Vladimir Bilčik, poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac tog tela Evropske unije za Srbiju, poručio je da ne predviđa i da bi bilo neobično predviđati bilo kakvu međunarodnu istragu povodom izbora koji su održani u Srbiji 17. decembra prošle godine i pozvao da se što pre konstituiše Skupština Srbije i počne sa radom. On je poručio i da je važno da "obe strane prihvate rezultate". Ovim je pao u vodu pokušaj predstavnika dela opozicije okupljenih oko liste Dragana Đilasa "Srbija protiv nasilja", koji su nakon izbora pisali predstavnicima EU sa zahtevom da se ponište izbori i da se organizuju novi.
Oni su takođe zatražili međunarodnu istragu povodom navodnih nepravilnosti i poručili da oni neće da prihvate rezultate izbora.
Za dobrobit svih
No, Bilčik je jasno rekao da od međunarodne istrage nema ništa.
- Mislim da je u interesu građana Srbije i birača da izborni okvir i njegov integritet bude zaštićen. A ukoliko bude ispravki, to je na institucijama Srbije. Postoje pitanja na koja smo ukazivali u mom izveštaju Evropskom parlamentu godinama već. Reč je o preporukama u vezi sa integritetom izborne kampanje, kao i pravilima koja se odnose na predizborni period, i to je potrebno ozbiljno shvatiti. Tako da prilikom sledećih izbora više ne bude tih suštinskih pitanja - precizirao je Bilčik.
Istakao je i da je za dobrobit svih strana važno propratiti sve nedostatke i nepravilnosti.
- Takođe, izuzetno je važno da Skupština Srbije krene sa radom i da Vlada preuzme dužnost. Vremena su veoma teška širom Evrope. Ali to su istovremeno i vremena važnih prilika, posebno kada je reč o proširenju EU. Očekujemo da se formiranje institucija odvija u skladu sa izbornim rezultatima. Mislim da je važno da izborne rezultate u potpunosti prihvate sve strane. To podrazumeva detaljno praćenje bilo kakvih nepravilnosti, a posebno relevantnih zaključaka OEBS i izveštaja koji se očekuje u narednim nedeljama. No, sačekajmo izveštaj - konstatovao je Bilčik.
Alibi priča
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković naglašava za Kurir da je Bilčik politički realista.
- Imao je različita viđenja izbora, ali je shvatio da je opozicioni zahtev nerealan, bez jakog činjeničkog uporišta i lišen elementarne demokratske logike. Teško da na priču o poništavanju izbora možete gledati drugačije nego kao na alibi priču. Analogije sa '96/97. su pogrešne jer tada je vlast izgubila i odbila da prizna poraz - istakao je Stanković.
I sociolog Vladimir Vuletić za Kurir ocenjuje da žalbe i protesti opozicije na izborni proces već postaju degutantni.
- Čitava ta priča i sve ovo što se dešava još jedan je pokušaj da se gura ta tema o izborima na način koji je suprotan logici i principima. Ako imate određene vrste sumnje u izborni proces, onda to ima svoj institucionalni način rešavanja, koji je vrlo jasan, pa kada iscrpite sve domaće institucije koje su nadležne, na kraju krajeva imate mogućnost da se obratite evropskim sudskim instancama. Vrlo je jasna procedura, i tek ako sve to ne uspe, ide se na proteste. Ovde je od početka bilo jasno da je ovo bio pokušaj da se bace neke dimne bombe i stvori utisak o nekakvoj izbornoj krađi. Suštinsko je pitanje bilo je li bilo kršenja zakona i nečega što je moglo da dovede u pitanje regularnost izbora. A kako toga nije bilo, deo opozicije se opredelio za proteste i pisanje Evropi. Toga su svesni i međunarodni posmatrači, što Bilčikova izjava i pokazuje - kaže Vuletić.
Nemački Unzere cajt SAD, Brisel i Berlin podržali opoziciju da bi Srbija odustala od neutralnosti
Opozicionu listu "Srbija protiv nasilja" Zapad je podržao sa ciljem ne samo promene vlasti već i stvarne promene režima u zemlji, jer Vašington, Brisel i Berlin žele da Srbija konačno odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom, piše nemački nedeljnik Unzere cajt, uz konstataciju da je "Srbija ostala otporna".
- Lep poklon za opoziciju u Srbiji koju podržava Zapad - vladajuća lista predsednika Aleksandra Vučića je, nakon prebrojavanja svih glasova, jasno pobedila na parlamentarnim izborima 17. decembra i potisnula izazivače na svoje mesto - navodi ovaj nedeljnik.
Ukazuje i da je posle neuspeha na parlamentarnim i lokalnim izbora u decembru prozapadni savez "Srbija protiv nasilja" pokušao da organizuje masovne proteste.
- Međutim, novo izdanje "obojene revolucije" nije urodilo plodom. Pozivi na demonstracije uglavnom su bili koncentrisani na Beograd i bili su usmereni protiv navodne masovne izborne prevare. Protesti su dostigli vrhunac 24. decembra, kada su demonstranti pokušali nasilno da uđu u Skupštinu grada - navode i konstatuju da Vlada i građani Srbije nisu bili impresionirani "nasilnom pobunom", već su odgovorne institucije radile svoj posao.
NE PROPUSTITE
