Milan Jolović "Legenda" bio je komandant specijalne jedinice "Vukovi sa Drine" u sastavu Vojske Republike Srpske, kasnije i komandant „72. specijalne brigade” Vojske Jugoslavije. Nosilac je brojnih vojnih i ratnih priznanja VRS i VJ.
U to vreme, bio je najmlađi pukovnik Vojske Jugoslavije. Od čina potporučnika do čina pukovnika, proveo je samo 10 godina. Čak 4 puta je prevremeno unapređivan u toku službe.
Nadimak "Legenda" dobio je od svog komandira na početku građanskog rata u Hrvatskoj.
Milan Jolović "Legenda" gostovao je u emisiji Crna hronika gde je urednici i voditeljki Jeleni Pejović ispričao kako je sve počelo.
Surov početak karijere je bio već kada je imao 15 godina. Tada je kao adolescent otišao u podoficirsku školu i polaže zakletvu da će svojim životom braniti tadašnju otadžbinu SRJ. Već 1991. godine nije ni stigao da odnese diplomu u svoje rodno mesto. Dobio je prekomandu da ode u Vukovar u Hrvatsku.
- Sa nepunih 15 godina sam obukao uniformu, a sa nepunih 16 sam zadužio naoružanje i položio zakletvu pod naoružanjem da ću dati život domovini. Sa ovog aspekta danas to je nehumano. Danas to postoji samo u Severnoj Koreji, međutim u to vreme je to bilo normalno. Zato što su nas obučavali kako bi sa 18 godina komandovali sa vodom vojnika. Vod vojnika čini 30 ljudi sa kojima vršimo obuku i bojevo gađanje - istakao je Jolović i dodao:
- Meni je danas mnogo realnije da će doći do trećeg svetskog rata nego što mi je '90. godine bilo realno da će izbiti tako krvav građanski rat. Da ćemo moje kolege i prijatelji sa kojima smo delili dobro i zlo, pucati jedno na drugoga. Prvi zadatak nam je bio da učestvujemo na liniji razdvajanja dok hrvatske ustaške snage nisu počele napadati JNA. Zadatak nam je tada bio da učestvujemo u deblokadi kasarni i evakuaciji vojnika i civila.
Na molbu predsednika opštine od komandanta je dobio pitanje da pređe u Zvornik i tamo zavede red, učestvuje u razbijanju paravojnih formacija, hapsi dezertere i da pripremi Zvornik kako ne bi pao.
U početku je bio u vojnoj policiji. Međutim po ranjavanju komandatna i osnivača "Vukova sa Drine" Duška Vukotića, pitan je da postane komandant jedinice. Tada preuzima 500 mladića čiji je prosek godina bio 22, negde kao što je i Jolović imao.
- Jedinica se sastojala samo od dobrovoljaca. Uglavnom su to bili mladi momci i u početku sam se pitao zašto su mladi momci sa mnom ratovali dok su ovi stariji bili manje aktivni. Međutim, to je jedan prirodan proces. Prvo prozivari, najjači vojnici su od 20 do 30 godina - rekao je Jolović.
Jolović je potom otkrio kako je vodio svoj vod protiv duplo više protivnika.
- Svaki normalan čovek se plaši. Hrabrost je moć vladanja strahom. Bitno je u tom momentu kontrolisati strah. Mi smo imali situaciju gde nam je došlo njih 1.000 ispred prve linije i uzvikivalo "Tekbir Alahu Ekber". Nije jednostavno kada otvore vatru iz 1.000 cevi i to uzvikuju. Onda mi njima uzvrćamo jednim ratnim pokličem ili zavijanjem vukova. Ja ne mogu vama da objasnim, kada se ja obratim mojim vojnicima u kojoj meri meni skoči adrenalin da jednostavno ja gubim strah. Inače, adrenalin je jedan odbrambeni mehanizam koji je i anestetik jer ne osetite bol kada ste ranjeni - rekao je Jolović.
Tokom rata jedinica je izgubila 81 pripadnika, a sam Jolović je tri puta ranjavan. Prisustvovao je svim sahranama svojih vojnika i za svakog ponaosob zna gde su poginuli i kad.
Nijednog pripadnika ni komandira "Vukova sa Drine" Haški tribunal nije optužio za ratne zločine.
Po završetku rata, Jolović je završio Generalštabnu školu u Beogradu i prešao da radi u Vojsku Jugoslavije. Bio je komandant „72. specijalne brigade”, a posle toga radio je u Generalštabu Vojske Jugoslavije, u odeljenju za specijale jedinice, odakle je penzionisan na lični zahtev u činu pukovnika.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
