Knez Mihailo Obrenović jedan je od najznačajnijih srpskih vladara.Na prestolu Kneževine Srbije sedeo je u dva navrata od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868.
Prvi put nakon smrti svog brata Milana a drugi put nakon smrti svog oca Miloša.
Dok je tokom prve vladavine bio mlad i neiskusan, kneževsku krunu drugi put je poneo kao obrazovan i zreo državnik sa mnogo veza po evropskim dvorovima.
Za tih 8 godina uspeo je da znatno odvoji Srbiju od Osmanijskog carstva, da je ojača i prepremi za nove ratove za nezavisnost, da protera turske posade iz svih srpskih gradova.
Radio je i na ujedinjenju balkanskih naroda,ali sve njegove planove pokvarili su pucnji u Košutnjaku 29. maja iliti 10. juna po novom kalendaru 1868. kada su atentatori ubili njega i njegovu sestru od strica Anku Konstantinović.
Nebojša Damnjanović, istoričar govorio je o ovim dešavanjima u sprskoj istoriji o ubistvu od koga je prošlo 155 godina, u razgovoru sa voditeljkom Oljom Lazarević.
Posle velikih uspeha, ovo je jedno podmuklo ubistvo, osvrnuo se Damnjanović, ispričavši i najveće uspehe ovog vladara samo godinu dana ranije.
- On je napravio ogroman uspeh, samo godinu dana pre fatalanog događaja na Topčideru, on je oslobodio sve gradove od vekovne turske vlasti, Beograd, Šabac, Smederevo, Užice, to je ogroman uspeh. Knez Mihailo je ponesen time, govorio da nema Srbina koji bi digao ruku na njega. Tim ubistvom je pokušan prevrat na državu, a i osvetnički čin, mada ne znam ko bi njemu mogao da se sveti - rekao je Damnjanović.
Istakao je da jedini vid osvete mogao biti upućen knezu Milošu Obrenoviću, ali knezu Mihailu teško.
- Ovo nije bilo ubistvo osvete, čak ni od ljudi koji su bili u zatvoru, jer on nije ubijao ljude. Ovde je ideja o prevratu, veoma ambiciozna porodica Radovanović, za koju se sada i ne zna, Pavle Paja Radovanović je govorio i zapisano je, "Bog je rekao da mi Radovanovići moramo biti veliki". Slobodan Jovanović, istoričar govorio je da su oni iskoristili Karađorđeviće, a čudno je da su oni odabrali baš vreme kada je knez MIhailo plivao u uspehu - osvrnuo se Damnjanović.
Srbi oplakali kneza
Ubistvo kneza Mihaila 29. maja 1868. godine skoro je dovelo do korenite promene čitavog društva, piše Istorijski zabavnik.
U celokupnoj zajednici zavladao je strah, praćen javnim izlivima tuge i bola za preminulim vladarom, pojačan činjenicom da knez Mihailo nije imao direktnog naslednika koji bi stupanjem na presto i preuzimanjem vlasti ponovo doneo stabilnost naciji. Vlast je preuzelo namesništvo umesto maloletnog naslednika, Milana Obrenovića, potomka kneza Mihaila po bočnoj liniji.
Veličinu i važnost tadašnje Srbije, pokazuju brojni savezi vojni i državni koje je knez Mihailo sklapao sa Crnom Gorom, Grčkom, Rumunijom i okolnim državama.
- Knez Mihailo je pravio ugovore u smislu sklapanja saveza za teranje Turaka sa Balkana. Trošno Osmansko carstvo je preživljavalo samo uz Britanski protektorat. Smatralo se da je bilo zgodno vreme za to, iako Srbija još nije imala adekvatnu vojsku, Turska je bila toliko trošna. Narod je bio za jedinstvo, , i što je zanimljivo on je sklapao savez i sa Bugarima, a u vreme kneza Mihaila, Bugari još nemaju ni crkvu ni državu. To je vreme idealizma južnobalkanskog i južnoslovenskog i planirali su da naprave jednu državu - rekao je Damnjanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
