Razlike u broju učenika u osnovnim školama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže da je disparitet u broju učenika, posebno u osnovnim školama, sada ogroman, a da se tim problemom niko ozbiljno ne bavi. Imali smo neke osnovne škole u Beogradu koje su ugašene, jer su upisivale mali broj učenika.
"Imamo danas škole koje su krcate, imaju u odeljenju 30 i više đaka, a na drugoj strani samo 300 do 400 metara dalje škole koje moraju da traže odobrenje da upišu u odeljenju 15 učenika", navela je Janković za Euronews Srbija.
Škole se bore za đake
Razlozi su brojni, ali jedan od faktora je i biranje "škola na glasu". Nekada su roditelji isključivo upisivali decu u najbližu školu i vadili se logikom da je "najbolja škola, najbliža škola”, ali to pravilo odavno više ne važi. Sve češće se dešava da decu svako jutro voze i po 10 do 15 kilometara od kuće. Ima primera da porodica živi na periferiji, a decu vode u školu u centru grada, jer, na primer, tu rade.
NE PROPUSTITE
Sve to je dovelo do ogromnog dispariteta te su neke škole u gradovima prenatrpane, dok su druge poluprazne. Ranije su roditelji morali da upisuju decu u škole kojima teritorijalno pripadaju. Međutim, sve se promenilo kada je roditeljima zakonski dozvoljeno da upisuju decu u škole koje žele.
Do dizbalansa u broju učenika u školama u gradovima došlo je, kako navodi, zakonskim promenama posle 2000. godine gde je definisano da deca mogu da se upišu u bilo koju školu na teritoriju grada, a ne kao do tada isključivo u one kojima teritorijalno pripada.
"Ranije su škole mogle da naprave plan, planiraju broj odeljenja, a sada se bore za učenike. Međutim, naše škole se ne bore kvalitetom, već se bore povlađivanjem đacima, roditeljima. Pitanje je da li su škole u "krugu dvojke" na glasu zato što su bolje opremljene ili su na glasu zato što imaju kvalitetne učitelje, nastavnike... Sve te izvikane škole su iste kao i one druge, samo što roditelji vođeni modom žele da im deca idu u te škole. Posle promene zakona napravio se ne samo dizbalans, već nejasan sistem upisa. Sve se svodi samo na želju i volju”, navela je Janković.
Sve više "patuljastih škola"
Smatra da tim problemom mora neko ozbiljno da se pozabavi, da u gradovima može da se napravi preraspodela i tako ublaži dizbalans. I tu se javlja drugi važan faktor koji je doveo do dispariteta u broju učenika u školama je demografija. Negativan prirodni priraštaj, ali i migracije stanovništva iz sela u gradove doveli su do toga da danas seoske osnovne škole imaju po desetak učenika, dok pojedine u gradskim sredinama imaju i do 2.000 đaka.
Zbog toga se opravdano postavlja pitanje šta je seoskim školama koje nestaju? Kako u njima održati nastavu kada je broj učenika svake godine sve manji?
"Imamo veliki broj takozvanih malih škola sa manje od 50 učenika. Tako da u Srbiji imate 60 odsto škola u koje ukupno ide 5 odsto učenika, a imate i škole sa ogromnim brojem učenika u urbanism sredinama, pre svega misilim na Beograd, Novi Sad i Niš, gde imate u 5 odsto škola 20 odsto učenika", navela je Dragica Pavlović Babić sa Filološkog fakulteta.
NE PROPUSTITE
Koliko je situacija dramatična u malim, ruralnim sredinama najbolje oslikavaju statistički podaci gde je u period od 2002. do 2020. godine za 18 odsto smanjen broj đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što znači da smo izgubili svakog petog učenika.
Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u Srbiji je 1995. godine bilo 1,114 miliona učenika osnovnih i srednjih škola, 2008. godine taj broj je pao na 936.000, da bi 2021. godine imali 850.000 đaka.
“Patuljastih škola” sve je više, posebno u seoskim sredinama. Često se postavlja pitanje opravdanosti njihovog postojanja, ekonomske isplativosti. Međutim, svi su svesni da čim se ugasi škola gasi se i selo, te dok ima i jednog učenika škola mora da opstane.
Marina Jovanović, učiteljica OŠ "Đura Jakšić" u Svircu seća se da je ta škola ranije bila puna đaka, a da sada broji tek 11 učenika.
"Ranije je broj učenika u ovom odeljenju bio čak i trostruko veći, međutim iz godine u godinu se broj učenika sve više smanjuje, tako da smo mi danas došli do svega 11 učenika u sva četiri razreda", kaže ona.
Demografski trendovi utiču na nastavnike
I za jedne i za druge - problem je organizacija nastave, a demografski trendovi ne utiču samo na đake, već i na nastavni kadar koji je u nekim sredinama nedovoljan, a u drugim - suvišan.
"Kada se broj dece smanjuje i kada dođe do organizacije nastave u kombinaciji ili u nepodeljenoj školi, naravno da je rad u takvim uslovima znatno teži. U kombinaciji se radi sa po dva razreda, u nepodeljenoj školi sa po 4 razreda u isto vreme, što je za nastavnika dodatno opterećenje. S druge strane, kako se broj učenika smanjuje, tako se i potreba za nastavnim kadrom smanjuje. Tako da svake godine imamo pojavu tehnoloških viškova", kaže učiteljica Jovanović.
S obzirom na to da se negativni demografski trendovi teško mogu zaustaviti, bar u skorijoj budućnosti, stručnjaci se zalažu za reformu obrazovnog sistema.
"Pogotovu u tim sredinama, koje su siromašne, gde imamo mali broj učenika, gde su nastavnici demotivisani da idu da rade - tamo je posebno važno da nam kvalitet obrazovanja bude bolji, da dostupnost škola bude bolja, da se gradi mreža lokalnih puteva, da se učenici stipendiraju", navela je Babić.
NE PROPUSTITE
Na zahteve sindikata da se u prenatrpanim školama grupe smanje sa 30 na 20 učenika u odeljenju i da se napravi bolja preraspodela iz Ministarstva prosvete stigao im je odgovor da bi to moglo da se uradi samo u 20 do 30 odsto škola u smislu infrastrukture, ljudskih resursa.
"Mi smo predlagali da se smanji broj učenika u odeljenjima, a iz Ministarstva prosvete prošle godine stigao je Pravilnik, bez saglasnosti sindikata, da može i u višim razredima osnovne škole da se formiraju kombinovana odeljenja. Mi smo pokušali da kroz Kolektivni ugovor damo neke benefite za nastavnike koji rade u dve, tri i više škola da dobijaju 10 odsto na platu. Zatim, da 10 odsto na platu dobijaju i ljudi koji rade u seoskim školam iznad 800 metara nadmorske visine”, kaže za Euronews Srbija Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovnja Srbije.
Napominje i da razvoj pojedinih naselja, dolazak investitora i otvaranje proizvodnih pogona nije pratilo otvaranje škola.
Kvalitet obrazovanja je, kako pokazuju brojna nacionalna i međunarodna testiranja, ispod zadovoljavajućeg nivoa. Svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz drugih evropskih zemalja kaskaju više od jedne školske godine, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja iz 2018 godine.
(Kurir.rs/Euronews Srbija)
NE PROPUSTITE
