Pisac i novinar dnevnog lista Kurir Momčilo Moca Petrović tokom 4 decenije novinarskog iskustva proputovao je celu Srbiju i region istražujući magijske rituale i prisustvovao je mnogim tajnim i jezovitim ritualima.
Petrović je u gostovanju u emisiji Crna hronika opisao razne obrede kojima je prisustvovao. Kada je govorio o ljudima koji navodno mogu da pričaju sa onima koji nisu više živi dotakao se jednog slučaja kada ga je prijateljica zamolila za pomoć.
Naime, imala je potrebu da razgovara sa majkom i Petrović ju je odveo. Međutim, tamo je kako tvrdi čuo glas pokojne majke prijateljice.
- To je nešto što izmiče razumu. Moja prijateljica je imala duboku unutrašnju potrebu da razgovara sa majkom, to je već bilo za psihijatra, ona naravno nije htela da ide kod psihijatra. Valjda su ostali neki nerazjašnjeni odnosi između nje i majke. I insistirala je da joj nađem nekog ko će ju pomoći da razgovara sa duhom svoje priminule majke. Uzgred, ja sam znao tu njenu majku. I odbio sam, jednostavno ne verujem u to, dok nisam čuo za nekog čoveka koji mi je delovao bar malo uverljivo. Mislio sam, dobro, dovešću prijateljicu i skinuću je sa vrata odnosno da će se smiriti nakon toga - započeo je.
Ali Petrović nije ni slutio da će ga te večeri možda nešto ipak iznenaditi.
- Ono što je prvi šok izazvalo je da je taj čovek znao kako se zvala njena majka. Tu onda stane razum i vi pokušavate da vratite film. U smislu da li smo to rekli, pa makar slučajno. Znate, kad dođete kod vraća, vi prvo pričate nekih 20 minuta, onda ona vama nešto priča i onda vi kažete, aha, ona je saznala ili je videla burmu da sam oženjen. Pa onda zna da imam ženu, pa nabada koliko imaš dece, dvoje ili troje, vi kažete dvoje, pa kad odete od nje kažete, vidi, pogodila mi, zna koliko imam dece. Dakle, tom logikom pokušavate da objasnite i razgovar sa tim čovekom - rekao je Petrović i dodao:
- Sve je to neugledno, dosta je promaje u toj njegovoj kućici i oko kuće je blato. Čekaju ljudi, gužva je jer se znalo za njega i on odjednom kaže kako se zvala ta majka moje prijateljice i vi onda stanete i kažete, čekaj, mislim, to ne može, u svetu u kojem vladaju zakoni prirode, to ne postoji. I to je bio samo uvod u ono što je usledilo posle.
Petrović se potom dotakao priča koje nije želeo da stavi u svoju knjigu "Srce crnog goluba".
- Bilo je nekoliko priča koje sam izostavio naknadno. Neke su bile previše krvave. Recimo, postoje ritualna klanja životinja, kolju se, jaganci, ceo obred je oko toga i bilo mi je mučno da se vraćam na to. Nisam hteo da o tome pišem. Takođe sam izostavio jer mi je bilo mučno, priču o lekovitim manastirima u koje naš narod veruje. Dakle, ne manastir kao mesto duhovne utehe, nego da neki manastiri daju lek za neke određene bolesti. Tako se za jedan manastir veruje, da ako na nadgrobnoj ploči u tom manastiru prenoće maloumni, da će ozdraviti - rekao je Petrović i dodao:
- Ja sam provao noć sa monahom. Imali smo zadatak da čuvamo mladića visokog i lepog koga su roditelji doveli da prespava na toj ploči. Mi smo sedeli na nekim hoklicama, pa malo dremate. Tu su samo neka kandila, dakle, nema svetla, nema ničega. Naslonite se na lakat, jako neudobne, valjda su neudobne da se ne bi zaspalo njime. Onda u jednom trenutku on počinje da vrišti, da bunca. To je jako jeziv prizor. Na kraju se ispostavi nedelotvorno.
Podsetimo, Petrović u knjizi "Srce crnog goluba" opisao je obrede koji vračare, crkvena lica, ali i bezbednosne službe vrše daleko od očiju javnosti. Između ostalog, knjiga nosi takav naziv jer je Petrović morao da pojede srce crnog goluba kako bi učestvovao u tom ritualu i dobio članak od vračare.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
