DR JOVICA MILOVANOVIĆ ZA KURIR: Peti talas od polovine januara! Zeleni sertifikat ili brzi test za proslave na otvorenom!

Već od polovine januara verovatno će početi novi, peti talas koronavirusa i osetićemo prisustvo omikrona, čije će značajnije širenje kroz populaciju krenuti posle novogodišnjih i božićnih okupljana. I zato molimo da kovid propusnice važe i za koncerte i proslave na trgovima, kao i da se pridržavamo svih epidemioloških mera, kaže u intervjuu za Kurir otorinolaringolog prof. dr Jovica Milovanović, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) i načelnik odeljenja 2 intenzivne nege na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju UKCS.

Koncerti na otvorenom su listom zakazani, iako nisu odobreni jer je bez posebne dozvole kriznog štaba zabranjeno okupljanje više od 500 ljudi.

Nažalost, da, ali bar da se ispoštuje - ili zeleni sertifikat ili brzi antigenski test, kako bismo na neki način bili zaštićeni. Bir fest je tako funkcionisao i sve je bilo u redu, što ne bi moglo i sada?

Na sve to, vakcinacija je totalno stala.

Još nije došla do 60 odsto punoletnih, uvođenje kovid propusnice malo ju je povećalo, ali je opet zastoj. A zemlje s kojima volimo da se poredimo, Austrija i Nemačka, potpuno su zaustavile kretanje nevakcinisanih, mogu samo do prehrambene prodavnice i apoteke.

Vi biste tako i kod nas?

Ne znam možemo li da budemo toliko strogi, ali bismo svakako morali nešto da uradimo. Makar da za zdravstvene radnike i zaposlene u državnoj upravi bude obavezna vakcinacija.

Koliki udar petog talasa očekujete?

U četvrtom talasu su nam bili teži pacijenti nego u svim prethodnim, ležali su duže u bolnicama. Težinu talasa merimo po tome koliko nam pacijenata završava u intenzivnoj nezi, na respiratoru, koliko su dugo u bolnici i koliko moramo da sprovodimo terapiju nad njima. Još se ni u svetu nema toliko iskustva s omikronom. Za sada znamo da se mnogo lakše širi nego svaki prethodni soj, ali još ne znamo kakva mu je klinička slika jer ga nema svuda rasprostranjenog, a posebno ne kod nas.

Kakva je situacija u kovid bolnici Batajnica, koja pripada UKCS?

Trenutno je smirivanje i imamo popunjene tri intenzivne nege, u kojima je juče bilo 45 pacijenta. A u piku četvrtog talasa, pre mesec dana, imali smo punih šest intenzivnih nega, s 120-130 pacijenata, što je jako teško ispratiti kadrom. U poluintenzivnoj nezi juče smo imali 308 pacijenata, što je ukupno 358 pacijenata, dok je kapacitet bolnice 930 postelja. Radujemo se što će za Novu godinu i Božić većina lekara biti s porodicom, ali u Batajnici i dalje ostaje 250 doktora i 400 sestara.

Ipak se mnogi vraćaju redovnom poslu?

Svaka intenzivna nega vuče nam pet anesteziologa. A pet anesteziologa znači pet zatvorenih operacionih sala. Time što smo zatvorili tri intenzivne nege i radimo samo na tri, oslobodili smo 15 anesteziologa. A to je dnevno 15 operacionih sala. U svakoj od njih urade se tri do četiri operacije, što je s pet anesteziologa 50 operacija dnevno. Na mesečnom nivou to je 1.500 operacija, što su ozbiljni brojevi.

Koliko je operacija, a time i života izgubljeno tokom pandemije?

Trudimo se da sve karcinome, povrede i hitna stanja operišemo. Kod nas na klinici, kad su u pitanju karcinomi grkljana (larinksa), kojima se i ja bavim, prijem u bolnicu zakazujemo za sedam do deset dana, što nije dug period. Ali smo mnoge operacije koje smatramo elektivnom hirurgijom, koja nije hitna, kao što su devijacija nosne pregrade, polipoza nosa, krajnici kod dece, zaustavili smo kako bismo imali resurse za operacije tumora. I sve druge klinike se organizuju na isti način. Neke imaju veći procenat pacijenata s karcinomima, pa je čekanje duže nego kod nas, kao što je možda slučaj na opštoj, abdominalnoj hirurgiji, gde su i operacije duže, pa se tokom dana uradi jedna ili dve, dok kod nas budu tri ili četiri.

NAJVIŠE TRPE ONI S ALERGIJOM

Koji su pacijenti vaše klinike koji su najviše pretrpeli?

Najviše trpe pacijenti koj ne dišu na nos i imaju hronične tegobe, koje nisu hitne. Imali smo veliku populaciju pacijenata s alergijskim rinitisom, čija je prevalenca blizu 20 odsto. Drugim rečima, svaki peti odrastao čovek ima alergijski rinitis, ne diše dobro na nos u doba kada dođe do cvetanja polena, korova, ambrozije. I ti pacijenti su nam nekada bili brojni u ambulantama, a sad mnogo manje dolaze - u strahu da se ne zaraze.

Imate li više pacijenata sa zapuštenim rakom?

Da, više od 50% pacijenata s karcinomima dolazi nam u T3 i T4 stadijumu bolesti, uznapredovalom - ili je tumor toliko veliki da mora radikalna operacija ili vrlo često imaju metastaze na vratu. I zato molimo pacijente da promuklost ne povezuju s nekim banalnim događajima, kao što su "proletos sam popio ladno pivo", "na slavi sam pevao", a ona traje šest do devet meseci. To su samo izgovori.

Rak grkljana pokazuje se tim bezazlenim simptomom?

Promuklost duža od 15 dana simptom je koji pacijenti ignorišu, a ne bi smeli. Kada bi došli na vreme, većina operacija bi mogla da se uradi ili laserom kroz usta ili otvorenom tehnikom kroz vrat, ne bi morali da imaju tzv. dugme, rupu, odnosno traheostomu na vratu.

Ti pacijenti ostaju bez glasa?

Ako izvadimo ceo grkljan, sprovodimo fonijatrijsku rehabilitaciju, učimo ih kako da progutanim vazduhom govore iz jednjaka.

Za koliko nauče da pričaju?

To je vrlo individualno, ne zavisi čak ni od stepena obrazovanja. Neki ljudi nauče da govore i da se sporazumevaju perfektno, a neki nikada.

POVRATAK U BUDUĆNOST

Imali ste nedavno i vrlo uspešan kongres?

Bili smo domaćini Evropskog kongresa fonijatara. Iako je pandemija, čak je 70 kolega iz Evrope i sveta došlo. Evropsko udruženje fonijatara osnovano je 1971. u Beogradu i jubilarni rođendan smo proslavili na mestu osnivanja i nazvali smo ga "Povratak u budućnost".

Kurir.rs/J. S. Spasić