|
Ma koliko da su građani Crne Gore željni da se konačno završi unutrašnja kriza, novonastala konfuzija na političkoj sceni preti da uradi suprotno od očekivanja - da iznedri još jednu krhku vlast opterećenu epitetom da je ponovo prekrojena izborna volja građana. O aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, pregovorima mandatara Milojka Spajića s drugim političkim akterima, kao i onima koji ostaju u opoziciji, razgovarala sam sa politikologom prof. Vladimirom Pavićevićem. U novoj vladi Crne Gore neće biti mesta za političke predstavnike Srba, odnosno koaliciju Za budućnost Crne Gore Andrije Mandića i Milana Kneževića. Dogovori sa mandatarom Pokreta Evropa sad Milojkom Spajićem su propali. Koga vidite kao "krivce" za to? - Od samog početka pregovora o novoj vladi Spajić je bio protiv toga da koalicija Za budućnost Crne Gore ima svoje predstavnike u novoj vladi. Inicirao je razgovore sa autoritetima iz te koalicije samo da bi stvorio privid da je zainteresovan da i oni budu konstituenti vlade. Sve to je bilo pogrešno, loše, taj pristup je bio čista manipulacija. A trebalo je još u izbornoj noći da poruči da će jezgro buduće vlade činiti tridesetoavgustovski pobednici i da će vlada biti otvorena i za stranke nacionalnih zajednica. To je nalagala elementarna politička logika i takav pristup vodio bi formiranju vlade koja bi bila interes i građana i samog Spajića. 
Kako ste shvatili argument ili opasku da u koaliciji Za budućnost Crne Gore nema iskrenosti. To je rekao Spajić. Da li ima razloga za sumnju? Ko je gde pogrešio? - Verovatno je mislio da je dovoljno da se to kaže i da će tema biti zatvorena. Ali to ne ide tako! Spajić nije dovoljno izgradio autoritet u crnogorskoj politici da bi pojedina otvorena pitanja tek tako, jednom kratkom izjavom, mogla da se sklone sa dnevnog reda. Zbog svog pogrešnog pristupa, Spajić sada ima problema s pojedinim poslanicima sa svoje liste, koji javno saopštavaju da neće glasati za takvu vladu. Jedan poslanik mu je podneo i ostavku, a Jakov Milatović ga sada i javno kritikuje. Postoji li bilo kakva indicija kada bi ovo klupko moglo da se odmota, pa da sve vezano za novu vladu bude potpuno jasno? - Ova sedmica može biti prelomna. Ukoliko se tokom ove sedmice izabere novo skupštinsko rukovodstvo, to će biti znak da Spajić ipak može da računa na podršku minimalne većine u skupštini. Ukoliko ove sedmice ne bude izabrano rukovodstvo novog skupštinskog saziva, to će značiti da Spajić više ne može da računa ni na minimalni broj od 41 glasa. Evo, da budemo strpljivi, da sačekamo i vidimo u ovih nekoliko dana da li će biti pomaka u izboru predsednika i potpredsednika skupštine. 
Spajić tvrdi da je koalicija ZBCG pet puta odbila ulazak u vladu i da "lažno prihvate ponudu samo da bi opstruirali proces"? Da li ZBCG ima još neki manevarski potez ili će i ovaj put ostati bez ikakve uloge u izvršnoj vlasti? - Istina je drugo - da je tokom brojnih razgovora s predstavnicima različitih partija mandatar iste resore u budućoj vladi obećavao mnogim strankama. U jednom momentu je nastala konfuzija oko toga kome se šta predlaže i ljudi su zaključili da je Spajić sklon pokušajima da obmane sagovornike, da malo mangupski vodi proces. Ni u jednom momentu nije predložen jasan koalicioni sporazum za formiranje vlade, ceo proces se sveo na priče i prepričavanja. Plus - koalicija Za budućnost Crne Gore nema nikakav interes da opstruiše proces izbora nove vlade. Suprotno tome, interes nekadašnjeg Demokratskog fronta je da bude konstituent nove vlade i da se pregovarački proces vodi efikasno. Da li će promena Gorana Danilovića i odbijanje da Ujedinjenje CG bude deo parlamentarne većine od 44 poslanika dodatno zakomplikovati stvari? - To je deo priče koji se odnosi na samu izbornu listu Pokreta Evropa sad. Stranka gospodina Danilovića bila je u predizbornoj koaliciji sa PES, oni su zajedno bili na izbornoj listi. Stav gospodina Danilovića znači da će PES sa svoje izborne liste imati jedan poslanički glas manje kada se bude glasalo o izboru Spajićeve vlade. U Crnoj Gori se uveliko prave analogije - stvoren je utisak da se sada sa Spajićem ponavlja priča koju smo imali sa onom promašenom vladom Zdravka Krivokapića. Znači da su građani razočarani. Nije podjednaka snaga vlade sa 42, 44, 49 poslanika... Da li će, po svoj prilici, takva većina otežavati ključne reforme, pre svega u pravosuđu, što je uslov za evropske integracije? - Moj predlog Spajiću od samog starta je bio da okupi tridesetoavgustovsku većinu, dakle, sve pobednike od 30. avgusta, da pozove i stranke nacionalnih zajednica i da pokuša da obezbedi da za njegovu vladu glasa tri četvrtine poslanika u skupštini. To bi vladu činilo nesalomivom, a on bi imao pune četiri godine da se potpuno posveti reformama. Mandatar je odabrao drugačiji pristup, koji, kako svi vidimo, usložnjava ceo proces i možda vodi ka tome da nove vlade i ne bude, već da se ponovo ide na izbore. 
Analitičari smatraju da će, iako će ostati u opoziciji, Dritan Abazović biti jak politički akter. Neki ga nazivaju i alhemičarem u politici. Gde ga vi vidite? - Ako zamislimo da će biti izabrana Spajićeva vlada, i to baš ovakva kako ju je on zamislio, to bi značilo da će Spajić u opoziciji imati i nekadašnji DF i Dritana Abazovića i Milov DPS. Moja procena je da u takvim okolnostima ta vlada ne može dugo potrajati. Ljudi će imati utisak da je opozicija jača od stranaka koje imaju predstavnike u vladi, i to će biti veoma teška pozicija, pre svega za premijera. Još ima vremena da se dodatno promisli, da se promeni pristup i da se ipak krene ka snažnoj vladi, koja bi odslikala sve ono što građanima znači 30. avgust 2020. godine. 
Pomenuli ste da dolazi do vidljivog raskola u PES. U kakvom su, zapravo, odnosu mandatar Milojko Spajić i predsednik Jakov Milatović? Zašto Milatović nije bio na sednici na kojoj se šest sati pregovaralo o sastavu vlade? - Jakov nije bio prisutan na sastanku PES kako ne bi na bilo koji način osigurao dodatni legitimitet za odluke koje su tada usvojene. To je sada otvoreni, koncepcijski sukob između njih dvojice i u Crnoj Gori se naširoko govori o tome da su Milojko i Jakov novi Milo i Momir. To, naravno, nema nikakve veze, ali ta analogija je postala deo mnjenja. Moj je stav da Jakov treba da bude još decidniji. On je, ipak, i dalje funkcioner PES, potpredsednik je tog pokreta i ako je već tako, onda bi bilo logično da snažnije utiče na procese u samoj Evropi sad. Kakva politička borba može da se očekuje od opozicije? I sami kažete da će ostati dosta jak opozicioni blok - DPS, bivši Demokratski front, GP URA... Koliko vlada, i kad se formira, može da odgovori izazovima? - Svakako će biti zanimljivo. Već sada možemo da vidimo da će, ukoliko bude izabrana, ta vlada biti slaba i lomljiva. I samo će biti pitanje koliko kratko će trajati. I to smo javno sugerisali Spajiću - da ne ponavlja neke greške koje vezujemo za prethodne dve vlade, jer su obe bile manjinske, jedva je nađena većina da budu izabrane i bile su kratkog daha. Sada smo imali šansu da se napravi iskorak ka progresu i stabilnosti, ali po mom mišljenju Spajić ne razume politiku i zato imamo novu krizu. Da li Milojko Spajić može da ispuni obećanja iz predizborne kampanje? Program PES je dočekan sa oduševljenjem, ali i s velikim pitanjem da li je realno da se sve to ostvari. - To je relevantno pitanje, posebno za one koji se bave javnim finansijama. Što se tiče građana, oni su naravno podržali tu priču i očekuju da se ostvari. Snažnija i stabilna vlada sigurno bi značila i veću šansu da se ostvari taj program. Ovako kako je sada, sve je nepredvidljivo, neizvesno je i građani su nezadovoljni, mnogi su sada već i razočarani.
|
Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
