Svega 0,7 odsto populacije Srbije ima četvrtu dozu, treća je primljena još lane, polovina stanovništva nema nijednu, a poslednji talas smo ispratili još minule zime, te je pitanje imamo li uopšte imuniteta na koronavirus, da nas bar zaštiti od nekih težih oblika bolesti. Korona pride u omikron podvarijanti BA.5, koja je uveliko među nama, probija sve imunitete, pa i onaj stečen već jednim zaražavanjem istim tim BA.5. Ipak, nije sve tako crno i, iako tako ne izgleda, u sebi nosimo neki imunitet.
Dr sci. med Zoran Bekić, direktor Doma zdravlja "Savski venac", izneo je za Kurir da je 37.500 građana primilo četvrtu dozu, što je svega 0,7 odsto stanovništva, a da je, kako je ovaj sedmi talas počeo da se diže, za četri dana prošle sedmice dato skoro 5.000 doza, od kojih 3.800 četvrtih. Međutim, u januaru 2021. dnevno je davano i po 80.000 doza.
- Kod najvećeg broja onih koji su primili prvu i drugu dozu vakcine do sredine prošle godine, a što je bilo skoro 50% populacije, imunitet se suštinski izgubio. Od avgusta 2021. uvedena je treća doza, ali i kod onih koji su je primili oslabio je imunitet, koji kod korone traje tri do šest meseci. Značajan broj ljudi imao je koronu u januaru i februaru ove godine, čime su stekli prirodni imunitet, ali zna se da je imunitet slabiji kod inficiranih nego vakcinisanih - rekao je za Kurir dr Bekić.
Međutim, imunolog prof. dr Dušan Popadić s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, na kom je prodekan za redovnu nastavu, objašnjava za Kurir da ipak imamo neki imunitet.
- Imunitet traje mnogo duže od nekoliko meseci, ali ovde je reč o proboju imuniteta, jer je virusa mnogo u populaciji. Taj proboj se dešava kako kod koga i u zavisnosti od toga kako se ko ponaša. A ako bismo uzeli da merimo antitela ili određujemo ćelijski odgovor, mogli bismo vrlo lako i lepo da izmerimo koliki je taj imunitet. Ali to i dalje ne znači da možemo da se ponašamo neoprezno. Iznenađuju me ljudi koji se još nisu prilagodili tome da treba da se štite i nose maske - kaže za Kurir prof. Popadić i objašnjava šta je to ćelijski imunitet:
- Postoje ćelije koje su oblikovale receptore kako da prepoznaju trodimenzionalnu strukturu virusa. Neke od tih ćelija žive jako dugo, reč je o decenijama, i takve ćelije štite od ponovnog kontakta sa virusom. Ako su to T limfociti, onda mogu da zaštite od razbolevanja, a ako su posebne vrste B limfocita, mogu da zaštite i od zaražavanja. A snaga stečenog imuniteta se ocenjuje u odnosu na pretnju s kojom se sreće. Ako je previše virusa, i snaga tog imuniteta je slabija.
I MARAMA KAO ZAŠTITA
Prof. Popadić podseća i da su na snazi preporuke za mere lične zaštite, ali na našu konstataciju da maske nisu obavezne i da nema sankcija, naglašava:
- Ali zar mora sve da se sankcioniše da bi moglo da se sprovodi?! Svaka maska je bolja od nikakve, pa i maramu kad bi neko stavio, bilo bi bolje. Jer ovde dolazimo do količine virusa koji neko udahne. Jedan deo jednačine su količina i tip virusa, a druga strana jednačine su imunitet i ponašanje, odnosno mere lične zaštite - naglašava prof. Popadić.
Srbija zvanično ima oko 6.000 novozaraženih na dan, ali prof. Popadić ističe da je realno tri do četiri puta više inficiranih dnevno. A to je, kada se pomnoži, oko 20.000, pa i više. Znači li to da BA.5 probija svaki imunitet i da ćemo se bukvalno svi prokužiti?
- Ne probija bukvalno sve, da je tako, onda bismo svi bili bolesni. Mnogi su bili u kontaktu s omikronom, kada se pojavio krajem decembra i početkom januara. Sada nemamo naivnu populaciju jer su svi bili u kontaktu sa virusom, a ipak se i deo populacije vakcinisao. I ko prima treću ili četvrtu dozu osvežava svoj imunitet - navodi prof. Popadić.
Ali ima li svrhe pelcovati se u piku talasa, kada je praktično virus brži od vakcine, kojoj treba vremena da stvori imunitet.
- Jeste potrebno vreme da se stvori imunitet. Da bi se stvorio imunitet, najmanje treba 10 dana, a osoba je potpuno zaštićena šest do osam nedelja posle imunizacije. I ljudi bi i sada trebalo da se vakcinišu, pa i četvrtom dozom, koja je posebno preporučena za ugrožene kategorije, starije od 65 godina, osobe s hroničnim bolestima, imunokompromitovane osobe, ali i zdravstvene radnike - objašnjava prof. Popadić.
DOZE U POPULACIJI
- skoro 60% punoletne primilo dve doze
- 32,7% prilimo treću
- 0,7% primilo četvrtu
J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
