi koji su prolazili jedan pored drugog u zatvorenom tržnom centru. Potrebno je 200 "klica", a ne 500 (kao kod drugih sojeva) za zarazu. Pokazuje drugačije simptome - dominantna je glavobolja, malaksalost, bol u grlu i curenje nosa (kao prehlada, kijavica), a nema gubitka osećaja za miris i ukus; češće napada mlađu populaciju; otporniji je na toplotu; otporan je na lečenje koktelom monoklonskim antitelima - naveo je Kanjuh u radu.

Besmislene teorije zavera

On apeluje na građane da se vakcinišu, jer je to, kako kaže, moralna obaveza.

- Brzo širenje delta soja, zapostavljanje i nedovoljno kontrolisanje epidemioloških mera i najznačajnije - ako se ne poveća broj vakcinisanih, preti nam, kad zahladni, nov talas kovida 19! Svako ko je nevakcinisan ima 30 puta veći rizik da dobije kovid 19. Što je veće i duže širenje virusa kod nevakcinisanih - virus češće mutira i stvara nove sojeve, na koje možda postojeće vakcine neće delovati. Plan država G7 je da se do 2022. godine vakciniše populacija celog sveta - navodi akademik.

Kanjuh se osvrnuo i na teorije zavera, odnosno na tvrdnje da je virus pušten iz laboratorije. Kako naglašava, fantazija je da su u laboratoriji stvoreni istovremeno i virus i vakcine.

- Većina naučnika smatra da je nastao spontanom evolucijom, tj. da nije napravljen u laboratoriji. Argumenti u prilog tome su: ubrzo posle početka epidemije kovida 19 Kinezi su sekvencirali ceo genom virusa i obznanili ga celom svetu; mutirani molekularni mehanizam kojim virus ulazi u ćeliju nije napravljen u laboratoriji, jer postoji i kod slepih miševa i pangolina - navodi Kanjuh. Dodaje da je čovek počeo da "imitira Boga", da upravlja i ubrzava evoluciju, pa se tako, tehnički, virus može napraviti u laboratoriji, ali to verovatno nije slučaj s koronavirusom.

Pokazali smo čojstvo i junaštvo

On u svom radu odgovara i na pitanje šta ako se sutra pojavi neki virus koji je zarazniji od morbila i ubitačniji od ebole. Iskustvo sa ovom pandemijom, smatra Kanjuh, može i te kako biti od koristi.

- Moraju se pronaći lekovi protiv virusa kao što postoje antibiotici protiv bakterija. Vakcine su, naravno, dragocene, ali na njih treba čekati nekad godinama da se naprave bezbedne i delotvorne. Treba postići globalnu svetsku solidarnost, saosećanja, empatiju, velikodušnost za pomoć slabijima i siromašnima. Bogate zemlje i pojedinci moraju pomoći siromašnima. Kloniti se mržnje i optuživanja drugih zemalja, etničkih i verskih manjina. Boriti se za naučnu istinu, a ignorisati teorije zavere. Primeniti čuvenu rečenicu Marka Miljanova o junaštvu i čojstvu i na kovid 19. Junaštvo su pokazali zdravstveni radnici, a čojstvo građani, koji su se držali epidemioloških mera, vakcinisali su se i time čuvali druge od sebe - navodi akademik.

On predlaže šta treba raditi ubuduće.

- U praktičnoj budućoj borbi koristiti iskustva iz sadašnje pandemije kovida 19. Imati unapred pripremljene relevantne krizne štabove. Osposobiti za borbu zdravstvenu službu: kadrovski, institucionalno i prostorno, snabdeti je unapred odgovarajućim aparatima, vakcinama i lekovima. Treba imati sopstvenu proizvodnju vakcina, lekova, relevantnih aparata itd. Treba odmah stvoriti specijalne bolnice za opasne virusne zaraze. Takođe, specijalne obdukcione sale i odgovarajuću opremu za obducente i njihove saradnike kako bi nesmetano mogle da se vrše preko potrebne obdukcije. Odmah početi sa favorizovanjem relevantnih medicinskih i bioloških specijalnosti: preventivna medicina, virusologija, infektivne bolesti, molekularna biologija, genetika, patologija, mikrobiologija. Takođe, posebno organizovati udruženja, institucije i laboratorije farmaceutske industrije i bazične nauke za istraživanje lekova i vakcina protiv virusa. Nije problem države: borba protiv kovida 19 ili održavanje privrede, već i jedno i drugo, jer kovid 19 slabi privredu, a slaba privreda otežava borbu protiv kovida 19. Imati unapred plan za reorganizaciju privrede i njen nagli prelaz na uslove privređivanja u uslovima pandemije - zaključuje Kanjuh.

U pomenutom radu Kanjuhu su saradnici bili Nebojša Antonijević, Snežana Kanjuh i Momir Pušac.

Čovečanstvo neka se zamisli

Potrebno više novca za nauku

Čovečanstvo, smatra Kanjuh, treba i da razmisli da li je pravedno i celishodno da daje milione evra fudbalerima, golferima, košarkašima, pevačima... a za Nobelovu nagradu za nauku je dalo 2020. samo 10 miliona švedskih kruna (oko 1.145.000 američkih dolara). Pri tome, kaže on, dobijeni novac treba da se još i podeli ako je nagradu dobio tim.

Sa obdukcije

Pluća uvećana i teža

Kanjuh je u svom radu objavio i fotografiju pluća sa obdukcije osobe zaražene kovidom.

- Plućna krila su uvećana i teža. Težina pluća na obdukciji je 840 grama za muškarce i 639 grama za žene. Kod kovida 19 prosečna težina pluća je 1,988 grama. Kod jednog 85-godišnjaka, muškarca, bila je čak 3.420 g, tj. četiri puta teža od normalnog proseka - stoji u opisu fotografije.

(Boban Karović)