BEOGRAD - Jedan je od najpoznatijih advokata u Srbiji. Branio je najpoznatije ličnosti ove države. Priznaje da svog oca, još čuvenijeg advokata, nikad nije mogao da nadmaši. Priznaje da ga i dan-danas boli to što mu je jedan profesor na maturi okrenuo leđa. To, kaže, nikako i nikada neće da zaboravi. Nema dece, ali ima naslednike...
- Ovako ide moja priča. Rastao sam pored oca i majke. Moja majka je bila domaćica, a moj otac Filota Fila bio je veliki advokat. Uvek sam govorio: zašto nisam bio dobar kao on? On je došao, što se kaže, sa dva para gaća u Beograd. Upoznao je moju majku, ona je bila bogata, odavde je. Oženio se njom ‘39, a ‘41. sam ja rođen.
Ali je majka pobegla odavde u Bitolj. Morala je da ode da je Nemci ne ubiju jer je njen otac, moj deda, bio mason i odmazah su ga ubili Nemci. Kako su ušli, posle prvog dana bio je likvidiran - ovako je svoju životnu priču za Kurir, koja se za vikend čitala bez daha, započeo čuveni beogradski advokat Toma Fila, čija je kancelarija, pošto svoje dece nema, bila i ostala pravi rasadnik najboljih krivičara u Srbiji i ondašnjih u Jugoslaviji.
Čovek za kog i jedan Toma Fila kaže da je bio veliki advokat i žali što nije tako dobar kao on, rođen je u Bitolju 1914. godine a preminuo je u Beogradu 1983. Bio je jugoslovenski i srpski advokat, cincarskog porekla.
Od oca kujundžije sin veliki advokat
Filota je rođen u cincarskoj porodici. Njegov otac Toma je zajedno s bratom držao kujundžijsku radnju a majka Atina Ana Psariku je poticala iz bogate bitoljske porodice. Filota je bio jedan od četvoro dece pored Antigone, Fanice i Koste.
Završio je grčku osnovnu školu i srpsku gimnaziju pa upisao Pravni fakultet u Beogradu, pošto je to bio jedini fakultet na kojem su studije bile besplatne, što je bilo značajno budući da je mlad ostao bez oca i stabilnih prihoda.
Na studijama se upoznao sa Milovanom Đilasom i Lazarom Koliševskim, budućim visokim funkcionerima Komunističke partije Jugoslavije, od kojih je usvojio komunističke ideje. Diplomirao je 1937. godine, a 1939. godine je položio advokatski ispit.
NE PROPUSTITE
Radio je u advokatskoj kancelariji Popović koja se nalazila u hotelu Moskva. Oženio se sa Elom, ćerkom beogradskog trgovca Nikole Sapundžića, 1940. godine. Potom je radio kao sudijski pripravnik u Resenu, Debru i rodnom Bitolju, gde mu se 29. jula 1941. godine rodio sin, kome su dali ime Toma, po dedi. Iz Bitolja su ga proterale bugarske okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata.
Postao je sudijski pripravnik u Umci i kasnije advokatski pripravnik kod advokata Zdravka Isailovića iz Beograda. Porodicu je izmestio u Negotin, da bi se krajem prve ratne godine povezao sa partizanskim ilegalcima u Beogradu.
NE PROPUSTITE
Uhapšen je 1943. godine i ispitivan u Palati Ratnički dom, gde je bio zatvor Gestapoa. Prethodno je uhapšen partizanski kurir sa naredbom da se Fila prebaci u Kosmajski partizanski odred, što je dovelo i do njegovog hapšenja. Ubrzo je prebačen na Banjički logor i potom transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen. Po oslobođenju je sa ostalim logorašima peške otišao za Beč. Tamo je ustanovljeno da boluje od tuberkuloze i da ima svega 40 kilograma.
Branio je svoju tetku Olimpiju i Šefku koja je rasporila trudnu ženu
Kada se vratio u Jugoslaviju, njegov drug sa studija Lazar Koliševski, predsednik Vlade Narodne Republike Makedonije, imenovao ga je za šefa policije za južnu Makedoniju. Ubrzo je napustio tu funkciju i otvorio advokatsku kancelariju u Bitolju, septembra 1945. godine.
NE PROPUSTITE
Branio je svoju tetku Olimpiju koja je pokušala da ilegalno prebegne u Grčku i na tom suđenju je izjavio da: „ne mogu nepismeni ljudi da vode državu”. Njegova tetka je streljana, a Filota je osuđen na zatvorsku kaznu i gubitak političkih i građanskih prava 1946. godine. Kratko je tokom 1947. godine bio predsednik Arbitražnog suda u Bitolju, može se pročitati na Vikipediji.
Po izdržanoj kazni preselio se ss porodicom u Beograd. Otvorio je advokatsku kancelariju u Grockoj, koja je tada imala i sud. Postao je jedan od najpoznatijih advokata u Jugoslaviji, a ubrzo je sa njim počeo da radi i njegov sin Toma Fila.
Filota je bio veliki protivnik smrtne kazne. Napisao je knjigu „Branio sam na smrt osuđene” 1970. godine, kao i knjigu „Istina o Šefki”, koja se bavi Šefkom Hodžić iz Jusića kod Zvornika, njegovim najpoznatijim klijentom.
Svoju najpoznatiju knjigu „Protiv smrtne kazne” je objavio 1980. godine, o svom trošku.
Umro je 1983. godine u Beogradu.
Kurir.rs/Wikipedia
NE PROPUSTITE
