Basarin gost u Crvenom kartonu bio je sociolog Slobodan Gavrilović, istaknuti član i bivši potpredsednik Demokratske stranke.
U zanimljivoj epizodi Slobodan i Basara, kao svedoci jednog vremena, diskutuju o pozadini i razlozima iz kojih su se događaji odvijali na određeni način.
- Sad sam se setio Dobrice Ćosića. Hoću da spomenem njega i Sretena Marića i jednog razgovora koji je objavljen 1989. godine, pre pada Berlinskog zida, pod naslovom "Srbija je žedna demokratije". To su sve novine u Jugoslaviji prenele, iz jednog malog Užica. Navodim ovo jer me je na to navelo podsećanje na moju poslednju šetnju sa Dobricom Ćosićem pored Dunava, dvadesedak dana pred njegovu smrt - započeo je sa pričom Slobodan Gavrilović.
- I pita on: "Slobodane, imaš li prilike da razgovaraš sa neistomišljenikom?" Sve ređe, Dobrice, kažem mu ja. Željan sam tih razgovora - dodao je Gavrilović.
Basara je imao primedbu.
- Pa, nije baš on bio sklon razgovorima sa neistomišljenicima - dodao je opasku Basara.
- To ti misliš. Ja sam sa njim razgovarao 38 godina. Ljudi imaju predrasude. Pa i ja sam ih imao. Evo drugi primer, jednom si me zamolio da vidim sa njim da se izmirite. Ako se sećaš, sedeli smo u restoranu "Sinđelić". Ja sam otišao da razgovaram sa njim. Kaže on meni, ja nemam šta da se mirim sa Basarom. Ja se sa njim nisam ni svađao. Ali, sam spreman da sednem sa njim i da popijem kafu - rekao je Gavrilović.
Javnosti je poznato i to Svetislav Basara i Dobrica Ćosić nisu bili u najboljim odnosima.
- To sam i ja mislio, da sednem sa njim i da popijem kafu, nismo se mi svađali, nego je u pitanju bila dramatična razlika u gledanju na stvari - rekao je Basara.
A onda je Gavrilović ispričao nešto jako zanimljivo.
- Bile su tu razlike u drugim gledanjima na stvari. Na prmier između četnika i partizana. I sad ja njemu jednom prilikom kažem. Dobrice, znaš šta nemoj da mi se ljutiš. Ja više verujem mom ocu nego tebi. On ustade i poljubi me u glavu. Rekao je: "Kamo sreće da tako svi naši sinovi misle" - ispričao je Gavrilović.
- A šta je on, hulio na četnike? - upitao je Basara.
Govoreći o ovome ispričao je i još neke podatke, malo poznate, ili uopšte nepoznate našoj javnosti.
- Kad smo snimali jedan razgovor, imao je jedan snimljen razgovor od 25 sati. Bili smo u njegovoj kući i on skoči i kaže mi "Dođi ovamo, Slobodane". Ovde su mi četnici tukli majku. Ovde na pragu, preda mnom. A otac mi dao nove čizme. A jedan moj SKOJ-evac, prešao u četnike i kaže, obraćajući se Ćosićevom ocu "čika Živko, nemojte mu davati nove cokule, mi njega vodimo na klanje". Rekao im je on tad da ako ide sin idu i cokule. ALi, vidiš, Ćosića slave i deni i drugi. Kad su objavili "Deobe" tamo su rekli da je to prva knjiga druge Srbije. Ja volim da ima pet Srbija, i svaka je moja, svaka je tvoja - ispričao je Gavrilović, očigledno aludirajući da Srbija mora da zaboravi na sve podele kada je u pitanju opšte dobro svih nas.
Kurir.rs/ J. Ć.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
