Ministar odbrane Aleksandar Vulin otkriva za Kurir da je predsednik Rusije Vladimir Putin pustio suzu kada je video koliko ga je građana Srbije dočekalo ispred Hrama Svetog Save u Beogradu! Ističe da je dogovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Putina spasao srpsko vazduhoplovstvo od tihog i neslavnog nestanka, dodajući da se mi ni sa kim u regionu ne trkamo u naoružavanju već da jednostavno moramo da budemo spremni na sve. U intervju za Kurir, Vulin govori i o kosovskom pitanju, putu u EU, vanrednim izborima...
Da krenemo od posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu. Kakvi su dometi te posete i koliko ste vi lično zadovoljni? - Predsednik Vučić se susretao s predsednikom Putinom već 14 puta, a ovo je, bez sumnje, najznačajnija poseta do sada. Srbija je pokazala da je zemlja koja vodi samostalnu i hrabru politiku i da ne zaboravlja svoje prijatelje. Potpisani su brojni sporazumi, ali ono što je bitnije jeste da Srbija i Rusija nastavljaju s politikom uzajamnog poštovanja i da je Rusija čvrsto uz nas kada je u pitanju rešavanje kosmetskog pitanja. Radilo se mnogo da do ove posete ne dođe. Setićete se Vuka Jeremića, koji je lagao o lošem odnosu Putina i Vučića, o ordenu... Mnogi iz DOS išli su po ambasadama i tražili da Srbija bude kažnjena zbog dočeka predsednika Ruske Federacije. A na kraju je predsednik Putin rekao da orden dodeljuje Aleksandru Vučiću, hrabrom i doslednom čoveku koji ima karakter i koji vodi suverenu i nezavisnu politiku. Teško je dobiti veće priznanje.
Kakav je utisak ostavio Putin na vas? - Ostavio je utisak odmerenog i ozbiljnog državnika, ali i čoveka kome su se videle suze kada je ugledao više od sto hiljada Srba koji su došli da ga pozdrave. Njegov naklon Srbiji na kraju posete je mnogo rekao.
Uskoro stiže dodatno naoružanje za Vojsku Srbije iz Rusije? O čemu se sve radi? - Vojno-tehnički sporazum koji su postigli predsednici Vučić i Putin se odvija po planu i bez kašnjenja. "Migovi" su stigli, lete, dočekali su i ispratili predsednika Putina. U 2019. očekujemo četiri "mi-35", i tri "mi-17", stići će i modernizovani tenkovi T-72 i BRDM. Naši piloti na avionima "mig-29" na naprednoj su obuci, piloti helikoptera se takođe pripremaju. Dogovor vrhovnih komandanata Vučića i Putina spasao je naše vazduhoplovstvo od tihog i neslavnog nestanka. Sada smo zemlja koja može da čuva svoje nebo i čija vojska je sve jača.
Region, čini se, sa podozrenjem gleda na naše naoružavanje. Kako to vidite? I je li na Balkanu počela neka trka u naoružavanju? - Srbija je vojno neutralna zemlja, nama niko neće priteći u pomoć ako dođe do najgoreg. Zato mi moramo da budemo spremni na sve. Nije pitanje zašto se Srbija naoružava, već zašto to rade drugi? Zbog koga Hrvatska nabavlja avijaciju? Ko je pretnja zbog koga Slovenija naručuje oklopna vozila, Crna Gora helikoptere? Mnoge zemlje u regionu su navikle da je Srbija slaba i poslušna, da rasprodaje svoje tržište, dopušta pljačkašku privatizaciju, uništava svoju vojsku dok se oko nje naoružavaju i jačaju. Od 2012, kad je Vučić postao ministar odbrane, započeo je proces obnove naše vojske. Mi se ne trkamo ni sa kim, na nama je da brinemo o sebi i svojoj bezbednosti.
Zašto ste tražili od predsednika Vučića da Srbija "redefiniše politiku prema EU"? Mislite li da treba da razmislimo o članstvu u Uniji? Šta bi bila alternativa? - EU Srbiju i njenu politiku evropskih integracija često doživljava kao nešto što se podrazumeva i za šta ne treba da se bori. Kada slušate funkcionere EU, izgleda kao da Srbija moli da bude član EU, a oni se brane od nas. Ako su oni umorni od proširenja, i mi smo umorni od njihovih različitih standarda, od upornog insistiranja na tzv. kosovskoj državnosti i od neprekidnog postavljanja novih uslova da bismo otvorili neko poglavlje ili bili malo bliže datumu za članstvo u EU. Kao što se mi borimo za naklonost EU, treba i EU da se bori za našu. Predsednik me nije podržao i ovo nije stav Vlade, ali jeste moj stav.
Mislite li da ćemo moći još dugo da ostanemo i vojno neutralni iako živimo među državama koje su uglavnom u NATO? - Vojna neutralnost je naš izbor, to je najčasnija i najteža odluka. Ona omogućava da sami biramo prijatelje i politiku, ali i obavezuje da budemo snažni i spremni. Za mene vojna neutralnost znači da nećemo drugima činiti ono što su činili nama i da tuđe ratove i sukobe nećemo prihvatati kao svoje. Vojna neutralnost je izbor našeg naroda, a dok je Aleksandar Vučić predsednik Srbije i dok presudno utiče na njenu politiku, Srbija će biti vojno neutralna.
Da li postoji opasnost da, budući da je prošla "vojska Kosova", da bi lako moglo da prođe i stvaranje "velike Albanije", koje najavljuju Priština i Tirana? Očekujete li neku konkretniju reakciju od EU osim čisto formalnih izjava? - Ne očekujem mnogo od EU. Na stvaranje "velike Albanije" upozoravam godinama i sada se vidi da sam u pravu. "Velika Albanija" je najveća pretnja miru na Balkanu, veća čak i od islamskog terorizma, pod uslovom da su ove dve pojave razdvojene, a veoma često nisu. "Velika Albanija" ne može biti stvorena bez komadanja Makedonije, Crne Gore, Grčke i Srbije. Stvaranje "velike Albanije" pokazuje loše namere prema Srbiji. Nama zabranjuju da rešavamo svoje nacionalno pitanje uz obrazloženje da to može da utiče na odnose na Balkanu, ali zato ćute kada Albanci ukidaju granicu prema Kosovu i najavljuju ukidanje granica prema Crnoj Gori i Makedoniji i Grčkoj. Rama ne ukida granice prema državama, već prema Albancima. On nije svoju ideju obrazložio ekonomijom ili EU integracijama, već činjenicom da na obe strane granice žive Albanci i da između njih ne sme biti prepreka. Ulaskom Makedonije u NATO pakt, svi Albanci, sa izuzetkom dve opštine u centralnoj Srbiji, živeće u jedinstvenom bezbednosnom i političkom prostoru. Albanske partije vladaju i Crnom Gorom i Makedonijom, a svi njihovi potezi se i zvanično donose u Tirani. Ne čudi mene što EU ćuti, ona ne vidi problem u stvaranju "velike Albanije", ali me čudi što ćute Crna Gora, Makedonija, dok im otvaraju granice i dok ih pripremaju da postanu hrana za "veliku Albaniju". Grčka se oseća dovoljno jakom da ne mora da se plaši, ali "velika Albanija" će i nju učiniti nestabilnom i dovesti je u opasnost. I to je jedan od razloga zašto sam za razgraničenje sa Šiptarima, a samim tim i sa "velikom Albanijom". Ako budemo imali čvrstu i jasnu granicu, moći ćemo da je odbranimo, a ono što bude dozvoljeno Albancima, neće moći da bude zabranjeno Srbima.
Ko su danas prijatelji Srbije u svetu? - Svi koji su protiv "velike Albanije" su svi koji poštuju Srbiju. Predsednik Vučić je stvorio prijatelje i tamo gde se nismo nadali da možemo da ih nađemo, od UAE do Mađarske, a sačuvao naš bratski odnos sa Rusijom i razvio do sada najbolje i najproduktivnije odnose s Kinom, Belorusijom. Republika Srpska kao deo BiH jedan je od naših prioriteta i jaka Srbija je garant njenog razvoja i opstanka.
Hoće li, po vašem mišljenju, Sud za zločine OVK doneti pravdu za sve žrtve koje su stradale od ove terorističke organizacije? Da li očekujete da će se na optuženičkoj klupi naći krupne "zverke" poput Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija...? - Neće za sve jer su zločini OVK i pre i za vreme i posle rata toliko brojni i monstruozni da nema tog suda koji će decenijama posle učinjenih zločina moći sve da istraži i dokaže. Samo od dolaska međunarodne zajednice na KiM 1999. ubijeno je više od 1.000 Srba i za to jedva da je neko odgovarao. Ostaje mi da verujem u dobru nameru i da čekam konkretne poteze i prve presude.
Da li rešavanje pitanja Kosova treba vratiti u SB UN? - Boris Tadić i Vuk Jeremić pobrinuli su se da se pitanje KiM ukloni iz UN i prenese u EU i taj proces je nepovratan. Tadić i Jeremić su pristali, i to ne pod velikim pritiskom, da EU, koju većinski čine zemlje koje su priznale Kosovo, presudno odlučuje o svemu na KiM, a proterali su UN, gde su u većini zemlje koje nisu priznale Kosovo. Niko ozbiljan neće to pitanje više postavljati. Kad govorimo o tome, sagovornici, čak i oni koji su prijateljski nastrojeni, kažu nam: "Pa sami ste izbacili UN, ne možete očekivati da svi čekamo kada ćete se opet predomisliti." Tadić i Jeremić su naneli nepopravljivu štetu našoj poziciji i zato ne možemo da se nadamo povratku UN na KiM.
Da li vlast treba da se plaši protesta opozicije? - Kakvih sada protesta opozicije? Zar nisu to građanski protesti? Šalim se, naravno, svi znamo da se protesti finansiraju iz partija DOS, što je priznao Jeremić, i da ih vode aktivisti partija okupljenih u DOS. Ali to govori da Đilas i ostali znaju da, ako budu izašli pred građane, protest će se odmah raspasti. Znate, kada smo mi tražili promene, a za nas su promene dolazile izborima, nikako drugačije, mi smo vodili ljude. Nismo se krili iza građana i NVO. Da li može neko da zamisli Vučića da organizuje proteste, traži izbore, a neće da stane na njihovo čelo, da se sakrije iza nekog kao što se kriju Đilas, Jeremić, Obradović? Mi smo našu borbu u opoziciji vodili svojim imenima i prezimenima, svojim životima. Prebijali su nas, hapsili, zatvarali, vodili kampanje protiv nas, ali mi se nismo krili iza građana, već smo stajali na čelu i primali sve udarce. Ne znam zašto stavljate reč strah u pitanje, zašto bi bilo ko u političkom životu trebalo da se plaši bilo koga? Svaki protest je legitiman dokle god je miran. Pa i kada nikome nije jasno šta se hoće i kako se hoće.
Da li nas očekuju vanredni izbori? Kome oni (ne) odgovaraju? - Srbi u Vojvodini imaju jednu lepu izreku kada hoće da opišu čoveka koji ne zna šta hoće, a i to što hoće neće - "neću ni kako ja hoću". Protesti su započeli zahtevom za izbore, a čim je predsednik Vučić rekao da je spreman da ispuni njihov zahtev i raspiše izbore, ne samo da su prestali da ih traže već su počeli da objašnjavaju da nema tih uslova pod kojima će oni izaći na izbore. Ali traže da im se preda vlast, to može. Izbori uvek odgovaraju onom ko ima rezultate koje može da pokaže, a to je predsednik Vučić, njegova stranka, i koalicija koju je okupio. Ovi koji se takmiče ko će više da uvredi Vučića i njegovu porodicu, ko će snažnije pred strancima da napadne Srbiju, njima izbori nikada ne odgovaraju, ali nemojte i za to da okrivljujete Vučića.
Vi, u slučaju da bude izbora, idete ponovo u koaliciji sa SNS? - Pokret socijalista je saborac SNS, kao što sam i ja saborac Aleksandra Vučića. Mi iz PS nikada nismo menjali strane, uvek smo bili protiv DOS, i sada smo i uvek ćemo biti. Mi ne pokušavamo da se umiljavamo onima koji su opljačkali Srbiju i izručili je strancima.
O porodici Žena mi najveći oslonac, nemam dovoljno vremena za decu Koliko imate vremena za porodicu? - Nedovoljno, nedeljama ne vidim roditelje i brata. Deca mi rastu, na kraju dana, kada ih obiđem i poljubim dok spavaju, vidim koliko su porasli, obradujem im se rano ujutru kada krećem na posao, a oni se spremaju za vrtić i školu. Bude mi žao kad čujem od supruge šta sam sve propustio, ali to sam izabrao. Verujem da će mi sinovi jednom oprostiti jer već sada znaju za kakvu Srbiju se borim. Moja Nataša mi je veliki oslonac, bez nje ne bih uspeo ni u čemu. Kada nju pitaju kako ona podnosi što je sve na njoj i što joj vrlo malo pomažem, uvek odgovori: "Ja sam glasala za njega da se bori, a ne da sedi kod kuće i pere sudove."
Druženje i van posla Raduje me što će Stefanović dobiti prinovu S kojim se ministrima privatno družite? - Nebojša Stefanović je moj prijatelj već dugi niz godina. Družimo se porodično, mnogo toga smo prošli zajedno, duhovit je i iskren prijatelj. Radujem se što će uskoro uvećati porodicu.
Kurir.rs Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
