- Omikron je za samo jedan dan učetvorostručio broj novozaraženih u Škotskoj, a sada se pojavljuje i njegova podvarijanta - stelt, nevidljivi omikron, koji je nevidljiv za PCR testiranje i zabrinjava naučnike da li će biti još zarazniji od prve varijante, ali još nije detektovan u Evropi. Nemoguće je da se omikron ne pojavi u Srbiji, ako već nije stigao, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.
Crno nam se piše?
- Ne verujem da će biti opasniji u smislu da će izazivati teže kliničke slike jer je patogenetski put Sars-Cov-2 i tok bolesti u bilo kojoj mutacionoj formi već poznat. I ne verujem da će tu biti nekih drastičnih izmena. Ali brine me koliko su efikasne dosadašnje terapije i vakcine jer većina vakcina se vezuje za posebna epitopska mesta na spajk proteinu. A deo mutacija je upravo jako blizu tih mesta i niko sa sigurnošću ne može tvrditi da efikasnost vakcina neće biti manja, što brine SZO i zapadnoevropske zemlje.
I to da vakcine tek ne rade protiv omikrona dodatno ide naruku protivnicima vakcinacije, kao i priče da ćemo morati da se vakcinišemo na svakih četiri do šest meseci. I jesmo li propali?
- Podsećam vas na avgust i septembar, kada smo prvi ulazili u naš četvrti talas, i s velikim brojem zaraženih suočili smo se s činjenicom da efikasnost vakcina nije stoprocentna i vrlo brzo uveli treću dozu. A čitava Zapadna Evropa je imala mnogo više poverenja u trajanje imuniteta nakon uglavnom RNA vakcina, ali i "astra zeneka" i "džonson i džonson", pa su, sada se vidi, zakasnili s buster dozom. Ne zaboravite da je i za vakcine koje se primaju u detinjstvu potrebno nekoliko buster doza. A vakcine, koliko god više ili manje bile efikasne, svakako su jedini način da se zaštitimo u najvećoj mogućoj meri. I 70% da štiti je bolje nego da ne štiti uopšte. Svaki moj pacijent i poznanik koji je primio vakcinu, a potom se zarazio, rekao mi je: "Bogu hvala što sam se vakcinisao, to me je spaslo." Nikoga nisam čuo: "Prevarili ste me, ipak sam se zarazio." I nemamo u bolnici pacijenta koji je primio tri doze RNA vakcine ili "sputnjika", kao i dve doze "sinofarma", a treću neke druge, dok vrlo, vrlo retko imamo nekoga ko je primio tri doze "sinofarma". Znači da to svakako deluje. Ti ljudi su možda zaraženi, ali nisu dospeli do bolnica, a svakako ih nema na spisku umrlih. E, sad realno mislim da će to smanjiti poverenje u vakcinaciju. Ali ljudi moraju da znaju da sve drugo mnogo više košta.
Kako?
- Dugi kovid i postkovid znaju da budu vrlo teški. U velikom boju nam se javljaju pacijenti koji zahtevaju plućnu i kardiovaskularnu rehabilitaciju i koji imaju teške posledice kovida. Njihov snimak pluća gotovo da se ne razlikuje od snimka kad su bili u najakutnijoj fazi kovida. To su fibroze koje prekrivaju cela pluća i sprečavaju normalnu razmenu gasova, odnosno disanje. S kovidom se nije šaliti.
UMIRU STARIJI
Imate li i dalje mladih pacijenta?
- Uglavnom su nam stariji pacijenti i teško je zaključiti da li umiru zbog kovida ili su tome doprinele neke druge njihove bolesti. Svakako bi bili živi još neki period da se nisu zarazili koronom. Nema toliko mladih. Oni su se u velikom procentu zaražavali u septembru i oktobru.
Korona brojke padaju, ali kad nas očekuje peti talas?
- Ne očekujem da ćemo usred zime pasti na brojeve koje smo imali u aprilu, maju i junu.
Hoće li rasti? Ide Nova godina, zimovanja...
- To smo već imali prošle godine. Neposredno pred pojavu druge grbe trećeg talasa imali smo oko 1.500 novozaraženih, kao što je sada, pa smo uzleteli na 4.500, dok smo u martu imali 8.000 hospitalizovanih. Imaćemo sličan scenario, ali s mnogo manjim brojem.
Zbog vakcinisanih?
- I zato i zbog skoro preležanog virusa, ako nas nekim svojim svojstvima ne iznenadi omikron. Pretpostavljam da će ovo potrajati do ranog proleća ukoliko ne bude nekog velikog odstupanja, pa da ćemo ući u mirniji period u kom možemo gledati šta nam je činiti za sledeću jesen. Mislim da će u aprilu, kao i prošle godine krenuti da pada ka dvocifrenim brojevima.
Nova godina - nove mere?
- Nije to realno i mislim da korona više nije dominantna tema u društvu, što se i videlo poslednjih nedelja. Brojke su nam manje, a i teško je ubediti ljude na nove mere.
SUPERVAKCINA
Verujete li u supervakcinu?
- Prošlo je dosta vremena i pretpostavljam da velikim kompanijama, kada su ušle u tehnologiju i ceo proces zaokružile, ne treba mnogo vremena da naprave "varijantu" na zadatu temu. Pa i vakcina protiv gripa je iz više sojeva. A da li je to budućnost vakcinacije, to ne mogu da znam.
NA IVICI SNAGE
Kako vaši ljudi već skoro pune dve godine rade u kovidu?
- Zaista su preumorni i sve ovo predugo traje. Osim fizičke iscrpljenosti, a godišnje odmore jedva da počeli da koriste, ovo je i preveliko psihološko opterećenje za one koji rade u jedinicama intenzivne nege i koji se suočavaju s velikim brojem smrtnih slučajeva. To je veliki emotivni udar na uglavnom mlade ljude i na ivici su snage.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
