Branimir Nestorović, profesor na Medicinskom fakultetu u penziji i bivši načelnik službe pulmologije i alergologije Univerzitetske dečje klinike,otvorio je dušu u novoj emisiji Kurir televizije Realna priča.
Mnogi misle da njegovo detinjstvo nije bilo toliko burno i da je bio poprilično mirno dete, međutim Nestorović je otkrio kakvo je dete zapravo bio.
- Ja sam bio nemoguć, stalno sam bio razbijene glave i ja sam bio razbijene glave. Dobijao sam batine neviđene i zahvalan sam na tome, jer bi verovatno poginuo da me nisu tukli toliko. To su bila drugačija vremena, recimo ja sam bio šef jedne te bande do pruge, a jedan drugi dečko je bio šef te druge od pruge i mi smo se regularno tukli oko teritorije.
Ta se priča tragično završila jer se šef te suprotne bande Aca udavio jedno leto na Savi. Onda nam više nije ni bilo zanimljivo da osvajamo tu teritoriju jer nemaš skim da ratuješ. To ti je tako u životu sve nešto kao hoćeš, a onda posle kad to dobiješ nije ti više interesantno - kaže Nestorović.
Istakao je kako njegovi roditelji nisu podnosili njegovo ponašanje i na to je ispričao jednu anegdotu iz detinjstva.
- Nisu podnosili moje ponašanje. Iza moje kuće prolazila je ta industrijska pruga, tu je prolazio jedan voz koji je sa Save vukao tu neku građu. To je bila ona spora parnjača i mi smo se kao mali kešali i tako vozali do Save koja je bila 3 kilometra odatle. Ja sam se jedan dan tako kešao na voz i kako sam bio mali opiknem i padnem između dva vagona.
Ništa mi nije bilo, mada moja pokojna majka koja je prostirala veš kada je to videla ona se onesvestila. Ja se tako vraćam besan što moram peške, i vidim svoju majku dole na podu kako joj kaplje onaj njen veš. Kako sam uzviknuo njeno ime tako sam popio takvu šamarčinu iz nesvesti - ispričao je Nestorović.
Nestorović otkriva da su ga konstantno tukli roditelji i kakav je odnos imao sa ocem.
- Što se tiče toga dal su me tukli, majka i baka su me stalno tukle. Mada jednom su čak i na smenu. Zapali smo neku zgradu kao mali i zbog toga su me majka i baka tukli na smenu, tada sam im rekao: " Vi mene ne možete da bijete toliko koliko ja mogu da izdržim", a one bi samo na to sele i počele da plaču. Moj otac me nikad recimo nije udario, ali su njegove metode bile spartanske.
Bio je to 6. razred osnovne, i ja kažem neću više da učim školu. Otac nije reagovao samo je rekao dobro. Mada to nije bilo dobro jer svaki put kad nije reagovao nešto se spremalo. I tada je rekao: "Aj obuci se" i krenemo mi na kraj Obrenovca i tu je bila kovačko-potkivačka radnja "Bude Potića". Tu su tad bili konji, nije tad bilo automobila.
Buda on onako ogroman, dlakav, go do pojasa potkiva tako konja. Pored njega vatra seva, šegrt tamo potkiva, i stvarno jezivo izgleda. Dolazi tako moj otac kod Bude i kaže:" Evo doveo sam mog sina neće da uči školu i sad kreće da radi kod tebe", na to sam odmah odgovorio kako želim da je učim. Ono što je zanimljivo je da bi on to stvarno uradio, imao je težak život i uvek mi je govorio tu jednu poznatu rečenicu:
"Ja imam sto obaveza, a ti samo jednu, da učiš školu, ako ti tu jednu ne vršiš nema potrebe više da te finansiram, mislim ja ću da te hranim ali ništa više od toga", i moram da priznam da je to bila jedn asurova lekcija. On nije bio kao ovi sad moderni roditelji koji konstantno viču: " Stani, ubiću te" , koliko njih na to reaguje. To je trenutni problem sa decom, jer ne shvataju roditelje ozbiljno, a i roditelji prete bezveze jer reči treba da imaju težinu - rekao je Nestorović.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
