DR ŠEKLER ZA KURIR ODGOVORIO NA PITANJE KOJE SVE ZANIMA: Evo šta će biti sa KORONOM, sve zavisi od ove 2 STVARI!

Još na početku pandemije sam rekao da vakcina neće biti izlaz iz korone, već da će kombinacija imunizacije i prokužavanja dovesti do toga da će korona ostati kao peta varijanta koronavirusa, pored one četiri koje već postoje, i o njoj ćemo uskoro pričati kao o gripu, jer će ostati u populaciji i naučićemo da živimo s njom, kaže u intervjuu za Kurir virusolog dr sc. vet. med. Milanko Šekler iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo.

Svakodnevno beležimo između šest i sedam hiljada novozaraženih. Kakva je zapravo realna slika i šta nas čeka u septembru?

- Broj novozaraženih je realno nekoliko puta veći. Verovatno se radi o 15.000 ili 20.000 zaraženih na dnevnom nivou. Već nekoliko nedelja je ta brojka između šest i sedam hiljada, a razlog tome je što se veliki broj građana testira brzim testovima.

Ne idu svi na PCR, koji je dosta osetljivija metoda. Brzi testovi su, kao što i samo ime kaže, brza metoda, ali manje sigurna u tom smislu da neko može da bude negativan, a da je zapravo pozitivan. Imaju tu osobinu da treba da ima dosta virusa u uzorku da bi sam test pokazao pozitivan rezultat na prisustvo virusa, dok kod PCR može biti jako malo virusa i beležiće pozitivan rezultat.

Kakve su onda prognoze za septembar, da li je pik sedmog talasa bio ili će tek biti?

- Ne verujem, jer je sedmi talas odavno počeo i u dobrom delu evropskih zemalja taj broj je znatno opao i nekoliko puta. Pikovi su već zabeleženi i brojke padaju, ali moram da naglasim da je u tim zemljama mnogo veći procenat vakcinisanih. Kod nas su brojevi stigle do nekih 7.000, ali ta konstanta traje duže vreme.

Svakako će na broj novozaraženih uticati polazak dece u školu, neki će se i ponovo inficirati, i oni koji su vakcinisani i oni koji su imali lakšu kliničku sliku, ali ako misle da su zaštićeni time što su pregurali virus - varaju se.

Trenutno imamo prisutne BA.4 i BA.5 linije virusa, koje obilaze i imunitet kod pelcovanih, tako da sam siguran da će se desiti da i oni koji nisu vakcinisani opet da obole. Brojevi će porasti, ali se nadam da, ukoliko bude prisutna ova linija virusa kao dominantna, ne bi trebalo da se desi da ima više obolelih na dnevnom nivou.

Ima li uopšte kraja koroni ili ćemo morati da naučimo da živimo s njom?

- Još u startu sam rekao da vakcina neće rešiti problem i, evo, u drugoj smo godini pandemije, a ja i dalje stojim iza toga. Kombinacija imunizacije i prokužavanja će zajedno dovesti do adaptacije na virus. Mi smo se već dovoljno adaptirali, a i virus je počeo da se prilagođava nama u smislu manje patogenosti i zato mislim da smo na dobrom putu...

Korona će ostati peta varijanta koronavirusa, pored one četiri koje trenutno postoje, a jedina razlika će biti što ćemo o njoj pričati kao o gripu, o kome ne pričamo svaki dan 12 meseci tokom godine, već samo onda kada postoji veći broj ljudi sa simptomima i kada se kaže da je sezona gripa počela. Tako će se uskoro pričati i o koroni jer će ostati kao grip.

Ko treba da primi četvrtu dozu vakcine, koliko ona štiti od omikrona?

- Imunitet koji daje vakcina opada nakon šest meseci i odavno je opao kod onih koji su treću dozu primili prošle godine ili čak i kod malog broja ljudi koji se vakcinisao početkom ove. Imunitet ne bi bitno opao da se virus nije promenio i da je ostao na onim početnim sojevima.

Pojavio se omikron i njegove nove linije, ali s druge strane, pokazalo se da daje slabije kliničke znake, pogotovo kod vakcinisanih, jer nema sposobnosti da daje teže kliničke oblike. Ako sve ostane kao do sada, sa pomenutim dominantnim sojem, onda pretpostavljam da će se situacija smiriti od prve polovine jeseni, ali s druge strane, ne znamo da li se trenutno negde pojavila neka nova varijanta virusa.

Smatram da vakcinisane osobe ne treba mnogo da brinu, ali stariji i hronični bolesnici svakako treba da prime četvrtu dozu, jer vakcina čuva glavu i štiti od težih oblika bolesti.

Dolazi jesen, loše vreme, ljudi i deca više vremena provode u zatvorenom prostoru, da li je pravo vreme uvesti obavezno nošenje maske?

- Nošenje maske niko nije vratio, ostale su na savesti ljudi. I kada su bile obavezne, imali smo građane koji ih nisu nosili, tako da to ostaje na savesti ljudi. Svako zna da li je vakcinisan, da li ima neku bolest, koga ima kod kuće, dovoljno smo naučili za dve godine da znamo čiji život i šta rizikujemo i donesemo odluku da li treba da je nosimo ili ne.

Nisam siguran da ćemo uvođenjem nekih strogih mera nešto da postignemo. Naravno, da bismo smanjili broj zaraženih, trebalo bi da budemo odgovorniji, da nosimo maske, držimo distancu, imamo meru zabrane okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru, ali pretpostavljam da će se takve mere donositi shodno kapacitetima u zdravstvu.

Znamo da je virus dosta mutirao, a koliko su se, s promenama na virusu, menjali simptomi kod obolelih? Kad je vreme da odemo da se testiramo?

- Po načinu ulaska u organizam koronavirus je respiratorni virus, ali je on zapravo sistemski virus koji prolazi kroz mnoge sisteme organa i ostavlja posledice kako kod koga. To govorim na osnovu iskustva s koronom kod životinja.

Virus donosi i stomačne i respiratorne probleme, kao i probleme s bubrezima, i te posledice budu manje kada su ljudi vakcinisani. Ljudi koji su vakcinisani mnogo lakše prebole i neće imati većih posledica na bilo kom sistemu organa. Kod ove nove linije koja je trenutno dominantna se nešto manje gubi čulo mirisa, ali ima jačeg bola u grlu i kašlja.

Održavanju Evroprajda

Visok je rizik, SZO da se oglasi

U septembru nas čeka i Evroprajd. Kakve su prognoze - postoji li opasnost od širenja majmunskih boginja?

- Ono što se znalo o ovoj bolest 50 godina unazad je da se prenosi sa životinja na ljudi, odnosno prelazila je s glodara na majmune, s majmuna na čoveka ili s glodara na ljude. Međutim, ovo je prvi put sada da ona prelazi sa čoveka na čoveka, i to je ono što je neobično.

Bojim se da ne dođe do zaražavanja populacije glodara koji nemaju simptome, da onda oni trajno zadrže virus u sebi jer ih ne možete držati pod kontrolom i da taj virus bude tu dostupan i da može povremeno da zarazi ljude. Pre nekoliko dana sam pozvao predstavnike SZO u Srbiji da daju svoju procenu o visini rizika u vezi sa održavanjem Evroprajda u Beogradu. Međutim, oni se izgleda prave mrtvi i ne odgovaraju ništa. Mislim da to uopšte nije fer prema stanovnicima Srbije, koji jako poštuju tu organizaciju. Iako sam to tražio od SZO u Srbiji i javno to izgovorio - mislim da je to pitanje koje najšira javnost Srbije postavlja i ima pravo da traži i čuje.

Moj lični stav je da je Evroprajd visokorizičan skup, sa desetak hiljada ljudi za koje znamo da spadaju u visokorizičnu populaciju za obolevanje, u trenutku kada se bolest pojavila u 27 zemalja. Okupljanjem ove populacije na jednom mestu s rizikom da je neko od njih inficiran i da je u inkubaciji rizikujete da dođe do prenošenja i zaražavanja ljudi.

Takođe, objašnjeno je da se zaražavaju homoseksualci, u 99 procenata muškarci, a preko 98 odsto to je seksualnim kontaktom, a prosečna starost je 38 godina, odnosno od 18 do 50 godina. Naglašavam da ovo ne kažem zbog netolerancije, već zbog postojanja rizika od širenja, jer ako se negde pojavi ili postoji zarazna bolest, uvek postoji rizik od njenog širenja.

Ima drastično manje problema sa disanjem i upalama pluća i zato je i manje hospitalizovanih, ali je razlog za to i vakcinisanost i prokuženost. Korona nije izgubila suštinu, ona je respitatorna bolest i ono što prvo može da se primeti od simptoma bude vezano za gornji deo respiratornog trakta, a to znači kašalj, bol u grlu, promuklost, kijanje, curenje iz nosa. To su simptomi za koje smo znali i ranije i oni i dalje predstavljaju prve signale kada se treba testirati.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: