"Put u visoko društvo" u Domu Jevrema Grujića je davno zaboravljeni put kojim se danas, nažalost, ređe ide. Maniri, garderoba, ispijanje kafe i čaja... su zanimljive i nepresušne teme. Lazar Šećerović, legenda ovog grada, koji je šezdesetih godina minulog veka otvorio i prvu diskoteku u nas i to baš u podrumu ove kuće, u koju je na tortu dolazila i kraljica Natalija, kuće čiji je prijatelj bio i Jovan Dučić, podsetio je kako to ide.
foto: Privatna Arhiva
U prijateljskom razgovoru, u društvu glumice Vjere Mujović, pun Dom Jevrema Grujića s pažnjom je služao i gledao kako se to radi u Evropi, Engleskoj i Francuskoj, pre svega.
- Zašto smo nazvali visoko društvo? To nije ništa pretenciozno. Naprotiv, u Srbiji, kada je počela, konačno, da se oslobađa od Turaka, već u prvoj polovini 19. veka, stvorilo se jedno društvo, visoko, elita. U Engleskoj, Francuskoj, drugim državama to postoji vekovima. To je društvo uzor drugima, daje ton naciji. Ali, danas kako se vremena menjaju, kako se sve modernizuje, može da se prihvati neka ležernija verzija, da ne bude sve tako kruto, kao bi bilo prijatnije - kazao je na početku Šećerović.
A sad krećemo na put:
1. UPOZNAVANJE I POZDRAVLJANJE
Upoznavanje je vrlo važan čin u društvenom životu, ako se pravilno radi. Uvek se mlađe osobe predstavljaju starijim. Na primer: "Gospođo Veljković, dozvolite mi da Vam predstavim gospođicu Opačić". Zatim dama kojoj je neko predstavljen pruža ruku. Mlađa osoba nikada prva ne pruža ruku. To je upoznavanje u zatvorenom prostoru. Nikad muškarac prvi ne pruža ruku.
Na otvorenom, obično svi jedni drugima ljubazno klimnu glavom. Pri upoznavanju je uvek lepo reći nešto prijatno osobi sa kojom se upoznajete: ono što ste čuli o toj osobi ili znate ili pošto je prvi put vidite dajte neki kompliment u vezi izgleda ili garderobe.
2. REVERANS
Iliti poklon je rezervisan samo za kraljevske ili prinčevske ličnosti. Muškarci se duboko poklone, a dame prave reverans koji zavisi od ličnosti kojoj su predstavljene. Može biti kratak kao kniks ili jako dubok ukoliko je u pitanju neki suveren. Ruke se ljube samo udatim damama, a ne devojkama. Ruka dame se prinosi, ali se nikada usnama ne dodirne ruka.
3. ČAJ
Već samo služenje i pijenje čaja je pravi ritual. Englezi smatraju da je ukus čaja bolji ako se služi iz posrebrnih i srebrnih čajnika, a ne iz porcelanskih. Ali to su finese, možda malo i preterane. U Parizu postoji javna fontana gde Engleskinje koje tamo žive idu sa svojim čajnicima, tu im je najbolja voda.
Englezi kažu da se prvo meša, ide se napred-nazad, pa posle tek ukrug. Uglavnom čaj služe sa mlekom, a služe i limun. Takođe, uz čaj služe, a to je čuveno, sendviče sa krastavcima. Prvo ide puter, pa šunka, sir i onda krastavci, sveži ili ukiseljeni. Ti sendviči nemaju koricu, odsečena je. Tanjirić je uvek blago vlažan, da se dole hleb ne bi osušio. Slatkiše vole kremaste, sa voćem, šlagom...
Kad ste u Londonu, verovatno ćete piti najlepše posluženi čaj. Imaju i tzv. "tea caddy", srebrnu kutiju u kojoj se drži čaj, iz koje se sipa, kao i cedaljku da ne prođe neka trunčica.
4. KAFA
Kako se služi kafa u elegantnom pariskom salonu? Imamo kafetijeru srebrnu ili porculansku, potreban je šlag onaj pravi, boni praline i pogačice sa sirom ili parmezanom, koje zimi služe tople. To smo i mi radili u našim kaljevim pecima, imao je prostor gde stavimo činiju sa toplim pogačicama sa narendanim parmezanom. Posle služe njihove praline. Za dame uvek vrlo fini liker ili vermut, a za gospodu konjak.
foto: Privatna Arhiva
5. SEDENJE
Vrlo je važan raspored kada dođu gosti, kako sede - domaćica ili domaćin kuće raspoređuju goste da sede po sferama interesovanja i po ličnim afinitetima. Izbegavati da se spoje dve osobe između koji može doći do nekog manjeg konflikta ili rasprave. Dame nikako ne smeju da prekrste noge, već da drže noge ukrivo sa strane. Obavezno je sedenje uspravno, nikako se ne sme zavaliti.
6. GARDEROBA
Potrebno je u svakoj prilici biti adekvatno obučen. Danas vidimo mešavinu svega i svačega, iako je moda toliko prisutna i nudi toliko mogućnosti da se ljudi lepo obuku. Po pravilima lepoga ponašanja, devojke i gospođe moraju tačno da znaju kada oblače haljinu, suknju, bluzu ili pantalone. Pantalone kod dama - džins moraju da budu samo sportska varijanta, a ženski elegantni ansambli sa pantalonama mogu da se obuku za svečanije prilike. Šeširi su ostali u Engleskoj, gde to diktira dvor, nose se samo do osam sati uveče i zato se kaže da se šešir i večernja haljina nikada nisu sreli. Muškarac bez sakoa je samo pola muškarca. Ležernija varijanta dozvoljava da muškarac ne mora imati kravatu, ali mora imati obavezno belu ili svetlo plavu košulju. Uvek mora da ima kaiš, bilo da je u pitanju džins ili pantalone. Ukoliko je toplo, muškarac neće nositi sako, ali će imati besprekorno ispeglanu košulju, sa dugim ili sa zavrnutim rukavima. Na pozivnicama za svečanije prilike uvek je naglašen "dress code" koji se apsolutno mora ispoštovati.
foto: Privatna Arhiva
7. GESTIKULACIJA
Kada ste u društvu, naročito reprezentativnom, gledajte da što manje gestikulirate, da zabacujete kosu, ili da je neprestano gurate nazad. Dama najvišeg ranga u nas je princeza Jelisaveta Karađorđević.
8. POZIVANJE I ODGOVARANJE NA POZIVE
Kod nas nemoguća misija. Na svaki poziv, bilo telefonski, mejlom ili poštom, potrebno je odmah odgovoriti. Ukoliko ste sprečeni da prisustvujete, objasnićete u učtivoj formi, da već imate prethodno zakazanu obavezu. Ukoliko prihvatate poziv, odgovorićete da vam je veliko zadovoljstvo ili čast, što ćete doći. Nedopustivo je da, ukoliko ste prihvatili neki poziv, da se ne pojavite. Opravdano je isključivo ako je u pitanju viša sila, jer na gala večerama npr. određeno je mesto sedenja za svakoga gosta i u slučaju nedolaska, Vi biste poremetili jedan skladno napravljen raspored.
foto: Privatna Arhiva
9. PISANJE PISAMA
S porukama i mejlovima to se danas potpuno promenilo. Na Zapadu je uobičajena forma da se u svim pismima, bez obzira na to da li su privatna, zvanična ili poslovna, obraća sa "dragi gospodine ili draga gospođo". Kod nas je to izmenjeno i pronađena je srednja formula i obraća se sa "poštovani". Englezi, jako cene ako je pismo napisano rukom ili ako kucate da je bar gore "draga gospođo Peterson ili gospodine" i potpis rukom, i to mastilom. Pisanje svih pisama ima jednu ustaljenu formulu i srdačnost tih pisama zavisi od bliskosti sa osobom sa kojom pišete.
10. POKLONI - PRIMANJE I DAVANJE
Vrlo je prijatno dobiti poklone, a Francuzi, inače velike cicije, smatraju da je i davanje poklona nešto izuzetno - radost davanja i zaista je tako. Ono što je kod poklona najvažnije jeste da pogodite ukus i afinitet osobe kojoj poklon dajete. Ukoliko to već ne znate, vi ćete se raspitati kod nekog ko je već blizak sa tom osobom. Svako će se kurtoazno zahvaliti za poklon koji mu se ne dopada, ali je šteta da poklon u koji ste uložili trud i novac, ne postigne željeni efekat.
11. VEČERA
Večera je nešto najvažnije i najsvečaniji čin koji možete da priredite. Postoje različite vrste večere - od porodičnih do gala. Naročito na gala večerama veoma je važan raspored gostiju za stolom. Bračni parovi ili partneri nikada ne sede zajedno. Gala večere mogu biti za 12, 24 ili više osoba kada se sedi na većem broju okruglih stolova, obično 8 ili 12. Svakim stolom predsedava jedna osoba, bilo domaćin, domaćica ili neko od gostiju ko je određen prema svome društvenom rangu. Za stolom svaka dama ima dva kavaljera, a svaki gospodin dve dame. Veoma je važno rasporediti po stolovima ljude istih afiniteta i ukusa. Potrebna je velika umešnost da bi se to realizovalo. Izbegavati da za istim stolom budu osobe koje bi mogle da dođu u eventualnu verbalnu raspravu, što je na ovakvim mestima zabranjeno.
12.VRSTA GOSTIJU NA PRIJEMU
Mešavina gostiju na jednom prijemu treba da bude veoma interesantna i zanimljiva. Pored prijatelja organizatora večeri ili prijema i prijatelja osobe u čiju čast se to organizuje, potrebno je pozvati izvestan broj šarmantnih i intrigantnih osoba. Na primer, nekoliko poznatih ličnosti iz kulturnih i društvenih krugova. Poneku selebriti osobu, nekog veoma duhovitog. Veče će se najviše pamtiti po tome koliko je bilo zabavno i veselo. Ta mešavina gostiju zahteva veliku snalažljivost i trud. Što su gosti bolje ukomponovani, to će prijem biti uspešniji.
foto: Privatna Arhiva
13. IRONIJE
U toku razgovora treba izbegavati što više pakosne, zlonamerne, cinične i sarkastične izraze. Ali blaga ironija, pravilno usmerena i upotrebljena može da učini razgovor mnogo intrigantnijim.
14. KOMPLIMENTI
Veoma je važno uvek i u svakoj prilici ljudima uputiti nekoliko prijatnih reči ili kompliment. Prilikom upoznavanja, ono čuveno: mnogo sam slušao o vama ili vi ste ta osoba o kojoj govore svi tako lepo. Ukoliko se prvi put upoznajete sa nekim, i niste ranije čuli ništa o toj osobi, najlakše je da komplimentirate izgled te osobe, čak i ako nije previše privlačna, vi ćete reći: "Imate lepu frizuru", "Kakav divan osmeh", "Imate manekensko držanje", "Vaš stajling je najmoderniji"... Kompliment je najbolji mogući šlagvort.
15. KONVERZACIJA
Konverzacija je nešto što uopšte ne postoji kod nas, što je potpuno zaboravljeno. A najvažniji je element bilo čajanke, sedeljke, prijema ili večere. Ono što najviše čini uspešnost jednog skupa je briljantna konverzacija, ukoliko su akteri sposobni da je vode. Obavezno izbegavanje dugih monologa - od Kulina bana - držanje banke itd. Potrebano je truditi se da kratko, jasno sa dobrom dikcijom i ukoliko je takva tema, sa duhovitošću oduševite vaše sagovornike.
Najvažnije teme uglavnom bi bile one kada se govori o novim predstavama, koncertima, izložbama, predavanjima.... uglavnom su zabranjene dosadne teme iz porodičnog života i davljenje sagovornika o svojoj deci, jer su to teme samo za veoma intiman krug. Mnogo dana posle jednog takvog prijema ili skupa, prepričavaće se divna atmosfera i duhovitosti koje su se čule tokom večeri. Teme koje su apsolutno zabranjene su razgovor o posluzi, o novcu, o poslu i o godinama, jer to zalazi u intimni život sagovornika.
16. STRANI JEZICI, DIVNI MANIRI, OBRAZOVANJE, ŠARM
Za ležerno kretanje i komuniciranje u društvu, naročito visokom, neophodno je znanje stranih jezika. Engleski je naravno obavezan prvi strani jezik koji svi moraju da govore, a što više drugih jezika znaju, to će im rejting u društvu biti bolji.
Manira nikad dosta, tako da je bolje da se i dva puta zahvalite i napravite kompliment, nego nijedanput. Maniri su odraz vašeg stila, vaše otmenosti, vašeg načina života i vaše sposobnosti da što lepše komunicirate sa ljudima.
Naravno, višak obrazovanja nikad nije na odmet, ali što ste obrazovaniji i imate veće diplome, to će vaš ugled biti veći. Zvezda vodilja u svakom društvu, potrebno je da bude vaš šarm.
Šarm je često urođen, ali bistre osobe mogu i da ga steknu ugledajući se na druge i tako svojim šarmom očaravati sagovornike i okolinu. Na tom famoznom Zapadu šarm je nešto što će vam svakako otvarati mnoga vrata, čak i u visokom društvu.
Moja mama je govorila: "Deco, vi ćete ići u Englesku i Francusku, oni imaju sve samim rođenjem, privilegovani su. Kako možete njima da se dopadnete, dolazite iz male države, i da ih eventualno šarmirate? Prvo da govorite njihov jezik, da ste obrazovani, da ste kulturi, da imate perfektne manire, da sve znate, da budete duhoviti, zato što se duhovitost strahovito ceni u Francuskoj i Engleskoj. I ono što je najvažnije, deco, da budete šarmani. Šarm će vam otvoriti sva vrata".
17. PROTOKOL
Ukoliko je na prijemu ili večeri počasni gost ličnost najvišeg ranga - kralj, kraljica, princ princeza, predsednik Republike, predsednik Vlade, obavezno je da svi gosti dođu najmanje 15 minuta ranije. Znači, kada visoki gosti stignu, svi su na okupu. Isto tako, prijem se ne napušta pre nego što ti visoki gosti prvi napuste prijem. Pazi se takođe za stolovima ukoliko je večera u pitanju, da onog momenta kada počasni gosti prestanu da jedu, svi tog momenta takođe prestaju.
Bal debitantkinja u Londonu, Evdvard VII, a tu je i naša baka tetku, koja je 1907. bila u Londonu i kada je naš pradeda prikazao na velikoj izložbi svoju zbirku oružja iz Prvog srpskog ustanka, gde su bile četiri države. I ona je jednoga dana bila u srpskom paviljonu, kad je došla otmena i elegantna dama, koja joj se obratila na francuskom i iznenadila kad je videla da ona zna i engleski. Ispostavilo se da je to vojvotkinja od Devanšira, najveće plemstvo. Posle drugog-trećeg razgovora pozvala je da se predstavi na Balu debitantkinja. Sašila je haljinu, po dvorskom protokolu, od čipke i svile, imala je šlep od pet metara, u kosi dijamantsku dijadmu, koja je kupljena za tu priliku, duge rukavice, u ruci je držala buket i lepezu. Išla je na probe u Bakimgemsku palatu kako da se pokloni. Poklonja se tako što desna noga napred, leva je nazad i vi se kralju praktično poklonjate do poda. Kraljici za jedan pedalj kraće.
foto: Privatna Arhiva
Kad dolazite, dvorski paž nosi vaš šlep. Samo ponekoj osobi će se kralj i kraljica obratiti. Oni počinju i završavaju razgovor. Uvek neka dama iz visokog društva ili rođaka vas predstavi, a ovde je majordomus predstavio kao gospođicu Milicu Ćurčić iz Kraljevine Srbije. Ona je prišla, prvo se poklonila kralju, kraljici i kralj je pitao: "Mlada dama, da li ste već ranije putovali iz Srbije? Ona: "Kako da ne. Moj otac je vodio sestru i mene u Beč, Veneciju, upravo dolazimo iz Pariza". "Šta vam se tamo najviše dopalo?" "Pre neko veče u pariskoj operi "Norma". Kraljica je rekla: "Želimo vama i vašoj porodici prijatan boravak u Londonu". I dolazi najteži deo, ona se opet klanja kralju i kraljici i ide u nazad, jer ne smete kralju da okrenete leda. Idete tih nekoliko koraka, paž uzima vaš šlep. Balovi debitantinja su trajali do 1956.
U celom svetu nekada je bilo i ostalo je, da se članovi od kraljevskih porodica ili generalno oni koji osećaju poriv za tim, da se bave humanitarnom radom, jer se to ceni kao vid pomoći onima koji imaju malo ili nemaju ništa. Kako je rekla naša genijalna kneginja Radmila Karađorđević, niko nije tako siromašan da ne bi mogao da pomogne onog siromašnijeg od sebe.
foto: Privatna Arhiva
18. HUMANITARNI RAD - DOGAĐAJ (BAL U LONDONU)
Naša kuća je u humanitarni rad uključena oduvek. Naša baka tetka Mirka Grujić, ćerka Jevrema Grujića izgubila je mlađu sestru i zatvorila se u kuću. Svako veče u sedam na klaviru je svirala sonatu koju njena sestra obožavala. I tako 10 godina, a porodica je poštovala njenu veliku tugu. I samo je jednom rekla da će život posvetiti humanitarnom radu, verenika je oslobodila obaveze i rekla je da ne želi brak. Prvo bila dobrotvorna bolničarka, pa predsednica Kola srpskih sestara.
Njen brat Slavko Grujić oženio se Amerikankom Mejbl Grujić, koja je prozvana Srpska Jovanka Orleanka, jer je ona pred, za vreme i tokom Prvog svetskog rata donela Srbiji ogromnu pomoć - namirnice, lekovi, poljske bolnice, sarađivala je sa genijalnim Mihajlom Pupinom. Kad je završen rat, u Selcu, na Jadranu, osnovala je američki dom za siročad cele kraljevine.
